Kada za svaki uložen dinar očekuješ isto toliko zadovoljstva, bez obzira koliko se to drugima ne sviđa...

Bilo koje stvari za koju je došlo vreme da mu se, paralelno sa dizanjem nečije patke, digne i cena. Pa i da mu nije vreme, što da ne jebemo sirotinju? Jer zbog čega da se cimaš da radiš novu štampu na ambalaži kad smanjuješ gramažu nekog smrdljivog flipsa sa 80 na 75 grama? Ili da se, pak, suzdržiš od poskupljenja, ali se onda brukaš time što više nemaš plastični poklopac na pavlaci srednje veličine. Ah, da, to si već uradio, ne možeš ukinuti poklopac na jebenoj pavlaci, kad ga već nemaš. Mada, možda je Ukrajina najveći izvoznik providnih plastičnih poklopaca? Oh fuck, zarazno je.

Jbg, rat je, kakav si ti to častan trgovac ako pritom nisi ratni profiter? Ne ide.

Spisak bezalkoholnih pica u kafanama i kaficima (par stolova i metalne stolice pored samousluge) koji se nalaze u vukojebinama Bogu iza tregera - stanovnika 154.

Vrsta tzv. umetnosti u kojoj status umetnika dobivaju među ostalima mračne ličnosti i po svemu sudeći sociopati, koji sami po sebi nemaju talenat za npr. slikanjem ili pevanjem, ali zato mogu veoma dobro i kvalitetno masturbirati pred auditorijem, prditi, buljiti u jednu točku, valjati se po podu i time će Marko Mandić ili Marina Abramović postati ravnopravni s velikanima kao što su Van Gogh, Picasso, Mozart itd.

Naopak u pičku materinu! Večito prek i zlovoljan čiča.

Zubar prevarant, koji po ugledu na vecinu mehaničara gleda da napravi nešto, što će da drži vodu dok majstori odu, kako bi se opet vratio kod njega i platio istu stvar, takodje ako te boli jedan zub uvek će naći još par kvarnih koji ustvari uzrokuju bol i kvarenje drugih i tako u nedogled....

Žalopojka niske žene visokom mužu koji nikako da prihvati činjenicu da žena ne može sve da radi po kući nego mora i on da zasuče rukave i izbrše prašinu sa regala.

Poslednji stadijum štreberizma. Tihi štreber se neće javiti iako zna odgovor. Prosečan štreber će podići dva mirna prsta. Štreber koji žestoko želi batine, toliko da pomisliš da je zahvalan likovima koji ga biju u dvorištu svaki dan jer su mu to jedini socijalni kontakti, protezaće se preko klupe koja mu je dijafragmu zalepila za kičmu, stenjaće kao da ga jebe četa crnaca bez vazelina, i iritantno će mahati levo-desno sa dva prsta u vazduhu brže nego metalci najagilnijeg vrata slušajući gitaristu najagilnijih prstiju.

Najčešća dijagnoza na školskim opravdanjima,koja se dobijaju u školskom stacionaru,ako si dobar sa doktorom.To je fantomsko oboljenje koje obično traje jedan,eventualno dva dana,ne ostavlja posledice i epidemija iste se javlja isključivo u sezoni pismenih zadataka.

Vrlo bitna odlika svakog pojedinca.

Kraj srednje. Gotova zajebavancija. Počinje još veća. Faks. Ludnica. Rumene došljakinje sa domaćim, velikim plodnim sisama. Gandža direkt sa pašnjaka Gledića. Ni Avganistanac ni Marokanac, nego Gedža. Neka travuljina od koje mesec dana namiguješ debeloj brkatoj odbijačici iz prve klupe. No, svaka godina ima svoje specifičnosti. Što se više krećeš kroz godine, postaješ ozbiljniji i spremaš se za nastavak koji sledi.

Prva godina.
Upis, upoznavanje sa oronulim objektom i predratnim klupama sa urezanim Drug Dobrivoje + Drugarica Radojka, Tito 4ever. Selekcija društva. Odvajanje štrebera, prihvatljivih i onih koji mogu da posluže. Skeniranje ljudi i toga ko ima najbolju gajbu za vops, razvratne, krvave orgije i kartanje šaha.
Izdrkavanje profesora, da bi odmah odvojili one koji su tu došli sa namerom da nešto rade, i one koji su zalutali. Kukaš za srednjom.

Druga godina.
Ko je upisao, upisao. Ko nije, vratio se na njivu ili se psihički sprema za kanal. Pojavljuju se prve sede. Zajebancija je bolja jer sad znaš ko je dobar i ko donosi domaću rakiju i vino iz Dalmacije, a ko švercuje brlju iz Bugarske. Profani više nisu u fazonu, e kurčino, nećeš položiti ovaj ispit ako se ne usereš nad knjigon. Sad je samo fazon, kolega kurčiću. Moliš boga, dekana, tetkicu, šalterušu, Toleta, Šivu i Budu da upišeš treću.

Treća godina.
Pola puta pređeno. Lakše se diše. Mada, diskutabilno je to posle popušenih par magacina krdže i poneke dobre cigare. Bilo je tu i neke travice lekovite, ali to se ne računa. Jetra polako vrišti u ćošku i moli se da padneš pod kamion, ne bi li malo predahnula. Kosu si počeo da gubiš, sede se uveliko primećuju. Sada si postao kolega. Više nisi kurčić. Predavači te bar malo poštuju. Kao Srbi zakon. Spremaš se da postaneš apsolvent. Krvariš nad knjigom kao devica prvi put. Kukaš za prvom godinom.

Četvrta godina.
Posle 3 godine seksualnog uznemiravanja tvog rektuma od strane svih zaposlenih i nezaposlenih na faksu, postao si apsolvent. Još samo malo da se naguziš, zagreješ stolicu, propišaš krv i to je to. Zajebancije više nema. Svi kul likovi su još uvek na drugoj godini, fizikališu na koridoru 10 ili rade u nekoj trovačnici sa domaćom keretinom. Sada ti je i brada osedela. Klinci iz kraja te zovu ćelavi. Pluća su sada katran. Jetra se oporavlja. Opet možeš da piješ gusti sok. Cvikere nosiš, ako ih ranije nisi nosio, ako jesi dioptrija ti je duplo veća. Kriva ti je kičma, ali jebe ti se. Još malo dranja kurca i završavaš.

Kukaš za svim godinama faksa. Sad si i zvanično diplomirani akademski kurac.

Jedan od aspekata izlaska sa referentnom hipsterkom modernog kova, koja loče duplo više od tebe, što sa sobom povlači još devijacija i osobenosti...

Najpre si je brzopleto, zbog ko zna koje pogrešne procene pitao da izađete, zaboravljajući da već u startu, kad spaziš da se skockala u roze starke i kariranu šulju, odigraš na proliv kartu i eskiviraš tim veštim džokerom u najavi propali dejt.

Ženski lambrsekšual. Vrsta koja se poslednjih godina omasovila, a glavna odlika im je - ženstvenosti bez. Bolje ti je da sa njom sediš čvrsto se držeći za stolicu, jer svakog momenta može da te zvekne muški, pesnajom u rame, dok se uporedo grohotom smeje na svaki tvoj skeč, nakon čega kao Žan Klod van Dam palčevima briše nozdrve dok su joj ruke u gardu.

Širi se dok hoda, a širi i noge dok sedi na barskoj stolici. Uvek za nijansu više od tebe, kao da je ona ta koja ima muda. Nije feministkinja, nije ni lezbača, već samo želi, bez obzira na krajnje motive druženja s tobom, da ti bude veći ortak nego što su ti to najbolji ortaci i fura taj stav od crnog rajfa sa kosturskim vuglama, do "All stars" znaka na tikama (koje su inače, zbog boje, njen poslednji podsetnik da je ipak žensko).

I da se vratimo na početak - pritom pije pivo. Mnogo piva. I to više ne pije Tuborg (osim pred fajront, umesto žvake) kao svaka nekad normalna žena koja tu i tamo poželi da se zapije sa muškima, da ne bude otuđena dok gledaju Premijer ligu, već je evoluirala na neki muški vops s punijim ukusom. Ušiće te po količini popijenog, učiniti da se osećaš loše i potčinjeno dok ona zubima otvara četrnaestu flašu za to veče, dok si ti s napijanjem odavno završio.

Povratka nema, biće ih sve više, a proklet bio momenat kad su veliki marketinški magovi rešili da redizajniraju dobru, staru, trenjem istrošenu zidarku i svetu ponude fensi pivske flajke kako bi žene navukli na ovaj nekada muški napitak i tako napravili čitav problem.

Doći će niotkuda, u šarenoj letnjoj haljini, kovrdžave crne kose. Pogledaće ga direktno u oči, i nasmejaće mu se.

Gledaće se tako neko vreme, ona nasmejana, on zbunjen i najzad će joj prići. Zagrliće je. Zagrliće i ona njega. Šapnuće joj “ne mogu” i zabiće joj nož u stomak. Spontanost će za trenutnak poskočiti, i pogledati ga širom otvorenih očiju. Zariće joj još jednom nož na drugo mesto, okrenuti ga u krug i izvaditi. Gledaće ga i dalje, i neće verovati šta joj se dešava. Pašće na kolena. On će zakoračiti unazad i šutnuti je u glavu. Pašće na leđa. Zaskočiće je, uhvatiće nož obema rukama i zariti ga joj u grudi. Spontanost će grcati, staviti ruku nežno na njega u pokušaju da ga zaustavi. Zabiće još jednom. Spontanost će početi da se guši, da plače, da cvili. Držaće mu ruke na ramenima u nadi da će je to spasiti, da ga može odgurnuti. Još 20 puta. Pašće ruka. Nastaće tišina. On će ustati, gledaće spontanost kako leži u bari krvi, uhvatiće je za kosu, podići, i polagano, nožem, iseći će joj glavu. Popeće se na stolicu, baciće tu izobličenu glavu na posmatrače, ispraviti se iznad svih, krvave odeće i reći:

“Khm Khm. Molim za malo pažnje! Ako možete svi za trenutak da dođete ovde! Vi pozadi, molim vas ostavite za trenutak piće i priđite. Po planu smo došli do vrhunca oveog našeg okupljanja. Kao što smo se dogovorili, timovi i pravila ove igre to jest kviza koji ćemo danas igrati ili da tako kažem kvizirati haha, se nalaze na papirima ovde na stolu. Molim vas neka svako uzme po kopiju. Tamo da. Kviz će sadržati tri discipline, lepo objašnjene u tom dokumentu. Malo su komplikovanija pravila tako da pročitajte pažljivo, pa da počnemo… I da, da se našalim malo, nemojte mnogo piti, pošto tako dajete više šansi protivničkim timovima da osvoje bombonjeru, haha. Hvala.”

Nategnućeš još jednom pivo. Koleginica će otići u njenu grupu za kviz. Ti ćeš u svoju. A skroz je bila zanimljiva diskusija. Nezainteresovano ćeš blejati i cirkati pivo ostatak večeri dok koljači pripravnici u tvom timu zdušno bockaju leš i šutiraju glavu spontanosti koju je glavni koljač bacio. Za trenutak će ti se učiniti da je možda zanimljivo da bocneš jednom i ti, ali nećeš iz principa.

Ovaj sadista je onaj čovek koji kaže “Ja već 15 godina letujem sa ženom i decom u Bečićima i volim to. Volim 10 dana da imam sve isplanirano i kada mi je svaki dan isti.” Ovaj sadista je onaj čovek koji se momentalno unervozi kada mu kažeš da imaš iznenađenje za njega. Sa njim je moguć ovakav razgovor:

-Oćeš na pivo večeras?
-Ne mogu večeras imam nešto isplanirano.
-Dobro, može sutra?
-Sutra perem veš, ne mogu.
-Čoveče bre nisam te vido sto godina, ajmo negde na piće. Kad možeš?
(Čačka telefon. Spontanost ga mazi po obrazu. Uzima telefon i udara je po glavi dok ne umre.)
-Mogu u sredu, 17. Maj, od 19-20. Jel ti odgovara da te upišem?
-E baš tad ne mogu, isplanirao sam baš tad da zalivam petunije. Ajde drugi put kad se vidimo.

Drugi put ćeš ga izbegavati.

On nosi braon. Stalno. Eventualno pleteni prsluk preko košulje. On sluša klasičnu muziku. Eventualno džez. Kad hoće da poludi, pusti Bijelo Dugme. On prezire sve što je mlado. On ne voli nepravilne oblike. On ne voli šareno. On se ne kocka. Nikada, ni sa čim. On ne pije. On ne puši. Za njega je trava droga. On ne jede masno, slano, slatko, kiselo, ljuto ili gorko. On će se zgranuti na bezobrazan, rasistički ili generalizujući šaljiv komentar. On uvek čeka zeleno. On priča "da, da, mhm, da" kad mu nešto pričaš. On stoji pravo. Uvek. On trči kao balerina. On je uvek potšišan, obrijan i čist. On se čudno smeje. Veštački...

On mrzi spontanost. Ubio je milion njih. Najstrašnije.

Da li ste čuli za prolećno spremanje? Nisam ni ja. To jest dok mi ga žena nije spomenula nekoliko puta... zapravo više od nekoliko puta. To je organizovana radna akcija koja se obavlja jednom godišnje u kojoj je vrhovno upravno telo Žena. Ona svojim prirodnim instinktom oseti da je vreme da probudi mužjaka iz zimskog sna i uposli ga da svoju jazbinu, tj. topli dom, očiste od naslaga ćađi i prašine nakupljene od višemesečnog loženja.

Neiskusni se često zateknu u čudu i sa negodovanjem mumlaju u znak protesta, traže izgovore da negde šmugnu i nerado se hvataju za usisivač. Oni pak iskusniji će ovo prepoznati kao idealnu priliku da konačno urade nešto korisno, a da korisno ne podrazumeva klađenje i dobitak na kladionici.

Dobro je što se ovo spremanje obavlja kod kuće pa niko od ortaka ne može da vas vidi dok se pentrate na stolicu dok kačite zavesu ili dok ribate patos. E to bi bilo krajnje neugodno za ultra mužjaka kakav svako od nas teži da bude jer, naravno, nikome ne imponuje nadimak „Papuča“.

Tada je pravi čas da do izražaja dođe ona duboko sakrivena sirova muškost, kada treba prevazići sve predrasude i ponosno zgrabiti zoger i ucakliti podove. Da, da... ucakliti nego šta, da se sve blista, što bi rekla moja draga bucka.

U svakom slučaju, treba imati na umu da je Žena u ovom periodu naročito usredsređena na vas kao muškarca jer je muž taj koji treba da zapne, gura i pomera nameštaj i to ne samo tokom seksa. Treba pomeriti ormane, premestiti fotelje I trosede i odneti tepihe na pranje i uz sve to ispratiti ženine instrukcije kojim redosledom obaviti sve gore navedeno.

I tako dok brišete podebeli sloj prašine sa ekrana TV-a i kontate da mu je kontrast sada tri puta bolji, Žena će vas držati na oku i posmatrati sa koliko muževnosti obavljate dodeljene vam zadatke. Nije dovoljno samo na brzinu premandati krpom već uložiti malo truda preko „one stvari“ i uraditi posao valjano. Za profi obrisane pločice, oribanu kadu i čiste podove bićete ocenjeni najvišom ocenom i u njenim očima će vaš trud biti neprocenjiv. Bićete onaj princ koji je sjahao s belog konja, dohvatio sunđer i oribao joj kupatilo. Žena će umeti da ceni vaš trud jer razume da sve ovo ipak radite samo zbog nje… to mora da je ljubav.

Mlađi brat od ćomana.
Ortak koji nije ni najmanje zahtjevan što se opijata tiče. Njemu je jedan dim dovoljan da se izdobija. Dođoh, povukoh, boli me tuki- je njegov moto. Malo je dovoljno i on je već u oblacima među jednorozima i zmajevima gdje jede cipiripi sa ciganima. Voljen u društvu jer uz njega uvjek ima dovoljno i za ostale.

Čujete je svakodnevno, ali retko se obazirete na nju, jer dok ne dodje na vas red, kažete samo "Setićeš se već nečega". Ali i vi nekad nešto napišete. Nešto vas muči, leži vam kraj srca i želite da podelite sa nekim.

Uzimate pero i mastilo, pa prenosite svoju dušu na papir. Opet to ali se pojavljuje. Nije lako samo sesti i pisati. Jedna rečenica nekako dodje, pa prodje jer ne svidja vam se kako zvuči. Opet počinjete od početka, nadajući se da ce svi vaši problemi nestati kako mastilo dodirne papir. Ne ide, gužvate taj list i bacate ga u ćošak, sa svim ostalim što ste nekada i pokušali da zapišete. Odustaješ, stavljaš duvan u lulu i polako pokušavaš da se koncentriseš.

Nakon nekog vremena, pocinješ da pišeš. Ovoga puta pišeš i pišeš i pišeš. Inspiracija je tu, reči same izlaze iz tebe uz sva osećanja koja nose. Na trenutak staješ. Pitaš se šta je to uopšte reč. Da li je to samo skup slova koja su, poredjana takvim redosledom da čine jednu celinu, koja sa više takvih čini jednu misao? Zašto je to sada, uopšte, važno? Nastavljaš da pišeš, ali ovog puta pitanja ne puštaju inspiraciju da prodje. Nastaje gužva i prestaješ sa pisanjem. Stavljaš list u fioku da trune i da čeka svoje vreme.

Prošle su godine, deca su otišla svako na svoju stranu, žena je, naravno, pošla da pomogne deci ako išta zatreba. Ostao si sam. Ulaziš u sobu, davno zaključanu, jer nešto te vuče. Prašina je svuda, pala je preko sećanja iz tog, davno prošlog vremena. Iz nekog razloga otvaraš fioku, i nalaziš požuteo papir. Vraća ti se sve, suza je kanula na papir. Brišeš sto i stolicu od prašine, praviš sebi taman toliko prostora da se namestiš lepo. Opet pišeš...

Probudio si se nakon nekog vremena i uvideo da si zaspao za stolom. Sveća koju si upalio je odavno dogorela, i ostao si u mraku. Nemaš snage da nastaviš, fali ti još koja reč, koja bi pokazala kako se osećaš. Ali nema ih, ostaju da lebde u vazduhu i čekaju da ih dohvatiš. Ne zeliš to. Ostavljaš sve za sobom. Zaključavaš ponovo vrata i bacaš ključ. Više ne želiš da iko zna kroz šta si sve prošao. Svoja osećanja, ostavljaš za sebe, duboko zakopana negde u dubini ambisa bez dna.

Odjeb moje majke kada krenem da za sve svoje probleme krivim nesrećnu i neuzvraćenu ljubav.

Najbitnija stvar na svetu. Takoreći od toga zavisi da li će zemlja da se rotira u smeru kazaljke na satu ili u suprotnom smeru. Zapad i Amerika traže da uvedemo rusima sankcije, kako bi ovi propali, jer mi smo industrijska, poljoprivredna i vojna super sila i malo je reći da smo jezičak na vagi, mi smo sama vaga, jer smo tako u mogućnosti. Majkemi Rusija traži da je podržimo (doduše malo malo pa ih podržimo po nekim elementima) i za sada nema sankcija Rusiji i JOTA. Ali ceo svet se pita dokle i sve su oči uprte u nas sem možda kineske i japanske, njima ne mogu da odredim položaj. Taj naš neutralni status mora jednog dana da postane antineutralan i da se opredelimo za neku od strana. Zbog čega je to bitno, pitaće te se vi. Pa to će direktno da utiče na pubertet kod afričkih pčela, na debljinu belih linija kod zebri i na karijas u dečijim vrtićima u Pejkovcu kod Doljevca. Isto tako, jako je bitno da li će u rusiju da izvezemo pokvareno ili ispravno meso, jer ako opet izvezemo pokvareno, a kao šatro nismo znali, rusi su rešeni da preduzmu kontra mere i da crve iz jabuka mere posebno i ne plaćaju njihovu težinu kao što su do sada radili, a to će direktno da utiče na rod malina u ariljskom kraju i na pojavu ebole kod eskima. S druge strane zapad sa amerima na čelu ne zna šta će sa viškom osiromašenog uranijuma i merkaju Bujanovac sa bližom okolinom, dok pa rusi imaju neki zaostao gas iz drugog svetskog rata na kome piše ciklon b, pa bi mogli povoljno da nam ga daju, da ne kažem ispod ruke, naljutiće se Bajatović. Poznato je takodje da mi sa jednom guzom volimo da sedimo na dve stolice, e pa nema to u nemaćku kažu braća romi, tamo kažu sediš na jednu stolicu a sa druge strane sedi švaba koji priča srpski i pita zašto si ti azilant. A ti crveniš, mada zbog boje kože to se teško da primetiti al švaba zna u dupe ga pokvareno, opet kaže brat rom bezuspešni azilant. Prema tome Srbi uozbiljite se i donesite Stav koji će pomiriti istok sa zapadom i sprečiti treći svetski rat, koncert Jelene Karleuše i novu knjigu Isidore Bjelice. I Jota.

Osoba koja je preživela sve i svašta,obično ima oko 50 godina i više.Osoba zavidnog znanja i umeća,istfrustrirana okolinom i čudnom sudbinom,pije i tako zadaje probleme svojoj okolini.Ceo grad zna za takvog,porodica ga se skoro odrekla,unučiće ne viđa,deca mu se smeju,a on im se sveti.Ko nema jednog,ne zna šta su muke.

Zamislite profesionalca koji se rukovodi maksimom "Mušterija je uvijek u pravu", koji voli svoj posao i spreman je da odgovori na svaki zahtjev gosta. Nikad nije nadrndan, sa ljubaznim osmjehom na licu, spreman da zabavi i da se zabavi bacajući čaše i flaše iza leđa u stilu Tomislava Kruza. Gospodar svog šanka.

Jeste li zamislili? Jeste? E, sad ga zaboravite!

Domaći barmen je uvijek nervozan, nije voljan za konverzaciju, nespreman da proba nešto novo i sa nevjerovatnim talentom svođenja najprostije situacije na apsurd. Naručite i bježite, jer bi mogli, uz piće, popiti i batine.