
Stih koji pevuši dobar pandur, dok loš pandur preuzima stvar u svoje ruke i elektrošokovima počinje da bocka jataka odbeglog krajm bosa, koji već danima neće da propeva.
- Dobro, kad nisi hteo celo veče meni da kažeš gde se krije, a dao sam ti i svoju krofnu, kolegi Miletu ćeš sigurno reći. On ima suptilnije metode... Uđi, Mile! (počinje da pevuši).
- BZZZ-BZZZ!
Ono sto ti prodje kroz glavu kada te obaveste da ti je skolska drugarica iz osnovne trudna.
- A onda se setis: Jebote, meni, njima, svima nama, je sesnaest... Gde ide ovaj svet majku mu? Pa naravno, DO KURCA!
...A onda ode sve do djavola...
Pitanje koje svaki dan postavljaju političari u Srbiji, ali ne zato što žele da nastave gde su stali, već zato što ne mogu nikako da se sete gde su to stali i šta im je to braon na đonu od cipele.
Pitanje mog dede posle 8. minuta reklama na Prvoj. Odgovor je bio: Ja mislim Survivor..
Саркастичан коментар на неку причу/изјаву која има не баш тако трагичан крај. На причу која је све само не занимљива и забавна и за коју ти баш пуца.
Стојимо ми тако испред неке зграде, чекамо другара са буксном, кад се оглашава једна од две припаднице лепшег пола у датом тренутку:
- Јао како пада овај снег, све ми пада заврат, ју што је хладно! Па где је бре овај више? Сва сам завејана.
- Сад ће, требао је већ да дође.
- Ију! Уп'о ми снег у леву ногавицу, омојбоже!
- Сви смо се колективно потресли због тога.
Kratak i jasan odgovor nekom iole civilizovanom Evropljaninu na pitanje gde vam je osnovna kultura.
- Excuse me sir, but why do people here spit on the street? Isn't that against the law? Do they have any basic cultural behaviour?
- Oh, we overcame that a long time ago. In the Medieval time, on our castles, noblemen ate with golden knives and forks while the rest of today's cultural Europe ate with bare hands.
Реченица којом припремаш жену на срање које си направио док си чувао дете.
Реци мами шта смо данас научили?
Ко се игра са штекером док тата чита новине, удари га струја.
Omatorela i oglupavela fraza za podjebavanje klinaca od nekih 5 pa do tu negde nekih godina.
Ideš ulicom i ližeš neki sladoled sve u 16, zastaješ, baciš pogled nagore, kad tvoji roditelji pričaju sa nekim čikom i nekom tetom.
Onda teta priđe tvojim obraščićima musavim i kaže:
"Jao kako je poraso, medeno moje, već mangup, vidosmo te juče s neko devojče, mangupčiću!", a čika: "Mali jebač!".
Ti nastaviš sa sladoledom i polaziš sa svojima totalno nezainteresovan za dalji tok događaja oko tebe.
Malo kasnije, završiš sladoled, usredsrediš se na ono što je bilo i pomisliš:
"Ma pusite mi kujac!"
Kada jasno želite da stavite do znanja svom sagovorniku da niste sa nekom osobom trenutno najprisniji, iako ste možda nekada bili nerazdvojni. Najbolje je koristiti ovu rečenicu, da se razgovor ne bi pretvorio u ''Epopeju moje tužne životne priče'' prvi tom.
Želeo to neko ili ne međuljudski odnosi zahladne ili stagniraju sa vremena na vreme. Ne moraš nikome da opsuješ rodbinu ili ga počupaš u međuvremenu.
''Daleko od vida, daleko od srca'' reče narod.
I odjednom tvoj najbolji prijatelj i uzdanica biva utopljen u masi.
Naravno, manje je komplikovano ako ste se zaista počupali.
I, naravno, ovako nešto ne treba govoriti kada se radi o potpunom strancu. ''Vi'' je nešto što se mora zaslužiti.
Не знам колико се ко сећа оне приче о Миши и његовом старијем брату Душку која је била у београдском издању читанке за други разред основне школе. Миша је хтео да иде у кино јер је велики за то, али није хтео да доноси дрва јер је за такве послове превише мали (ако се добро сећам да су дрва била у питању).
Свеједно, сви смо имали таквих момената, када нам је било мрско да радимо нешто па се извлачили на фору да смо превише мали, а онда неке друге ствари смо могли да радимо јер смо ипак велики. Реално, сви смо ми Миша - некад велики, а некад мали.
- Андрија, ајде сиђи доле и помози ћалету да унесе кауч у кућу.
- Кево бре, па нек иде Алекса, старији је од мене. Или теча. Где бре мене нађе, нисам ја још за такве ствари.
- А у петак си могао да се напијеш и дођеш пијан кући, а?!
- Тачно не схваташ, то је нешто сасвим друго..
- Друго?! Објасни ми молим те како је то друго?
- Па, видиш кево, не знам колико се сећаш оне приче, али реално сви смо ми Миша.
- Миша?! Који је то од оних твојих клошара?!
- Ее брате, тачно сам знао да неће да схвати...
Шаљива прозивка најбољег ортака у тренуцима када смо већ успели претходним "пецкањем" мало да га изнервирамо.
Дуле: "Не знам да л' си могао да "одвојиш" гору рибу синоћ, кеве ми...!"
Мики: (прекида га): "Е, ај не кењај, живота ти!!!"
Дуле: "...умро сам од смеха, ти си бре баш индијанац тежак понекад....ха ха ха ха... све што иде на две ноге ти би могао... ха ха....!"
Мики: "Не сери, бре, ти си ми ту сад нешто много паметан, сероњо један!!!"
Дуле: "Опаааа, синак, прешли смо на ТИ!"
Uobičajena zabluda kojom se tešiš da bi ti tok života bio sjajan, samo da si ranije sreo svoju ženu iz snova, a sad je sve kasno.
Prvo, nikad nije kasno da se ljubi strasno, a drugo, praviš račun bez krčmara, jer od kud ti tolika samouverenost, da veruješ da si baš ti taj, koji bi za tvoju ženu iz snova bio muškarac njenog života.Rasparenost
Izraz kojim vaš sagovornik vam daje do znanja, da će mu trebati još koji minut da vam saopšti pravu cijenu, i da će vas pritom sasvim sigurno ojaditi.
Аналогија са оном старом извлакушом 'није наше, нашли смо', само што се овде ради о другачијем контексту. Хвалисање паралелно са саопштавањем информације која није за свачије уши.. Ситуација је таква да је нека рендом девојка затруднела. Ти си туда у међувремену шврљао удата она била или не. Оно што је битно јесте чињеница да ти ниси срећни отац, а и нико не зна за твоју малу експанзију њене вагине, осим наших.
- Е, јеси чуо за Слађу мајке ти?
- Шта?
- Трудна! Ко би рекао, прва пробила лед од свих девојака из средње, мислим са трудноћом.
- Па зна ли се срећни отац?
- Миле из природног. И даље ми није јасно како се нађоше. Иначе, свадба је у јулу, позван си!
- Ух, сјајно! То се мора залити. Ипак није моје, наши смо. Ако ме разумеш.
Подјебавање које трпимо јер је напољу диван дан. Ма важи, само нам треба услуга.
Очајнички, обично неуспешан, покушај да се оправда поседовање недозвољене супстанце.
(Таман извадиш паклицу и поделиш цигаре друштву кад наилази професор)
-Опет пушите, сви код директора!
-Није наше професоре, нашли смо.
Кратак одговор на питање: ''Како је било синоћ са оном?'', алудирајући да скаче по направи к'о женски џокеј на коњу.
-И?Причај!
-Па брате, нисам очекивао све што се десило. Прво га је одрадила својски, ал' онда као да смо се вратили у први разред!
-Шта бре?Опет је вадила слине из носа и дизала два прста на свако питање?
-Ма јок, него се играла с' њим к'о да је од глине. Почели само са I, ал' онда је почела да га ваја С, мислим да ми је закачила неку вену или нешто, јер ми је после рекла да сам се онесвестио тад и почео да трабуњам нешто о Мортал Комбату и сутлији. Па после тога,бате,кад сам се буднуо, каже она:''Саћу ти направим Г од овога, читала сам негде да је добро за метаболизам!''
-Ауу,и шта би?
-Ништа. Бацио сам је са мене к'о хрпу старе одеће са кревета на столицу, и покупио се из тренутка. И он је отиш'о у Ј.
Фудбалски жаргон. Представља похвалу навијача за стамену одбрану њиховог
вољеног клуба, поготово ако је екипа нижег буџета и почне да избацује у Европи
јаче од себе, е тад ова реченица добија пуно значење.
Означава још стабилност и чврстину одбране нивоа AC Milan са средине прве деценије 21 века.
Са Малдинијем, Нестом, Кафуом, и наравно плаћеним убицом Јапом Стамом који
су чинили зид испред голмана Диде.
Производ ове стамене одбране је наравно најмање примљених голова у лиги а често и у неком европском такмичењу...
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.