Prvo smo naučili da crtamo. Zatim smo naučili da čitamo. Na kraju smo naučili i da pišemo. Ako smo sve uradili kako treba, logično je da moramo da crtamo onima koji ne znaju da čitaju a obavezno pišu škrabotine!

Iliti kolektivno (ne)znanje.
Svi znaju sve, a niko ne zna ništa.
Zajedno smo jači, sve dok nas ne provale.
Od viška (znanja) ne boli glava. Da li to znači da mi umiremo od bolova?

Situacija koja nam, kad smo dobro raspoloženi, naglo menja raspoloženje i uništava nam dan za koji smo mislili da će proći baš onako kako smo ga isplanirali.

Žvake u obliku cigareta kojima mnoge generacije Srba mogu zahvaliti na karijesu. Ukus im se osećao samo par minuta, a onda su se pretvarale u gumu koja se posle par sati bukvalno raspadala u ustima. Zato smo ih konzumirali u neverovatnom broju, a šećer je odrađivao svoje.

To je ono što smetlari pokupe lopatama u parkovima i drugim javnim površinama, a "pisali" su ih oni koji i ne pišu ničim drugim doli guzicom.

Brzina kretanja pešaka obrnuto je proporcionalna širini trotoara koju taj pešak zauzima svojim telom i dodatnom opremom (torbe, koferi, dečja kolica...)

Još jedna igra koja je bila popularna kada smo bili mali.Oponašali smo majku kako kuva ručak i pravili smo sarme od lišća i blata.Najbolji deo igre je bio kada smo pokušavali da ih stvarno pojedemo da se imaginarna mama ne bi ljutila.

Svi mi, smo kao mali visili uz segu i igrice. Ono što smo jedva čekali jeste da obrnemo sliku (nivo) i borimo se da dotičnim, već gorepomenutim "glavnim".

Glavni je najzajebaniji lik u igrici, po svemu se razlikuje od ostalih i njega je najteže pobediti.

Suma sumaru. Svođenje računa. Da se vidi gde smo, ko smo i šta smo. Početak ili kraj rečenice u vidu zaključka na neku ozbiljnu temu tj na rešenje iste.

Zaroniti u živ pesak nevolje. Žešće zaglibiti. Za razliku od uvaljivanja koje čini blagodeti guzici, ovo ima hemoroidičan efekat na istu.

Recenica koju smo svi koristili kao mali dok smo lizali sladoled.

Prvi pešak koji u žurbi nagazi na pešački prelaz dok sija crveno svetlo i pokrene sve ostale koji su čekali zeleno.

Kaže se za vozača kojem su zbog nesmotrenosti uzeli vozačku, ide se čak dotle da ga umjesto pešak zovu peško.

Engleski fazon koji se odomaćio kod nas. Samo što ne jede sarmu i igra čoček! Uvezeno je zajedno sa svojom suprotnosti - gej. Prosto, morali smo da ga uvezemo. Kod nas toga nikad nije bilo. Mi smo svi navek bili str8, pa nismo imali potrebe da se nazivamo nekako sa tog aspekta.
Proširilo se i na ispravnost u svakom smislu (to i znači na engleskom), apstinent od alkohola, droga, ma pametno dete, ljubi ga majka!
Još i dezadorans.
Osmica je tu zato jer ju je g33k ubacio.

1. Toga nije bilo!
2. Tako nismo radili!
3. Deca se nisu tako ponašala!
4. Mi smo poštovali starije!
5. Mi smo ustajali sa stolice starijima!
6. Mi se nismo glasno smejali!
7. Mi smo bili pametniji!
8. Mi smo znali šta je red!
9. Mi nismo spavali sa kim stignemo!
10. Mi smo bili pošteni!

Jedini problem je što smo mi malo zaboravili šta je u stvari bilo u naše vreme i da su i nama isto tako govorili. Ne zabrinjavajte se deco, svaka je generacija bila gora od prethodne pa nekim čudom ipak napredujemo :-).

Fora koju vrlo lako mozemo da uturimo nekom ko nam nije bas od omiljenih u drustvu, i samim tim pred ostatkom se pokazemo ko smo i sta smo...(nek crknu dusmani)

Realista misli da ćemo za 10 godina da jedemo pesak, dok pesimista veruje da ga neće biti dovoljno za sve...

Na mala vrata, naravno. Dok smo još bili SFRJ, mogli smo da uđemo na velika, ali za nas je EU kao limbo, sve smo manji, pa lakše prolazimo.

Osoba koja igra šah tako sto u zavrsnici pocne prstima da "premerava" tablu, racunajuci čiji ce pešak pre da izadje.

Osim što smo ga 'apsili,

-a) "malo" smo ga i tukli ili
-b) smo baš dobri sa njim jer je morao da nam da i deo svog kolača.