Opravdanje debelih za nedostatak karaktera da se počne sa držanjem dijete. Nedovoljna iskrenost prema sebi i priznavanje sopstvenog hedonističkog pristupa životu dovodi do izgovaranja sledeće rečenice:
" Ma ja u stvari jako malo jedem, ali mi je loš metabolizam pa mi se sve zalepi. I samo vodu da pijem i od nje bih se ugojio."
Skoro sto posto debelih izgovori bar jednom ovakvu ili sličnu rečenicu.
Žalopojka singl likova koji po 153. put nailaze na psihopate.
"Nena je opet šutnula dečka."
"Kako, pa tek su mesec dana zajedno? Sve je bilo u redu."
"Ma kakvi, sve što vredi je razgrabljeno. Dunuo je vetar-pola kose mu je spalo s glave; izuo se i bio je za 5cm niži-čovek trpa novine u cipele!!!! O karakternim manama nije htela ni da priča."
"Mmm, pa taj joj je bolji od onog prethodnog."
Izraz, koji se uglavnom koristi kao reakcija na nečije nekulturno ponašanje.
Zapravo, kažemo za nekoga da mu nedostaje kućno vaspitanje.
Đole, pošto je popio pivo:”Čekaj!” :diže kažiprst i podriguje:
Dača:”Brate, sve dolazi od kuće...”
Kaže se za djevojku s kojom nikad nećeš izlazit, baš zato što je toliko lijepa, pa je tvoja liga prema njenoj regionalna sjeverna u Njemačkoj.
Inače, muškarci ne praštaju sve.
Stanje stvari koje različite ljude navodi na potpuno različite, njima logične zaključke. Implicira da si u svakom slučaju najebao:
- Bogdane sve je poskupelo, moram da ti povećam stanarinu. Ako ti ne odgovara, ima umesto tebe ko da stanuje.
- Bogdane sve je poskupelo, moram da ti smanjim platu - posao stagnira. Ako ti ne odgovara, ima umesto tebe ko da radi.
Izraz koji se koristi kada se pomene neka pokojna osoba, za koju misliš da je najgori ološ, ali nemaš drugog načina da to naglasiš a da ne ispadneš džukac.
Umesto primera, samo se setite definicije kada čujete frazu "o pokojniku sve najlepše".
To obično kaže osoba koja sluša narodnjake.
- Šta slušaš?
- Drum n bass, hip hop, rock, punk i pomalo metal.- Šta slušaš?
- Sve pomalo.
- A narodnjake prvenstveno?
- Da.
Reči kojima se tešiš kada se nađeš u nekoj katastrofalnoj situaciji, smišljajući još gori scenario.
1)
Kada ideš na posao/faks/u školu, svakog jutra iz pravca Banovog brda ka gradu i "vučeš" se preko sajma, na petlji pomisliš: " Nije sve tako crno, zamisli da radim/studiram/idem u školu na Novom Beogradu (kolona na uključenju za NBGD cirka 2km).2)
Kada te neko udara čekićem u glavu pa promaši, a tebi lepo pa pomisliš - nije sve tako crno.
Kad uradite nesto do kraja...
"Torima kako je bilo sinoc?"
"Ma batice napio sam se za sve pare..."
"Auu, znaci ubio si se..."
Opis promiskuitetne osobe (a najcesce zenske) u tri reci.
E, znam jednu malu, ma znas sta je - sve radnje radi!
Ustaljen način kupovine, najviše prisutan kod poslušnih sinova i oženjenih muškaraca.
-'De si Mare brate, šta pazariš?
-Sve po spisku! Dala mi majka/žena ovaj papirić sa potrepštinama pa idem redom!
Ili, 'sve ima svoje vreme i mesto' je mudrost koja nas upozorava da se ne zalećemo, ne kurčimo, ne pitamo previše. Ovo naročito koriste matorci kad ne znaju pravi odgovor na neka nezgodna pitanja svojih klinaca. Ovoga su svesni (šmrc) i vukajlijaši kad im defka krene sa minusima (čitaj: trenutno je neka nezgodna ekipa na sajtu, pa da sačekamo da se pojave 'ovi moji').
Ako pođemo činjenicom da je čovek kao biće pretvarač predivne hrane u smrdljiva govna sa predispozicijom da mu tuđe govno uvek lepše miriše no njegovo rođeno, dolazimo to istine iza optimističnog izraza - Sve će to narod zasrati ko golubovi spomenik u parku. A i po inteligenciji masa nije daleko od goluba koji kenja po kulturnoj baštini dok ga piči delirijum što se olakšao.
Uglavnom znamo sta te reci znace. Ali nas uvek ludo asocira na prvog komsiju koji se pravi pametan i zna sve da popravi i ako vi to od njega niste zatrazili.Tu i je kad god vam (Ne)treba.Da li vam merka kevu ili je stvarno dobrica sa brcicima to me nepitajte.
Prolazi pored mojih vrata,(Dobar dan komsija) baca pogled ka blago spustenoj bravi koja se opustila od previse hakanja po njonj, nastavlja dalje niz hodnik,nestaje iza ugla, ali malo sutra, ni pet minuta nije proslo eto njega sa punom korpom kojekakvih djavola i alata. Klik, brava je zategnuta namestena i vidite taj dragi deciji osmeh na njegovom licu i kazete "Komsija jeste l' za rakiju,kafu..."!!!
Slikovito poređenje sa automobilom u početnom startnom stanju kojim sugerišemo sagovorniku da smo:
1. se upravo probudili
2. odvaljeni od alkohola
3. ubeđeni da je neko drugi prirodno glup
1.
- Ajde, šta ti je falilo s Milenom? Fina devojka, vredna, završila fakultet. Ali ne, on, propalica bi neku kurveštiju, znam ja!
- Nemoj Milovane za doručkom.
- Ćale, samo udri, ne palim na sve cilindre, bolje sad nego posle.2.
- Filipe, ej brate, viri kondom iz rajsferšlusa.
- A? Jesam jeb'o?
- Što mene pitaš?
- Ne znam koga ću, ne palim na sve cilindre, nije mi dobro...3.
- Okej, jesi besan, i znam da je idiotski što ti je pljunuo u facu, ali lik ne pali na sve cilindre. Kad si rekao "pljuni me u lice ako ti se obratim još jednom" on je to shvatio krajnje ozbiljno.
Zanat je kru' u rukama. Škola ponekad i izda, ali đubre nikad. Život nam je podmetnuo koru od banane pa danas svaki kurac ima neki fakultet, svako je neki menadžer, pravnik , ekonomista, ili nešto, jerbo niko ne voli da umoči guzicu u nauljeni kanal ili da se jebe razvodeći nekome vodu i struju po kući. Samo daj 20 deka fakulteta i uvali me u kakvo državno preduzeće, da zaskočim poreske obveznike kao Leptirca Petra Božovića. I otimaju im, otimaju, dok ne dođu do tih istih ruku, uzeli bi i njih da što udobnije češu jaja zavaljeni u fotelje, a onda ta ista ruka tljane šamarčinu , da te otrijezni, jer koliko god misliš da si bitan u svojoj foteljici, zanatlija zna da sve dođe i prođe, osim njegove sposobnosti da bude samodovoljan.
Sjedio sam u kući i maštao o svojoj diplomi okačenoj na zid advokatske kancelarije, u stvari, na istoj sam mogao izbušiti rupu i okačiti je na kurac. Usljed te besposlice čuo sam dida da nešto kucka u podrumu pa sam odlučio da siđem da vidim šta se radi.
-Đe si dide, šta radiš?
-Je l' ti opet treba para, eno ti tamo u kaputu, uzmi i da te ne vidim, vidiš da radim...Trebalo mi je para, ali sam ipak odlučio da pomognem čovjeku prije nego što uzmem koju žutu za kavu.
-Ma ne treba, došao sam da ti malo pomognem, samo reci...
-Ne laprdaj, nisi ušao u podrum ima 18 godina otkako si tražio da ti napravim drvenu pušku da se možeš igrati rata, pravim kosišta, a ti ako hoćeš da pomogneš oteši štilu i nasadi capin.Moj prazni pogled je zapitkivao : Šta da uradim, šta da nasadim? I slična pitanja...
-Joj, ned'ljo, uzmi sikircu, i teši štilu dok ne dođe na debljinu da se uklopi u ležište capina, k'o što tešeš onu svoju debelguzu, nasadio te Bog! I ošini jednu rakiju, valja se.
Počeo sam sa radom... I već poslije par zamaha vidio sam kako didu krvave skaču, dok navija rakiju iz flaše i gleda u mene, kao Džek Nikolson.-Sine, nisu tebi obe lijeve. Ti ih nemaš nikako. 'Aj radi, radi, šta si blen'o u mene.
Nakon nepunih 3 minute izbio mi je žulj, a nakon 5 isti je prokrvario...
-Joj mati što me ne pobaci! Sreća pa smo sami, da se narod ne ibrati gledajući sramotu. Pa ne moreš ni biti muško kad kašike u životu nisi podigo. Oš da ideš materi da piri da prođe?
-Dide, ne seri! Ja sam završio fakultet, nisam navikao da radim, nego da učim, samo me država jebe.
-Da, zato i uzimaš od mene pare za kavu. E moj sine ja sam s ovije deset prsta napravio i kuću i sve što vidiš, i prošao kroz sve ratove i države, otimali komunisti za društvo, otimaju i ovi za sebe, al' ruke ostaše i zanat u njima, nikad nisu izdali. Jebo te tvoj fakultet, vazdan za kompujterom gledaš one drekavce, samo se bojim ostaćeš sam kod kuće pet dana, crk'o bi od gladi ne bi sebi znao narezak otvoriti. 'Aj sad izoblaj ovo kosište, mekša je ručka, ako ga uvaliim nekom za trideset maraka na konju smo, daću ti pola, a ono koje sam napraviš ako prodaš, hahhaha, ako prodaš, hahahahah uzmi sebi pare.Mislio sam da će crknuti od smijeha...Nastavio sam sa radom...
-E dide, eto ti konjske muve na jeleku,sreća, garant ćemo prodati kosište danas.
-TLJAS ( što je letila letila je)! Da je tako, moja bi kobila crkla od dragosti, radi i ne pričaj.Utom nam uđe lokalni političar...
-Dobar dan, čuo sam da vi prodajete kosišta, pošto je, došla nam neka delegacija iz Beograda, pa da im poklonimo kad kovač nasadi, ipak smo mi poznati po kosama?
-80 maraka-odgovori did...
-Da nije malo skupo?
-Jebo ga ti, nećeš ga ti plaćati, al evo tebi za 70, a vidi kakvo je, ko metak!
-Dogovoreno.Kad je otišao, did se okrenu meni...
Ovako i ti deri stoku, kad budeš radio.
Na kraju dana, i ja sam završio kosište, koje nije ličilo na kosište, ali ipak me učinilo ponosnim, dok je did samo kratko prokomentarisao:
-Sine,samo knjigu u šake i metaniši nad njom, nije alat za tebe.
Kisela floskula jako sarkastičnog tona, u situaciji kada si svedok postupaka koji upadljivo demantuju navodno sastavljanje kraja s krajem i večiti manjak novčanih sredstava.
- Vidi ovog mog komšiju. Pakuje se čovek, vodi porodicu na more u Tunis, a sve se nema...
- Pa vidiš da ima.
- Sad vidim, a kad sam mu prošle godine tražio neki keš na zajam da popravim auto, on mi kuka kako treba ovo, ono. Mislim se, pička ti materina, pozvaćeš ti mene kad ti se pokvari bojler. Tek mi sad nije žao što sam mu jeb'o sestričinu.
---------------
- Pazi ti ovu našu rulju. Čitam danas novine, kažu svi elitni restorani i hoteli popunjeni za novaka. Još piše da vlada veliko interesovanje za Prag, Budimpeštu i tako te fore, a sve se nema...
- Banda bre lopovska!
---------------
- Tebra, znaš onu kurvu što drži moju ulicu?
- Aha. Šta s njom?
- Dala mi pičke.
- A sve se nema...
- Ma nisam joj bre platio.
Fraza koja se koristi da se opishu moralno posrnule, emotivno osakacene, intelektualno zaostale, ali seksualno iskusne ziljave klinke od 14,15,16,17 godina, koje svoje izdignute cvrste fenserske tinejdzerske guze uvlace u tesne helanke, kako bi se svaki hiljaditi deo milimetra savrseno ocrtao na pripijenom odevnom predmetu, a sve u cilju izazivanja srcanog udara kod starijih muzjaka, i mokrih drkackih snova onih mladjih.
Ono što se čuje između svake pjesme na svakoj srpskoj svadbi.
"I dalje od kuma za mladence i sve goste."
Ono što se kaže kad se nema šta pametno reći,a niko nas ništa i ne pita.
Jutros u firmi,uz kafu,dok smo čekali raspored poveo se razgovor o pogibiji Ksenije i onog njenog.
Kolega 1:-Jesi čuo,bato,stradala ona Ksenija i onaj rukometaš...
Kolega 2:-Koji rukometaš?
Kolega 3:-Ma nije rukometaš,već brat od onog rukometaša,maneken.
Kolega 1:-Da mu nije brata,bio bi fizički radnik.
Kolega 3:-A i Ksenija je brate,srala na sva zvona,mani me toga!
Kolega 4 (tek pristigao):-Ej,Bato,o pokojniku sve najbolje,jel ko za rakijicu?Valja se,za pokoj duše!
Epilog,ubili smo se ko stoka do 11h,pa razlaz kući.Šta ćeš,običaji,o pokojniku sve najbolje.
