Sečivo sa kojim su ljudi, pretežno muškarci, uzevši u obzir da je pre bilo dosta dlakavih žena, brijali brade i brkove. Danas, omladina veoma slabog karaktera upotrebljava te iste sprave za skraćivanje svojih života.
- Kakva ti je to skalamerija u ruci, 'leb ti jebem krvavi?
- Tata, to je novi Gillette brijač sa sedam oštrica i šansom manjom od 1% da se isečeš.
- Odakle tebi to kukala ti majka?
- Što kukala tata? Pa ona mi je i kupila.
- Ko? Jovanka? Tebi kupila? Brijač za žene? Jooj živote lutalico, žena mi pravi ženu od jedinca. Slušaj ti balavče jedan, kad sam ja bio u tvojim godinama brijao sam se sa žiletom i stavljao celu rolnu papira na facu posle, al se znalo ko čita novine, a ko sprema ručak. Ma šta ja tebi pričam, ti ni vojsku nisi video, a kamoli žilet. I bolje što ti je kupil to sranje, nego da te nadjem u kadi ošurenog sa prerezanim venama jer te ostavila Tozina mala.
Još jedan vid terapije koja će vam pomoći da rešite sve životne probleme.Sve što je potrebno jeste da nadjete,,hipno stručnjaka''iskeširate mu polovinu mesečnih prihoda i na taj način rasteretite svoj um i suočite sa sa svim robovima podsvesti.
Ono što hipnoterapiju razlikuje od ostalih vrsta psihoterapija jeste činjenica da je u velikom broju zemalja zabranjena,i da je za zaista pravo zvanje hipnoterapeuta i tamo gde je dozvoljeno to zanimanje potrebno počešati Boga po mudima.Ali postoje napredne zemlje i napredni ljudi koji hipnoterapeuti postaju u roku od nedelju dana.To što obični smrtnici provode od šest do deset godina da bi došli do zvanja psihoterapeuta ili analitičara je obična tričarija.Zašto komplikovano,kad može jednostavno.To da li ste po zanimanju vulkanizer( i da je jedini unutrašnji svet koji poznajete onaj unutar guma),neće vas sprečiti da za nedelju dana postanete hipnoterapeut i time pokažete svim onim razmaženim gnjavatorima koji se čitavu deceniju vucararaju po fakultetima,seminarima i kongresima šta je pravo znanje i umeće.
Program je osmišljen tako da u roku od tri dana prelazite čitav Frojdov rad,upoznajete se sa terminima svesno,nesvesno,podsvesno,id,ego,superego.Junga će izostaviti pošto je ionako bio samo jel'te pišač na vetru,a i zastranio je sa onim njegovim uvodjenjem pojmova,i svi ostali iz polja psihologije će biti preskočeni kako bi što pre mogli da se bacite na praktičan rad.Posle ta tri dana,došlo je vreme da se dohvatite viskova i starinskih satova i da ostavite preopterećeni intelekt na miru,a razvijate manuelne sposobnosti.
Kad savladate mahanje ovim rekvizitima onda ste već na korak do početka rada.To ne piše u manifestu ovog programa,ali verovatno da se savladjuje i program upoznavanja osnovnih sedativa kako bi se pacijent makar i prisilno uspavao ili doveo u stanje omamljenosti. Možda nije loše imati i neku prangiju sa strane pa dosadnog smarača koji je došao zbog tri meseca insomnije opaliti po glavudži da se malo uspava i relaksira.
Po završetku sedmodnevnog školovanja i obučavanja,diplomu će vam potpisati neki ujka Gustav iz Amerike(sadašnji Džon)da ceo svet vidi kako ste se školovali u dosluhu sa američkom hipno velesilom.Diploma u roku od mesec dana stiže od ujka Gustava pravo sa Floride(verovatno iz Vaj sitija).I tako za nedelju dana ste promenili svoju profesiju,i spremno možete da se bacite na oglašavanje kako menjate čitave ljudske živote samo jednom jedinom seansom.
Ono što se dešava kada ustanete noću u 3 sata i vidite 632 bubašvabe po sudoperi, radnoj površini, šporetu...
al sam žedan jeboga ja, moraću da ustanem
(pališ svetlo, a one beže ko pičkice)
-Ma jebem li vam mamicu ja vašu.
(ubijaš 2-3 veće, i 5-6 mladunčeta)
-Crknite goveda jedna namnožena.
(zatim se zadovoljno vraćaš u krevet i shvataš da si od silne histerije zaboravio da popiješ vodu...dolaziš do kuhinje, a one već poslale izviđače da vide da'l si otišo)
-Ma jebaću vas ja u usta...
(ubijaš još koje 2-3 mesnate, a onda ti se mrzovoljni ćale budi...)
-Ajde bre koji se kurac dereš tamo, marš u krevet da ti ne ustanem i jebem...
(piješ vodu i vraćaš se u krevet)
(shvataš da ćeš tukija da se uspavaš...)
(a onda ogavne bubačke nastavljaju svoje orgije po tvojem posuđu i po ko zna čemu još, znajući da će onih 6-7 hrabrih delija od noćas, koje su izgubile svoje živote časno braneći svoje leglo, nadoknaditi već koliko sutra)
Najbolje, najskuplje, nedostižno. Još u paru sa Azurnom obalom ko to drži taj je uspeo, al kako jebiga. Stoji na kraju onako zavodljivo, ljubičasto, đavolu bi dušu dao za Ženevski trg al dobićeš na kraju samo dovlitarski merak.
Vremenom, ljudi odustanu, pa se zadovolje i nekim Varšavskim trgom il Praškom ulicom, najčešće ustvari šerpa crvenim Balkanskim putem al uvek ostaje nedosanjan Ženevski trg i Azurna obala i onaj dijamant između.
Poslednje polje, najskuplje, najlepša devojka u školi, u ulici, u kraju. Ana.
Ostaje ti samo se da se nadaš da više nije tako lepa il da je propala: jebiga, čovek je zao i govno.
- Video sam Anu juče...
- Koju Anu?
- Anu bre iz osmog dva što smo se svi ložili.
- A nju uuu jebote kolko je dugo nisam video...Kako izgleda?
- Jebiga, još je lepša...
- Pu, dabogda crkla!Stani, ti mi sad kažeš da sam ti se sviđao. Sad, kad unuke imam! Pa jebo te dan, bolje da nisi ni sad rekla. Pa ja sam te uvek gledo ko Ženevski trg, osećo sam se uvek ko prevrnuta kućica na Balkanskom putu kad te vidim. I ti mi sad kažeš da sam mogo da se kupam na Azurnoj obali! E živote...
Ti si moja Tršćanska ulica
narandžasta i slatka
topla nasmejana
jebeš ove ženeve azure
i monike beluči
ko ih jebe
na tebi hoću da gradim
pet zelenih kućica ćerki
i šestog jug bogdana
koj će nam kurac
crveni hotel.
Osoba kojoj je u krvi da dosađuje drugima, da im pije krv svojim idiotskim komentarima, da utiče na pritisak i šećer nesrećnika u čijoj se blizini zadesi smorior. Najviši stepen gradacije napornosti, apsolut, uber dosađivač.
- Oj živote, eno Ognjena, bežmo dok nas nije video.
- Ohoo, momci, dobar vam dan. Znate li da je danas neobično toplo za ovo doba godine? Naime, prema merenjima hidrometeorološkog zavoda, u zadnjih 74 godine...
- U redu je, Ogi. Obukli smo se prikladno (sudbino kleta, pa zašto na njega da naletim).
- A znate li da će se baš na dan zimskog solsticija poravnati šest planeta, uključujući i Jupiter. Biće interesantno promatrati ovaj događaj koji se dešava jednom u 540 godina.
- Ogi, moramo da idemo, intenzivno žurimo. (Bože, jesmo li se kamenjem bacali na tebe da nam ovako vraćaš)
- Ali samo da vam kažem kako sam uspeo da jailbreakujem svoj Iphone 4 sa IOS 4.2.1, i to untethered. O da.
- Ćao, Ognjeneee! (Mrki pogled u nebesa uz mrmljanje "upamtićeš kad ćeš me videti u crkvi").
Titula koja se dodeljuje najvećoj budali u društvu. Obično je to lik kome fali po koja daska u glavi, onaj nedopravljeni. Govori i radi bez ikakvog razmišljanja. Nije kadar da usresredi pažnju na bilo kakvu misao. Govor mu je isprekidan a reči neočekivano izleću iz usta. Mudar pogled mu se često gubi u daljini u njegovim dubokim mislima, tako da neretko ulazi u situaciju da 'oće da ga zgaze kola. Karakterišu ga maloumne ideje poput : " Ae da ga zglabamo u busu, ne mogu da izdržim do kuće." , "Oćeš da tripujemo Sonju da joj je danas rođendan?", " Ae da se kladimo da će da bude smak sveta 2012.", itd....
- Vuki, dođi 'vamo.
- Evo, došo sam.
- Ajde da mi pomogneš. Evo ti bušilica, idi popni se na merdevine gore i izbuši četri rupe tu gde treba da stavimo regal.
- Ali brate, ovaj zid...
- Šta sa njim?
- On ide do plafona.
- Ajdeeee. Pa jel si vido drugačiji genije?
- Pa on ide do plafona a ja imam strah od visine.
- Ne glupiraj se nego se penji! Nisam ovde došo tebe da slušam da mi kukaš nego da uzmem pare!
- Ali ti nisi gledao Mitbasterse kad su dokazivali da čovek koji ima strah od visine može da umre ukoliko se popne na visinu veću od 1,5 metra i pogleda na dole.
- Teraj se. Daj mi tu bušilicu i ti drži merdevine onda.
- Ne mogu imam žulj, juče sam ga zglabao 4 puta. HAHAHAHAHAHAHA
- O živote lutalico...
Žanr uglavnom akcija/triler. Autor živopisno uobličene pretnje skoro uvek uberkul I zajeban lik. Muževan, hrapavog glasa a la Klint Istvud, guste grive ili ćelav (sredine nema). Može biti heroj ili antiheroj, svejedno je.
Domišljatost pretnje upućene protivniku ga čini još nezgodnijim. Hladnokrvan, staložen, šmekerski lagano pali cigaretu. Puca njemu kurac što je okružen tucetom likova sa bejzbolkama, njemu je najbitnije da u datom trenutku smisli takav ujeb da svi izneveruju. Mrko pogleduje ispod gustih obrva ka'no Kraljević Marko, baca cigaretu i oblizuje usne. Reći će. Maštovitost izgovorenih reči upućenih oponentu je često na granici gledaočeve sposobnosti da opisani prizor zamisli u trenutku.
Njegov protivnik se zbuni, oseti neku jezu, prikriva to, ali ne baš uspešno. Konta da se možda zajebao, al' šta je tu je. Nazad nema.
-Došao si Loko… Vidim I svoje momke si doveo. Šta je, plašiš se mraka pa te čuvaju, ološu?
-Vidi vidi, imamo jednog komedijaša ovde. Slučaj Džek, policajci kao ti ne opstaju. Držiš se nekih principa, poštenja… Sve to je sranje! Pridruži nam se I učiniću te bogatim.
-Slušaj vucibatino, deda mi je bio pandur. Pošten. Ćale isto. Život je dao za pravdu. Nastradao je od takvih kao što si ti. Staću vam na put, i tebi i ostalim krimosima koji uništavaju živote običnih građana.
-I keva ti je isto bila poštena, sećam se te kučke.
-Pomeni mi majku još jednom i otkinuću ti glavu, posraću ti se u grlo, a tvojim jezikom ću obrisati dupe. A kitu ću ti odseći i nabiću ti je u čmar. I sve ću to uraditi dok si još svestan tih par sekundi.
-Aaa?! Khm, prokletstvo... Momci drš'te ga!
Srpski običaj star više milenijuma.
Očuvan još od gumenog doba.
Koreni potiču iz starog Srbskog Srbira.
Na Balkansko poluostrvo došao sa prvim konvojem izbeglica koji su proterani od tiranske ruke Sabahudina Ramzisa III Imperatora.
Običaj je preuzet od strane svih drugih nevernika i nenebeskih naroda!
Suljo Sultan (poznatiji medju nebeskim narodom kao obrezani-mali) zabranjuje ovaj običaj pod izgovorom da širi anti-islamizam i prazni kase ciganskih uličnih svirača (cigana nenebeskih) te kažnjava nebeski narod oduzimanjem svih portabl tranzistora proizvedenih u bratskoj komunističkoj Kini!
Nikola Tesla ovaj običaj donosi u ameriku, gde ga homoseksualni puritanci preuzimaju i osrknavljuju koristeći ga u predizborne kampanje i šitrenje globalizma!
Za vreme Drugog Svetskog rata milioni nedužnih Srba i nebeskih Roma polozilo je svoje živote da bi sakrili ovaj običaj od strane Fašističkih okupatora!
Te je u njihovo ime drug Tito digo najveći spomenik palim radio čestičarima u obliku trideset metara visokog 2.0 kanalnog tranzistora koji leži na petokrakoj ispred kojeg i dan danas gori večna vatra! Spomen obeležje otvoreno je od strane prvog jurišnog udarnog radio bataljona.
Na Olimpijskim igrama u Sarajevu najstariji radio tarnzistor donet iz Srbira koji se nalazio na Jugoslovenskoj zastavi obišao je celu evropu otvarajući prve OI u bivšoj Jugoslaviji.
1992. Prvom radio čestitkom: "Ne volim te Alija zato što si balija" počeo je krvavi gradjanski rat gde je nebeski narod uz pomoć izdajničke maćehe Rusije prodat američkom okupatoru za par milijardi duga! Ali ipak duh radio čestitke se širio kroz krv i prosvetljuje Serbski narod vodeći ga u istorijske pobede od Zagreba do Dunava napred i nazad par puta...
Da bi zaštitili svoj običaj RRA pravi povelju koja ulazi u ustav nebeskog Srbskog naroda u kojem stoji da je Radio Čestitka srce Srbije njen sastavni duhovni deo koji niko ne sme da oduzme, te stavljaju krvavi namet od 500 kinti koji moraju da plaćaju sve kategorije stanovništva (beskućnici, socijalno ugroženi, nezaposleni) jedini koji su oslobodjeni nameta su multi-milioneri, budzovani, jaki privatnici i direktori zaposleni u javnim službama!
Visoki nemoralni pederski haski sud u vise predmeta povlači obicaj Radio Čestitki kao poziv u rat čime je stradalo vise milijardi jadnih obrezanih i ustaških izdajica.
Ali ipak Radio Čestitka je ostala duh Srpstva iako je danas komercijalizovana.
Njenu dalju komercijalizaciju SPC pokušava da ublaži uvodeci čestitke u svoje kampove za odvikavanje od bolesti zavisnosti molitvama "Srećno batinjaje uz pesmu idem putem oka bistra razbiću ti guzu ko ministra"!
-Halo dobar dan ko je sa nama danas?
-Eeee dj`es mala ovde Miloš!
-Ćao Mišo kako si?
-Evo dobro je plaćaju se porezi radim ko kinez, čekam evropu al sve u svemu dobro je!
-Drago mi je to čuti, imaš li neku čestitku?
-Ih jadna dje da je ne´am!!!
-Pa koja će danas biti i za koga?
-Pa ´teo bi da čestitam Smak Sveta drugu Stipi iz hrvatske. A kumu Halidu iz Vilajeta srećan odlazak u Nemačku od mene i moje porodice sa pesmom Horor Bishketa "Masovna S´arana"
Pseudonim koji je opšte prihvaćen među lokalnim "selebretijima" i koji oni obilato koriste kada žele da se šta bilo piše o njima u printanim i onlajn medijima.
Standardni naslov u "SVET-u":
SEKA : "KAJEM SE!"
Tekst: Sinoć je Seku Aleksić, nakon sto je vozila svog novog BMW-a 200km/h na autoputu, zaustavila saobraćajna patrola. Prilikom toga su joj u zamjenu za kaznu tražili da im se potpiše na prsa.
Nakon tog incidenta saznali smo iz izvora bliskih našoj zvijezdi da je Seka ponizno pojadala svojim prijateljima : "Kajem se! Shvatam da sam sinoć vozila neoprezno i da sam stavila tuđe živote u opasnost. Ali ja sam od sinoć preporođena i više nikad neću napraviti ovakvu glupost."op.a. :
1.
Uz tekst ide njena slika pored nove bengule i spisak "diskoteka" sa datumima njenih nastupa u istim za sledeći mjesec i poveznica za neki od njenih hitova.
2.
Seka je za ovu definiciju izabrana random metodom od strane autora. Autor nema ništa protiv dotične. Bar ništa efikasno.
Najiritantnija recenica koju neko moze da izgovori jednom uceniku/studentu ili bilo kome drugom u bilo kojem kontekstu. Ajde kad je cujete od roditelja ali kad i drugi pocnu onda bas ide na zivac i dotera coveka skoro do ludila.
Primer 1
Cale : Sta radis to?
Ja : Ma prvim neki dizajn u Adobu za takmicenje. Mozda padne neka kinta.
Cale : Ccc, uhvati se ti knjige moje dete. Nema od toga hleba.Primer 2
(sedim u biblioteci zavrsio sa ucenjem i citam neki casopis)
Cistacica (onako u prolazu) : Mani se momak casopisa, knjige se ti uhvati.
Ja : Pa zavrsio sam sa ucenjem.
Cistacica : Ne znam ja.Primer 3
(Starac u autobusu seda do mene i kuburi sa nekim torbama smesta ih 2 sata)
Ja : Da vam pomognem sa tim torbama? Dajte, pridrzacu ja te dve dok ne smestite trecu.
Starac : Drzi se ti sinko te knjige kraj sebe. A za mene ne brini.
Ja : Aman! Pa dokle vise! De nek samo neko jos jednom pomene knjigu jebem li vam majku svima!
Starac : Ha? Govori glasnije, ne cujem dobro na desno uvo.
Ja : Ma .... e jebem te zivote.
Polako rođače, niko se nije naučen rodio. Ne možeš odmah biti mađija. Kreni lagano, od jednostavnijih stvari pa ćeš vremenom naučiti i biti sve bolji. Ponovljanje je majka mudrosti. Džaba skupi treneri i oprema, džaba teretane, elektronika, gedžeti i veza u opštini. Ne pomažu tu ni tatina kola ni bela klima jedina u selo...samo mnoogo treninga ili prakse.
A možda se i bez razloga trudiš jer si Musli. Onda menjaj zanimanje, sport, hobi ili čime god si pokušao da se baviš jer ti nema spasa. Večito ćeš biti najgori i gubiti kada se igra u pečenje i turu pića ali ćeš zato biti omiljeni protivnik.
-Magarekonjukretenujebemtimater! Ladno si u mene svršio!
-Xexe, pa polako...znaš kako kažu: nema plivanja dok se ne napiješ vode...
-Napiću se ja tebi krvi ako zatrudnim sčuo!-------------------------------------------------------------------------------------------
-Draagi, vidi šta sam ti kupila! Berška ima sada asortiman i za muškarce.
-Ja bi reko da si ti nešto sjebala. S kim si se jebala?
-Ni sa kim!
-Znači nema ništa da se jede?
-Ima bre, šta ti je...?
-Jaoj, toga sam se i plašio! Auto jel da? Jaooj sudbo kleta i živote lutalico! Pa tek sam ga otplatio kukavac!
-Ali kuco, pa samo sam malo čuknula...
-Jaoo
-Mislim lupila...
-Ćuti, ne radi mi to!
-Ma pipnula samo! Znaš kako kažu, nema plivanja dok se ne napiješ vode. Xexe.
-E taj deo sa napijanjem sam čuo, idem do kafane da proverim u praksi. Pokupi prnje i idi kod tate što te učio da voziš a auto ću da popravim kada budeš imala.
Klozet, WC, bilo koje mesto koje nudi mir pri istovaru debelog creva. Platon je to još odavno shvatio a nauka potvrdila da se ideje rađaju tokom sranja u klozetu. Pri olakšanju prelazimo na višu vibraciju zbog radi osećaja rasterećenja posle obavljanja fiziološke potrebe, menja nam se talasna dužina i tu smo, na frekvenciji sveta ideja.
A: Ima l' koga?
B: Ma de si navro na vrata čekaj da obrišem dupe.
A: Ajde i meni se sere...pa požuri više, ne brišeš halu fabrike nego dupe.
B: Čekaj izeš mi kurac! Putuj igumane!
. . .
B: Izvolte u rezidenciju vaša visosti.
A: E fala kurcu...
Monolog u mislima A: Uf, jebem ti suvu 'ranu, ko da kenjam vrengiju...To Mile, ajmo, to, izađi, ulaz je ionako bio džabe...uuu, to batice. Nego, da stavim još 300 na Jablonec, što da ne, do sad me nisu zajebali. A koliko li je sati, kad li počinju...au čoveče za 10 minuta počinje a ni dupe nisam obriso...ma kad dođe Jablonec kupiću 48 rolni. Bahati živote evo me. (istrčava spuštenih pantalona, gologuz, uzima listu, papirić i olovku i seda za stolicu neobrisan)
Pesma armija životnih gubitnika koji su, prema sopstvenih rečima, mogli sve postići u životu, ali nisu. Loša sreća, karma, ili šta već drugo se isprečilo da nesuđenom životnom pobedniku podari sve blagodeti ovozemaljskog života.
Modernu šansonu karakterišu stilske figure umanjivanja uspeha onog ko je u životu nešto učinio iskoristivši svoju šansu i same šanse, koja je već neiskorišćena. Šansone su raspoređene u više ciklusa - predratne, ratne, posleratne, tranziocine i one vezane za (ne)uspehe u nematerijalnom aspektu života.
:Privredna Komora Srbije uručila je Jovanu Jovanoviću iz Plaskovca kod Topole nagradu kao najboljem menadžeru u prethodnoj godini."
Brate, čuješ ovo? Joci Glavonji uručila nagradu za menadžera godine! E, živote, na šta si spao!
- Što? Dobar je momak.
Ma, gde je dobar! Lajkse klasični. Ja mu rekao da počne da pravi eksere, moju ideju uzeo, ukrao mi šansu seljak usrani!
- Kakav si šansoner!
Ljakse, nije šansoner nego "Kanconijer", to Petrarka pisao, jebem te neučenog!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Jesi gledao onu emisiju sinoć na Pinku? Kakva pička ona Milica, radi buljom k'o mešalica!
- Ko? Mica Dvocevka? Daj, jeb'o te, išla sa mnom u srednju, znaš koja guska! Zgodna je, al' ta se jebala s nekim krševima. Mogao sam je sprčiti dok nije postala poznata, imao sam šansu, al' nisam hteo, ko je jebe sad!
- E, šansoneru, ne seri! Nego, Derbi Kaunti - Notingem Forest... iz iksa u kec?
Rečenica koju izgovorimo, ili pomislimo, kad dođemo u situaciju da vidimo neku zapuštenu, gadnu, debelu ribu.
Jutro, ja poranio ko nenormalan, i stara me šalje da odem do komšinice, neke šerpe da joj donesem, jebem li ga. Zvonim...Zvonim još nekoliko puta. Vrata se konačno otvaraju, i na vratima se u gaćama i grudnjaku pojavljuje kreatura sa frizurom Galeta iz Kerbera, konstrukcije sumo rvača polutečke kategorije, i nogama dlakavim ko u Čubake.
-(PU jebem te živote, pa jel mogla ćera Milica vrata da otvori, a ne mama Rajka, kad te krene ovakvo od ranog jutra, čisto da ti se ogadi pička!) Dobro jutro komšinice, poslala me mama po neke šerpe.
-Evo evo, sad će sine. Nemoj da me slučajno zagledaš kad ti okrenem leđa, znam ja da vi mlađi volite starije.
-Ma kakvi to komšinice, za kakvog me smatrate. (Pa prije bih ti muža jebo nego tebe).
-Evo izvoli!
-Hvala, doviđenja. (Apstiniram neko vrijeme, dok me prođe posttraumatski šok).
Čvrsto stežeš znojavi volan gradskog busa i suzbijaš bes u sebi. Novajlija si u firmi i opet su te zajebali sa razvaljenim busom. Imaš svoju žutu traku i Brankov most je šala mala za kružni tok na Slaviji.Tešiš se da je to obavezna, ali prelazna faza u savlađivanju šoferaja. Tvoj cilj je Nemačka i znaš da će te tuđina dočekati savremenim busom i normalnom platom.
Krajičkom oka spaziš japija sa žutim šljakerskim šlemom i fluorescentnim prslukom kako se saginje preko mosta.
"Japiju" je danas prvi radni dan. Pregurao je Građevinski faks u roku i roditelji su mu ponosni što se konačno zaposlio u struci. Majka mu je ispeglala košulju i jedine pantalone, a ćale se razočarao što je odbio da stavi njegovu kravatu. Jedino da se strpi da "dođe do struke" jer ne shvata šta mu je ovo trebalo: prvi radni zadatak je dobio od majstora! Dok se pravi da zna u kakve konstrukcije gleda i šta zapisuje u tefter, on oseća vonj jeftinog parfema koji mu odršrafljuje vrat: okreće se da osmotri crvenokosu i dugonogu koja trči njemu u susret.
Ona se za vikend ofarbala. U svim časopisima piše da za depru "treba uneti novine" i da "mora da bude pozitivna". U tom maniru se nada da joj se neće odvaliti štikla na levoj sandali jer sada već mora da potrči ako misli da na vreme dođe na posao. Nije šala: diplomirani surdopedagog je postala šefica "na četke i metle" u BW zdanju. Nada se avanzovanju: bolje guzica na stolici nego četka u ruci. U to ime se "jače" našminkala i stavila mamin parfem.
GSP vozač se preslišava kuda ide šesnaestica i da li da se prestoriji za levo ili nastavi pravo. Bučna studentarija je nahrupila još kod Doma omladine i ne smiruje se ni do Brankovog mosta. Na semaforu je za njegov bus crveno i on ih posmatra.
Njegov mozak je tek obradio prizor crvenokose kurave koja bezglavo juri, sapliće se, ustaje i nastavlja dalje...Jadnica, ako ne stigne do stanice, on će je sačekati jer je zasigurno "imala tešku noć".
Pogled na istetoviranim i obrijanim studentima i studentkinjama kojima je dekolte najveća dubina koju će dostići u životu, kristališe mu se da je bolje da mu deca rastu međ' zabrađenim garavim izbeglicama u Nemačkoj nego da ovde...
Šta da rade?!
Da studiraju, da se kurvaju ili da rintaju za ništa para....
Na semaforu je zeleno, on kreće: kurava se uvaljuje u neki auto i sevaju butke; oni za koje je mislio da su studenti , šljakaju u TC Ušće jer se nabijaju ka izlazu i vajkakju da posao "ne trpi" zbog lošeg gradskog prevoza, a možda i studiraju-ma da, ipak su to vredna deca!
E, jebem te živote!
Rezigniranost trenutnim životom i stanjem doprinosi pojavi ovakvih rečenica.
Društvo godinama u istom ili sličnom sastavu gluvari na ćošku. Već su ispričali sve priče i laži. Toliko se poznaju da im je za sporazumevanje potreban samo poneki gest ili reč. Ponekad stoje na svom ćošku satima i progovore tek poneku reč. Monotonija se uvlači u njihove živote i svesni su da sa takvim načinom života nešto nije u redu. Sve manje zadovoljstva ima u takvom 'slobodnom' životu i potajno već zavide onima koji su oženjeni i imaju neke nove životne ciljeve i prioritete. Kada kraj njih prođe neka mlada, privlačna devojka, drugačije je gledaju nego ranije, kao da je procenjuju da li bi to mogla da bude ona prava, zbog koje se isplati vezivati se za ceo život. Tek reda radi prokomentarišu ponešto u 'muškom' stilu. Prvi koji tako nešto učini, dobija komentar:
- Trk za njom, možda joj se i svidiš! A i red bi bio da se više oženiš, da dobijemo ženu i da se svi smirimo već jednom.
Interesantna i specifična pojava u našem interesantnom i specifičnom narodu. Namerni proizvod levičarske politike koji je upropastio živote svojih zamoraca i otrovao resto koji je sve to posmatrao. Ostatak jedne tužne ali poučne istorije naših dedova.
Elem, kako je geografska lokacija koju su isti naseljavali vekovima bila – da ne kažem, VAZDA – opterećena kojekavim ratovima i sukobima, kako onim svetskih tako i lokalno-građanskih razmera, prirodna činjenica je da je u pomenutim borbama poginuo ogroman broj ljudi a od njih nezanemarljiv procenat onih koji su, po svemu sudeći, to učinili HEROJSKOM SMRĆU. Zastanimo tu na trenutak.
Naime, spisak narodnih heroja koje su iznedrila plemena sa ovih prostora a u čiju sam se veličinu lično uverio na stranicama Wikipedie, pre liči na kakav birački spisak u jednom omanjem kineskom gradu ( pa, se vi zapitajte koliko je to ljudi ) nego li na nešto srazmerno skromnoj brojčanosti gorepomenutih plemena. Bez i najmanje namere da nekog ili nešto uvredim, ali ispostavlja se da ima više heroja nego što je ukupno ljudi jebeno učestvovalo u ratovima! U to se, uostalom, možete svakodnevno uveriti šetajući svojim rodnim gradom/selom ulicama Arsena Vivode, Đine Vrbice i Milenka Verkića, odvodeći svoje dete u vrtić «Radovan Kovačević Maksim» tj. dočekivati ga iz škole «Majda Vrhovnik» ili jednostavno ako ste išli u jebeni «Končar». Eto, Englezi imaju Nelsona, Škoti sirotog Volasa, Francuzi se diče Garosom, Amerikanci se ponose Dejvi Kroketom ali zato mi za svako slovo azbuke imamo mali milion takvih. Drugim rečima - JEBEMO. Ili ne?
Legende koje su nam servirali u školama o raznoraznim hajducima naoružanim isključivo zarđalim noževima za pisma kojima su hrabro posecali stotine i stotine turskijeh glava i epopeje o neustrašivim partizanima koji su se bacali na čitave tenkovske divizije u rukama držeći jednu jedinu kašikaru – razume se, sa pozitivnim skorom – dovele su do specifičnog oblika indoktriniranosti međ' srpskim narodom te se tako do skora niko živ nije ni pitao zašto u, na primer, Irigu postoji ulica Dragana Pavlovića Šilje?! I taj Stevan Filipović…Nije stig'o ni da pljune Nemca a kamoli nešto ozbiljnije a već ga u'apsili i obesili!
Elem, ne umanjujući doprinos pomenutog u narodnooslobodilačkoj borbi i nimalo se ne ismevajući paklenim ostatcima komunizma koji su «ostanuli na dar» aktuelnim generacijama ( jer to i nije za smejanje ), dolazimo do spoznaje da novi i bolji život neće nastupiti dok se ne otarasimo pušaka, bombi i diverzantskih akcija iz davnina i prihvatimo da heroj može da bude svako od nas i to bez molotovljevog koktela. Nisam završio. :khm, khm: Ustvari, jesam.
- Ej, majmune, šta to radiš?! Pa, porazbija mi celu kafanu, idiote!!!
- Ćuti, gazda, zar ne znaš ko je to???
- Ma, ko je da je - saću da ga upucam k'o vepra!!!
- To je, bre, rođeni sin Miodraga Čajetinca Čajke, čuvenog srpskog ratnog heroja! Pa, on ti je svojeručno udavio čitav jedan nemački bataljon i to usred bela dana, eeej!!!
- Uh…nisam, ovaj, znao…Idem po metlu…
Ukoliko nešto zajebem, em što sam i ovako i onako skenjana i život me jebe, dolaze roditelji kao šlag na tortu.
Ulazim u kuću, molim se Bogu, već s vrata primećuje keva da nešto nije u redu, ćale se priljučuje i nastaje sumnja. Nešto u meni puca i priznajem šta je. Nisam trudna. Nisam opljačkala banku. Ne kradem. Ne trošim puno para. Uglavnom. Bez obzira na sve, koliko god je minoran moj problem, poenta cele priče je da se od muve napravi slon i meni dobro namaže nos, jer za ime Boga, ljudi su bili sjebani na poslu pa se sad izdrkavaju na mene. Ne do Bog da to kažem. Jednom jesam. Bolje da nisam. Kako god, priča se razvija. Osećam se kao da me neko udario mokrom čarapom i bezvoljno bacam torbu na stepenice. Isto tako moji roditelju bacaju glavnu temu u drugi plan i vrše atentat na mene zbog bačene torbe. Ne cenim svoje stvari. Jebem li ga sad. Ulazim u fazu povlačenja. Ćutim. Kontam, bolje je. Bar neću nešto da lupim. Penjem se uz stepenice, prolazim pored gestapovaca i ulazim u svoju sobu. U milisekundu, sve se dešava. U trenutku mog prolaska čujem taj užasan zvuk koji govori "Kuda ideš?" ili "Vraćaj se, ima da razgovaramo!". Vraćam se na ratno polje. Sedamo u dnevnu sobu kako bi imali potpuni ugođaj. Za lepsu atmosferu, TV je pojačan do maksimuma, Đoković dobija meč i sledi reklama za Always ženske uloške. Neprijatna tišina. A jebem te živote. Deru se na mene. Jede mi se nešto, al bi radije da me nešto proguta. Krećem u akciju. Vadim svoje slabašne adute, iako već znam da gubim. U jebote, slućajno sam podigla glas. E sad sam jebala ježa u leđa. "ZAŠTO DIŽEŠ GLAS!?" - ili - "Ko je koga rodio, ja tebe ili ti mene?", a ja sve hoću da kažem "bolje da me nisi rodila" ili ćaletu da kažem "bolje da me nisi napravio" ali nekako odustajem u poslednjem trenutku, ne čini mi se kao dobra ideja. Deru se još. Skroz se izgubila glavna zamisao. Sada je tema moja neurednost. Ja sam neodgovorni sebični stvor. Krenem i ja nešto da pričam, ali sputava me glas koji se dere "Začepi dok ja pričam!". I ja začepim. I samo ćutim i sedim i trpim. Isusove muke. A onda se proderu "Zašto samo ćutiš? Alo! Gledaj me ovamo! Ima da razgovaramo!!!". Pa jebote, brate, mislim kevo, ćale, sad sam pokušala nešto da kažem, ali moram da ćutim. Da bih nešto rekla, moram da se malo proderem, ne može bre moj glasić da dođe do izražaja, mnogo se bre deru ovi sa reklame za uloške. I tako u krug. Pričamo celu noć, a ja hoću na fejs. Svoju bol čuvam u sebi, jer ako im i kažem svoju želju, dobiću zabranu. Gledam u prazno dok su se dve trećine moje tročlane porodice udružile protiv mene. A u kurac više.
Tragična priča o dvoje mladih, Rajku i Jovanki, koji se zaljubiše i živote položiše za svoju ljubav. Bilo je to u selu Veselu, Jovanka je bila iz porodice kočijaša, špeditera, a Rajko iz čobansko- stočarske, farmer. Zbog obostranog prezira njihovih roditelja prema ovim zanimanjima, njima je mržnja bila urođena od malih nogu za ovo drugo. Jednog dana sretnu se na seoskom drumu, Jovanka na konjskim kolima, vozila sjeno, a Rajko sa stadom ovaca. Kako se nisu mogli dogovoriti oko prvenstva prolaza poče opšte pičkaranje. Ciknu Jovanka:“Sklanjaj se s puta, jebem ti pičku na materi, nemoj da konje narenem na tebe!“Ne osta' ni Rajko dužan:“ Slušaj mala. Ako ti tljanem jednu uz uši, mislićeš da te pogodio tomahavk iz ruku Vinetua lično, sve će ti čibe otpasti sa lica“.“ Ehaaaa, Cvijane“, zagrmi Jovanka na konja, „sad da mu jebem nediljicu njegovu, kome će on šamar lupiti“. Srećom uleti pop Lazo pa rastavi: Nemojte djeco danas , na Vratolomije, man'te se ćorava posla“, jedva iskopa Rajka ispod kola.
Nedugo zatim, na zboru kod zarduge, sretoše se ponovo, ignorisali su se neko vrijeme, al' kad Jovanka viđe kako Rajko vodi bećarac sve joj nešto zaigra u stomaku. Vidio i Rajko kako ga gleda pa potresa basom, sve se zemlja trese, potom, nađoše se u jednoj štali, obori je Rajko u naviljak sjena, surduknu joj, i izgubiše se u strasti k'o u nek'voj mećavi. Skontaše da stanu na put ovoj mržnji njihovih porodica i da sve ispričaju. Bolje da nisu. Jovanka je završila sa kopčom na glavi, i tri slomljne rebra uz riječi: „Samo još jednom probaj sa tim brašnavim malim, razapeću te na čengele“. Nije ni Rajko mnogo bolje prošao. Vraćajući se sa prela naletiše on i kuma- Markan, na Todora, nesuđenog zagondžiju i muža Jovankinog. Odape Todor sikiru klinaru na Rajka, al' se kum ispriječi, ubi ga ko srndaća, drž- ne daj, nekako se Rajko dokopa sikire i pravo todoru međ oči. Znao je on da nema šta tražiti u selu, Todor je iimao štele u zadruzi, morade u ajduke.
Kad je Julija čula tragičnu vijest, i još tragičniju, da će joj muž biti ona ćosava mrcina Petar, riješi da iscenira smrt, pop Lazoispriča svima da se Cvitko zaobad'o i da je satr'o, i sakri je u trap ispod kokošinjca. Lazina vijest stiže do Rajka, te on u žalosti riješi da ukrasi rastić k'o za Badnje veče, uze ular i objesi se. Kad je Jovanka , na drugoj strani, na vijest o Rajkovoj žrtvi Jovanka uze ćaćinu kuburu i ubi se. U tom dolaze i očevi zaraćenih porodica, kad viđeše kakvu su pizdariju napravili, u glas povikaše : „Ko im jebe mater glupu,ionako srpska porodica ima u prosjeku 30 članova, neće se ni osjetiti na njivi, nego da mi naš rat prenesemo za zeleni astal“
Deli se na nekoliko grupa koje se toliko među sobom razlikuju da je to strašno.
1.Madafaka Nigga Rep
Rime su o ulici, gudrici.Čista zaebancija u fazonu
-Idem do dGra da kupim mGra,
čim izašao sam napolje osetio se dSmra,
dSmra je bio od vutre i piva,
posle sam ušao u limuzinu Lada Niva...Itd
2.Auto Tune Rep
Izgovor reči koje nemaju veze s vezom, sve u stilu
Moja dusa za tebe diše,
tebi samo fale krila da bi bila anđeo,
dođi i poljubi moje nevine usne koje pate za tobom.
(Sve ovo peva musko i sa AutoTune-om zvuči kao neko tele.
3. Ozbiljniji rep, kritika drustva,dobre pesme,nauči čovek nešto o životu kroz te pesme.
-Znam da mnogo tražim, al' ajde probaj, stani,
samo na trenutak oko sebe pogled baci.
Živimo živote k'o na fabričkoj traci,
dok nas neko sortira, drži nas u šaci,
bira da l' smo dobri ili škartira i baci,
a mi slušamo instrukcije k'o glasove ludaci.
Prepušteni struji kao čamac na oluji,
i niko da se seti čemu kormilo služi.P.S.
Ovo zadnje uzeto iz pesme od Beogradskog Sindikata - Tu sam ja
