Ovo je princip kom pribegavaju svi poslodavci u ovom našem društvenom poretku...naime njihovi radnici nemaju svoje živote, nemaju porodice, decu, ništa...Oni ne žive u kućama već ormanima i tamo čekaju na poziv.Onda izlaze iz tog svog kvalitetnog ili nekvalitetnog ormana i postaju ljudi, tj. mašine ljudskog oblika i obavljaju sve što im je rečeno...Tu pored njih naravno stoje i mali ofingeri, snovi, nade i težnje.Oni ne mogu postati ništa više osim najobičnijeg predmeta, imaju sitne prohteve i njih zadovoljavaju oni koji najvernije stoje.
Kada debela devojka počne da kuka da je debela na način na koji to radi mršava devojka.
O jebem te živote..
Ustaneš u 5 ujutru da bi se na miru sakrio na terasi popio kafu uz pljuge, ideš na prstima, sve si odradio i osmislio savršeno, ALI...kevi se baš tad jako išlo na wc pa se probudila za posao nekih 3 sata ranije.
Panično gasiđ cigaretu, bacaš kroz terasu proklinjuči sve, i slažeš priču kako si ustao/la ranije da bi spremila dorucak.
E živote skote...
Malo mače, bukvalan prevod od pussycat. Uvođenjem ove reči u naše živote dobili bismo kurcobolju u trenutku razgovora o ženskim genitalijama bez obzira na to ko je prisutan. Jedino loše što bismo dobili ovime je lažna nada od devojaka koje nas pozovu u stan da nam isti pokažu. Mnoga gospoda su bila proglašavana svinjama kada su hteli devojci da pokažu svog mačora, ali kada bi rekli da poseduju pičkomac, bili bi označeni kao šimejl.
-Vidi ga, mali pičkomac. -Dođi pičkomac, mali pičkomac.
-Ona: Mogli smo ovo piće da dovršimo kod mene... Možda ti pokažem pičkomac, ako ne bude pospana. Jadnica, igrala sam se sa njom ceo dan.
-Ja: (sa pljuvačkom gutam pola jezika, zadržavam suze radosnice dok srce odvaljuje pluća i istiskuje ono malo vazduha što sam uspeo nekako da usisam) ... P-p-pa, ha-hajde...
(ulazimo unutra) Ona: Evo jeeeeee! Reci ćao mojoj Mici, jedva sam čekala da vas upoznam!
Ja: (mašem jebenoj Mici jedući se u sebi što smo na prvom spratu, pa skok kroz prozor neće učiniti dovoljno štete)Ona:Možemo da odemo... na neko intimnije mesto...
On: Hmmm, pa hajde kod mene, želim da te upoznam sa "nekim"...
(nju obliva znoj što će konačno prekinuti "post")
On: (nastavlja) ... Nadam se da voliš pičkomace, moja je jako druželjubiva!
Ona beži i šalje SMS drugarici: Jebote, ne mogu da verujem, koji ti je moj, zašto si mi opet smestila jebenog trandžu?!
Kroz istoriju ova pojava je imala drugačija obličija i vodila razne živote. U starom veku su ga poštovali kao božanstvo sa više lica, tako je kod Slovena bio poznat kao Svetovid, kod Hindusa kao Brama, kod Rimljana kao Janus... Od dog perioda do danas ovoj pojavi se gubi svaki trag. Legenda kaže da se on ponovo rodio u današnjem svetu, jer je po nalogu Boga na Nebu poslat da sa svojih mnogo lica posmatra Vučića na Zemlji izigravajući mu podanog i pomalo ekscentičnog i nadasve debilnog lika u vidu političara.
U knjizi SNS-a lepo kaže:
- I na Zemlju će ponovo doći onaj sa više lica, infiltriraće se među ljude, pridobiti njihovu naklonost i zasmejavati ih.
Spev u Svetoj Ministarskoj knjizi takođe kaže:
-Slušajući svog zemaljskog gospodara Vučića na Zemlji i videvši da ovaj obećava kule i gradove, Vulin napravi lice kao mladi konj koji upravo siluje majmunicu koja ima žalfiju u kosi,ali mu se lice već u sledećem trenutku promeni u facu pijanog vozača 601. kojeg je upravo uhvatio zastoj na putu, kao da pokušava da kaže Bogu na Zemlji da je sve u redu, Vulin je menjao lica ko Maja Gojković stranke, neverovatno brzo i efikasno.
Najgora vrsta zene ili muskarca!Sve zna i sve mora ispricati!Kada nema pogodnu pricu koju ce preuvelicati ili izmeniti ona krizira i ide po kucama da drugima diktira tempo zivota i da ih poducava o moralu koji ni sama ne poseduje i zagorcava im zivote!
Takve osobe su vrlo mastovite i odma im dolazi inspiracija da izmisle neku neistinitu pricu o nekome i da mu zagorcaju zivot!
najbolji lek za to je ne deruziti se sa takvom osobom,ne razgovarati i po mogucnosti ne gledati i sto je najvaznije ne pustati je kucu!!!
Idealizovani lik mlade jebozovne profesorke koja treba jednog dana da se pojavi u košuljici, uskoj suknji i štiklicama na vratima učionice i, kao suncem okupana, zaseni sva sranja one matore, iskompleksirane kalašture koja već generacijama zagorčava živote na časovima nekog fundametalno bitnog predmeta. Ultimativna fantazija u glavama svih napaljenih tinejdžera kojima više na pamet ne bi padalo da beže sa njenih časova, a svojski bi se potrudili da produže druženje sa zbunjenom gđicom i na avgust mesec, čisto da bi je tokom vrelih avgustovskih dana videli sa što manje odeće na sebi.
Aaah Lidija... zbog tebe parlam engleski kao da čitav život živim u Oksfordu!
Neki debeli lik koji ima svoju kafanu. Žena mu se zove Suzana i mo'š se reći da je neka poluizvedba hoćne milfače. Ali vuče malo na midžet. Žare je ne guzi već četiri godine, imaju dve ćerke, jedna opičena, druga mlađa. Imena im počinju na J. Ova mlađa je zgodnija, ali ne gledaj u nju, pedofile jedan. Pusti da odstoji.
Kao i svaki kafandžija, Žare je počeo kao član nekog benda čiji je smisao bio ubijanje vremena u studentskim danima, jer su tada cepale Jabuke, Valjci i ostala sentiš govna. A pičke na to vlažile, pa "što ne bi i mi tako". Bend se, naravno raspao, a Žare, kao malo poveći momak, zračio je autoritetom i silom, te su svi instrumenti i ozvučenje ostali kod njega. Od para što je prodao kombi, uzeo je neku rupu na okretnici i pretvorio je u kafanicu. I za pola godine, postao je glavni u kraju.
Svi su ga znali i svi mu odavali poštovanje, ali se nekako tu priča i završavala. Osećali su neku žal u njegovoj blizini, neku promašenost i tugu. Ali, kad god bi postali svesni te energije, brzo bi se osmehnuli i rekli mu da mu je bradica baš onako, pornićarska i da moraju da idu sad, pa će svratiti na po jedan pelinkovac kad nađu vremena. Jebiga, žurba, ludo vreme.
I tako Žare danas drži kafanicu pored železničke stanice, ima stalnih mušterija koje može da nabroji na prste jedne ruke, švalera se po varošici i ponekad daje klincima iz kraja žeton na lepe oči da odigraju terminator dvojku na filperu. Dosadno mu je. Obe devojčice su već otišle za Novi Sad, a niko ga od starih drugova ne zove, osim kad nekom treba ozvučenje. Jer zna se, Žare je muzičar i on to ima pa će ti pomoći oko svega.
Ej, živote lutalico.
Kad pandur dobije 20% povisicu jer je vratio novcanik koji je nasao na ulici (zar mu se pomoc gradjanima ne ubraja u posao?!).
A sta je sa onima koj spasavaju zivote?
Ako ne najpoznatniji onda svakako najplodniji romanopisac. Kvantitet na uštrb kvaliteta. Većina dela su mu obično sterotipno smeće, puno opštih mesta i psihološki neuverljivih likova. Ponekad, ali jako retko, ubode i neku dobru priču.
Stvara na svim svetskim jezicima. Sudeći po tome kakva su mu dela na srpskom jeziku, bolje da ga nikad nije ni naučio.
Oj živote, jebem te u fabulu.
Lepo peva i dusu greje svojim stihovima, a pri tome ne trosi drva.
"Moj zivote zivoticu, kolko imam potrosicu..."
Ne, nema nikakve veze sa mošnicama. Ćak i ako ih je ikada imao, Oskar fon Poćorek je ostao bez istih na krševima Cera.
Reč je o podmuklom podmetanju "kukavičjeg jajeta" kada su Austrougarske vojskovođe odlučile da prilikom povlačenja sa Kolubare svoje vojnike zaražene tifusom napuste u Valjevu, nakon čega je u Srbiji zavladala epidemija pegavca.
U ovoj epidemiji je, za svega nekoliko meseci, živote izgubilo oko 200 000 ljudi, od čega su oko 70 000 bili Srpski vojnici, što znači da je tifus naneo veće ratne gubitke nego Austrougari u Cerskoj i Kolubarskoj bici zajedno.
Najcesca recenica koju decko cuje kada shvati da ne moze bez devojke sa kojom provodi 25 sati dnevno 8 dana u nedelji i kada joj kaze sta oseca. Ta recenica najcesce dovodi do spontanog gubitka 3 557 837 nervnih vlakana. Najvaznije od svega je sto je pre ovoga sve ukazivalo na to da bi njihova veza trajala dozivotno, da bi sve bilo divno, ali ta recenica srusi sve. Najcesce je cela prica propracena raznoraznim signalima i flertovima od strane zenske osobe koja ustvari i navede na to da decko sve prizna, kao na sudu.
Nikola:"Ivana, znas, ja tebi moram nesto da priznam."
Ivana:"Sta to zivote?"
Nikola:"Ja sam zaljubljen u tebe. Sve bih dao da te poljubim, da budemo zajedno!"
Ivana:"Ajooooj, ali ja tebe gledam kao druga, znas. Nikad ti nisam davala povoda, ne znam kako to odjednom?"
Nikola(u sebi):"AAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!! ksg@$#@%!^&%*" (Sledi spontano izumiranje nervnih celija)
Modernizovana verzija Sremčevog seoskog telefona.
Usamljena žena, najčešće ružna ili debela, ali nije pravilo. Ona ne obitava na kibicfensteru ili na ulici, ona svoje niti poput pauka plete po društvenim mrežama pažljivo proučavajući profile i objave, upoređujući vreme prisustva i odsustva, međusobne lajkove, komentare - kako bi otkrila ko tu sa kim i ko koga... E da bi potom te dragocene informacije "u poverenju" podelila pouzdanim osobama. Pouzdanim u smislu da će vest proširiti dalje...
Obično je uzrok takvog ponašanja potpuno nezadovoljstvo svojim životom, sa ciljem da svoj čemer poseje i u živote drugih, za početak makar u virtuelnom svetu.
- E da ti kažem, sinoć je tvoja komšinica bila na netu do 2.
- Pa...?
- Muž spava, a ona se dopisuje.
- Otkud ti to da se dopisuje?
- Pa onaj njen kolega s posla, onaj Nikola, odjavio se kad i ona. A padali su lajkovi od 9 do 9:30. Posle su stali. Hihihihihi...
- Ti si baš dokona, majke mi... Nego, pričaj dalje...
Razlika u veličini kod gornjeg i donjeg položaja merenog, koja se meri santimetrom ili lenjirom.
- I?
- Santim' i po. Bem te živote!!
Bum! Grom iz vedra neba koji je definitivno pokazao pravo stanje tvog društvenog života. Neobrijan, krmeljiv i umrtvljen, pao si još niže, da te rođena majka tera da ideš u grad. Zbogom živote, vidimo se na drugoj strani, ja sam svoje odigrao. Igrao sam 3+, a već je 2:1 u tries drugom minutu. Moje je samo da sačekam da sudija odsvira kraj, bukvalno.
Gde nestade mladi, poletni klinac iz komšiluka, odlikaš, talentovani basketaš kojem se nazire svetla budućnost. Kako pade još jedna zvezda u korov, zaboravljena i od onih koji su joj se dodvoravali do iznemoglosti. Da li ga je slomilo društvo, da li je zastranio, ili samo čeka novu priliku da pokaže svoju blještavost?
Eh, davno to vreme beše kad ga je majka prenjama uvlačila u kuću, kako bi makar nešto stavio u usta ili odspavao...sad ga motkom tera napolje. Da l' ga je škola slomila? Devojka? Kako se odjednom sve promeni?
• Sine majkino, ustani malo s kompujera, nije to zdravo toliko...
- Daj kevo, pusti me sad, vidiš da mi je poster ušao u popularne...nemoj da mi malerišeš sad...
• Kakav poster, pa pusti poster, pa nije to toliko bitno valjda? Čuj se malo sa društvom, promuvaj se malo po gradu, ajde daće ti majka i para...onog tvog drugara, malog Savu više ni ne poznajem, a do skoro nam nije izbijao iz kuće...
- Njega mi ne spominji! Zbog njega ni ne izbijam iskuće. Kad smo ob...odrađivali smenu u trafici, njega nahvatali i on me odma' druknuo...ja šta ću krijem se, sreća pa budala nije mog'o da se seti prezimena, inače bi me do sad zaprašivali protiv vaški. Nego pristavi mi kafu, noćas nema spavanja, moram pratim skor.
_______________________________________________________________________
• Sine, slušaj, majka je nešto razmišljala...da ti kažem...
- Aa? Nećeš valjda u vojsku da me šalješ? Joooj kevo, ti znaš da sam ja pacifista.
• Ma nije to...nešto drugo je u pitanju...
- Da šljakam? Kevo breee, pričali smo o tome...tek mi je dvaes sedma, polako, ćivot je preda mnom!
• Ama pusti me da završim! Razmišljala sam, ooouuuvaaj, što se malo ne središ, upicaniš, pa da se malo procunjaš u gradu, neki diskać, nešto...? Evo i ćale ti daje ključeve, da ideš Šervoletom, a ne da se smucaš trolejbusima...
- A? Otkud to odjednom, pa sinoć ste mi rekli da više ni na pišanje ne smem, k'o da sam se ja namerno ispovrać'o po ćalovim lakovanim cipelama. Bio mokar spid kevo, loš, nisam ja tu kriv ništa!
• Ah, jesi u pravu si...al iskreno...ćale ti se napalio k'o četnik na rambo nož, oće da me spava!
- Hah, kevo idukurac, prvo sam pomislio da si našla moje tabletice...opušteno, odoh, al' da mi ćale lično kaže da mogu kolima!
• Nemoj tamo, rek'o je da sprema nešto specijalno, (skin'o gaće i leg'o na leđa, prim. aut.), nego ajde ti polako...
- Ok, meni još bolje! Navalite, otiš'o saaam!
• Ček, ček, i evo ti para, natoči pun, znaš ti njega, kad navali, ne silazi...
- Znam kevo jašta, znaš da su nam zidovi od medijapana...
Većinsko stanovništvo na Vukajliji. Ovde žene nisu dobrodošle. Osim ako imaju klitoris ko omanji kurčić, pa razmišljaju i pišu kao muškarci. U svojim definicija prosečnom čitaocu se obraćaju isključivo u muškom rodu. Čim nanjuše normalnu žensku osobu (koja nema frojdovsku "zavidnost prema penisu") odmah se uzjogune i useru da će žene preuzeti ljubljenu im Vuku.
Zapravo, radi se o tome da im živote vode žene (mame, devojke, supruge, babe, sestre, najbolje drugarice) zavise od njih, sanjaju o njima, i generalno - crkli bi bez njih. Zato im je žena preko glave, mrze ih i neophodno im je muško okruženje neprijateljski nastrojeno prema ženama.
Osobe koje podnose ogromnu zrtvu za drzavu.
Stavili bi nase zivote u pitanje zbog drzave.
U Beogradu bolnice večito imaju manjak krvi za transfuzije, zbog čega se ponekad desi i ono najgore. Zbog toga vlada i humanitarne organizacije organizuju akcije dobrovoljnog davanja krvi, no ni tad se često ne prikupi dovoljno.
Ja živim u Novom Sadu, i trudim se da krv dajem redovno. Ovde nema takvih problema, zaliha ima i viška, a kada dodje "krvavi ispitni rok" ( ko da krv može da polaže ispit ), prijavi se toliko davalaca da se na kraju zalihe i bacaju.
Ovo mi je pričao laborant jednom prilikom, koji mi je vadio krv. Kada sam ga pitao zašto krv ne šalju za Beograd ili negde gde je potrebna, rekao je da oni uopšte ne saradjuju medjusobno..
A samo nekoliko isporuka mesečno, spasilo bi negde živote.
