Automatska radnja u transu izazvanom pesmama koje "u srce udaraju" u kasnokafanske/svadbarske sate; funkcioniše na smenu sa tapšanjem, dok su ruke podignute visoko iznad glave.
(Proređeni gosti kunjaju za stolovima (ili ispod njih), kad muzika zasvira neku od "onih" pesama...)
-Toooo, majstoreeeeeeee! Op-op-op.... *lagano diže ruke u vis i pucketa prstima u ritmu, dok je u stanju da ga prati, zatim tapše...*
Kad izgoriš na suncu kao Rumun što ga platiš da ti okopava voće i kosi travu.
Karakteristična obeležja su ruke crne do pola nadlaktice (pošto nosiš majicu) i pregorelo crveno-crn vrat (od const. saginjanja)
(ređe se koristi i "porumuniti")
Ja: Jao kako si zarumunio jebote pravi si šljaker.
Uroš: Ma pusti me, keva me terala da farbam ogradu, a ona sva iz uglova nekihi i ćoškova, ceo dan sam se jebavao...
Ja: Pa uz'i neki jogurt pa met'i da se 'ladiš.
Uroš: Bi ja, al' nemam jogurt. Al' mogu da pomešam mleko i onaj švapski sir, to će mu dođe na istu gustinu.
Ja: Možeš to, a možeš i da se popišaš na majicu pa da ona to met'eš na zagor. To sam video na Diskaveriju onaj što preživljava stalno to radi. prvo se umota u popišanu majicu, pa onda kad se ona dobro natopi znojem on to tako pomešano iscedi i popije.
Uroš: Vidiš, zanimljivo je to, ali bolje da pijem rakije da mi upije rakija toplotu unutra, a i ako ne upije, ima da se razbijem pa će da me boli kurac što sam zarumunio...
Ja: A može i tako, to ti je najpametnije.
Šok-faktor začin pridodat na uobičajena (ne)dela. Možeš ti obožavati isti pol, zlatne tuševe, satanističke rituale, polivati se benzinom sa upaljačem u drugoj ruci, ali ako to nisi radio "na sred Terazija", nego negde u širem centru grada, ili u provinciji, onda je to sasvim normalno i beznačajno, baš kao da si sve navedeno počinio u svoja četiri zida.
- Gosn doktor ministre, bila je rano jutros saobraćajna nesreća, neko je pregazio Audijem pet maloletnika i pobegao sa lica mesta.
- Pa dobro, standardica. Regularni uviđaj, pa ako ga nađete, nađete. Ukoliko narednih dana ne dođu porodice da protestuju, onda cimanja bez.
- Ali to se dogodilo na sred Terazija!
- Ouuuvaaauuu! Alarmirajte sve medije, sazovite mi konferenciju za štampu, iscimaj onog malog što mi je pisao doktorat da mi sastavi govor, pošaljite snimke sa svih kamera u CIA, FBI, FSB, Interpol, Mosad i Emaj Siks! POZIVAJU SE SVE KARTE!
--------------------------------------------------
- Srce, baš te želim, sadodmasad, a daleko smo od kuće.
- I ja tebe. Eh, zašto više nema onih kabina za fotografisanje nigde?
- Ima jedna u blizini, ali meni već ulazak u njih deluje upadljivije od seksa na ulici, a znaš da ne sme niko da nas vidi.
- Ma kad ulaziš, još i vidiš gleda li neko, problem je publika koja čeka kada skloniš zavesicu.
- Zaboravi, kontam da je manje upadljivo da to uradimo na sred Terazija.
Hipohondar koga je neko malopre dodirnuo u GSP-u ulazi u apoteku i trazi litar 70-procentnog etanola radi ubijanja miliona bakterija, gljivica i virusa na kontaminranom delu ruke. Smiruje se tek nakon utrljavanja sadrzaja polovine flase na ruke i ostale otkrivene delove tela.
Obicno usput kupuje i paket vate, latex rukavice i litar nekog sredstva za dezinfekciju ravnih povrsina industrijske jacine. Idealan cimer!
Svako ima jednu ovakvu. Obično uslikana na nekoj dodeli paketića firme jednog od roditelja. Sadrži Deda Mraza (odnosno nekog od debljih zaposlenih kojeg su za sitne pare nahvatali da obuče deda mrazovo odelo i navuče jeftinu bradu) i,naravno,"presrećno" dete u njegovom krilu (ironija,dete obično sedi uplakano a na fotografiji se vide ruke roditelja koje drže dete da ne bi pobeglo od tobožnjeg Deda Mraza.) Autor ovog teksta lično još uvek ima traume od lažnih Deda Mrazova kojima se providi prava kosa i koji imaju dlakave ruke i previše rumenila na obrazima.
Sa pet godina:
-"Dođi Deda Mrazu..."
-"A neeee! Mama,ovaj čika je zao! (razcmizdri se)"
-"Neka neka sinko,hajde nasmeši se! A šta bi ti za Novu Godinu od mene?"
-"Zagrckenjkbuuu" (otrgne se i pobegne u ruke svoje majke).
DVADESET GODINA KASNIJE:
Bradati prosjak:-"Druže,imaš sitno?"
-"Beži bre deda,i ovde me proganjaš??? Jebali te irvasi!"
-"...."
Potencijal dobitak iz nečega ili nekoga. Nalazište para, znanja ili koristi.
Izraz nastao kao parafraza na period čuvene ''zlatne groznice'' koja se sredinom 19. veka odvijala na prostorima SAD, Kanade, Australije itd.
- E, brate...Znaš šta treba da uradimo jednog dana, mislim, kad sakupimo dovoljno kinte?
- Baš mi reci, brate...
- Da otvorimo kafić, brate! To ti je danas najbolja investicija, keve mi! Dolaze ti ljudi na ćepi, fuka, ovo-ono, a ti samo kupiš lovu i boli te tuki!
- Sti normalan, bre?! A porez, a reket, a osoblje koje te potkrada...?!
- Im jebem malo mater ja ako me potkradu! A i to za taj porez i reket...Sitnica u poređenju sa potencijalnim prihodom, jebote! Ma, kafić je jebeni zlatni rudnik, veeeruj mi...
- E, aj ćuti i dodaj tu kocu, majmune...---------------------------------------------------------------------------------------------------
The Prof: Vukajlija vam je, deco, zlatni rudnik slenga...
Predmet koji dovodi u pitanje ispravnost i samu smisao pranja ruku.Naime, kako vecina ljudi posle obavljene nuzde ipak pere ruke, prvo za sta se uhvate je slavina.Posle obavljenog pranja slavinu treba zatvoriti, dakle opet pipati tamo gde smo rukama naneli prljavstinu.Mislite o tome...
"Bezi te ruke, smrde ti na noge!"
Pokušaj tela, ili dela tela /oka, ruke, kite, noge/ da utrefi ciljano mesto. Stiče se nesebičnim stavljanjem sebe na oltar konzumiranja alkohola.
- Hoćeš li ušicat' više jebem te pijana il da idem na spavanje?
- Čekaj ništa ne vidim.
- Zatvori jedno oko.
- E e, evo ga...
Rezultat teškog fizičkog rada, dal na bauštelu ili u domaćoj verziji isto je, svuđe je crno crno i ne miče se lako. Neke ostaju crne čitav život ostavljajući pečat kao znak prepoznavanja vlasnika te prljavštine targetirajući ga kao nižu rasu, kao sirotinju što bi naš narod rekao. Nekad su žene po tome birale očeve svojoj đeci, a danas se samo gledju dugi prsti.
Uzalud je prati ruke, prašina se uvukla u kožu i srasla s njom dajući joj tu crnu boju koja stoji tako u porama i odbija da spadne. Ruke odbijju da omeksaju, otvrdnule od hladnoće, izgubile mekoću od hiltovke i bez nade za novim žuljevima, jer, za ime Boga nemaju više đe.
- Ovo je moja kćer Sanja, Sanja ovo je Nebojiša, pitaj se sa čikom
- Neću ima prljave ruke, fuj!
Sportisti koji su postigli najveci uspeh i doneli nam dve zlatne i jednu bronzanu medalju.Ipak,javnosti i medijima je bio znacajni uspeh kosarkasa i plasman u polufinale.Cisto da se zna,vaterpolisti Srbije i Hrvatske su odigrali polufinale za istoriju.
Vaznije je, ipak, to sto je Murinjo nezadovoljan Dijarom...
Tako se zvalo ono kada ti neko rukama pomogne da se "prekacis" preko ograde. Ukrsti prste obe ruke, pa se ti na to popnes i preskocis za cas.
"Ce zvonimo, il' da se neko prekaci da povika Milanceta?"
"Ma, njegovi spiju, je ce prekacim, ti si pogolem, ruke ce mi iskrsis, aj napravi mi lopovku!"
Nekada je to bilo obeležje mafijaša.Do 1960 kada su u Nemačkoj ljudi počeli da sa običnim zdravstvenim osiguranjem dobijaju zlatne zube kao veštačke.Kada vidite našeg čoveka da ima zlatan zub znajte radio je u Nemačkoj.
deda:vidiš li mi ovaj zub u ustima
unuk:vidim
deda:e on je zlatan
unuk:pravo zlato deda
deda:pravo
unuk:ju deda kad umreš ima da ga izvadim
deda:radi šta hoćeš
unuk:ovaj deda jel možeš malo da požuriš sa smrću
deda:na koga si tako proklet da mi je znati
Popularni navijački ngsle za zastavu povećih dimenzija koja se koristi obično u svrhe koreografije na tribini. Dobila naziv jer najčešće kreće da se širi od vođe ka ostalima, šetajući od ruke do ruke, prelazeći preko glava svih koji je šire.
-Striko da vi'š što sam gled'o klipove od Marinaca iz Subotice, znaš kako momci kidaju sa koreografijama!
-Siniša, dete, jest da imaš 28 godina i da još uvek ideš vandredno, ali veću glupost nisam mogao da čujem.
-A nee striko, nisi ti video kako im je dobra šetalica bila!
-Pričaj mi o tome. Doveli su pakistanske azilante da bi mogli da je rašire, Zeka limar poveo pesmom: "KO ŽIVI U ANANASU NA DNU MORA".
-Alii..
-Utišaj tog Dženana i mrš na pranje zuba govno jedno neobrazovano!
Kada ti nesto konacno pocne ici od ruke.
Lencovo pravilo odnosno "pravilo desne ruke" ...
Odredjivanje smera kojim će se joint kretati dok ekipa stoji u krugu i puši tj oredjivanje ko će kojim redom pušiti..
-Brate u koju stranu ćemo pusiti mislim hocu ja sledeći ili Grga?!
-Grga brate, Grga, idemo u desnu strani... jbg, pravilo desne ruke buraz...
Kažemo u pogrdnom smislu onome koga priroda nije podarila za sviranje gitare, ali ga je podarila sa dvije lijeve ruke.
A-A, C, G, A, C ,G (prljavo, bez osjećaja, bez ritma). A matori, šta kažeš?
B-Ma nema šta brate, duplo si bolji od Hendriksa.
A-Pa nisam baš toliko dobar.
B-Ma jašta si, Hendriks je bio običan ljevak, ti brate imaš dvije lijeve ruke!
A-Šupičku materinu!
Osim onih iz epskih pesama (bela kula, bele ruke...), srpski jezik prepoznaje jos nekoliko grupa:
- Epiteti vezani za sudiju i igrače protivničkog tima u bilo kojem sportu.
- Epiteti vezani za igrače tima za koji se navija.
- Epiteti vezani za komentatora TV kanala koji komentariše iste.
1. Sudija: budala, peder, ološ, retard, kreten...
Igrači protivničkog tima: budale, pederi, neznalice, ufurani, umišljeni, obe leve noge/ruke...
2. Igrači našeg tima: budale, pederi, leve i noge i ruke...
3. Komentator: budala, peder, navija za protivnički tim, nema pojma...
+ svima dobro poznate fraze:
"Bolje da su mene tamo stavili da sudim/igram/komentarišem!"
"Ono bi moja baba pogodila."
Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.
Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...
Ali...
Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.
Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu.
U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.
Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.
Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.
Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.Živeo Jugiša!
Mitsko Srpsko biće.
U narodu kruže legende da poseduje buljave oči, široke građe, ruke do zemlje, da noću luta selima.
U stvari, legenda je nastala tako što je seljak iz centralne Srbije u gluvo doba noći zatekao lokalnog šumara, široke građe, kako klečeći trpa njegovog psa, dok su mu ruke bile na zemlji, a psu, od silne muke, ispale oči. Čovek se uplašio i krenuo je da trči prema selu vičući: "Kara mog Džula!". Seljaci su ga razumeli da uzvikuje Karakondžula. Kasnijim tokom događaja i prenošenjem priče sa kolena na koleno, stvorena je čitava legenda o Karakondžuli.
Deo kredita koji se plaća odmah.
Lep gest devojke koja neće odmah da da, ali neće ni da izgubi šansu za kurčevinom koja joj je na dohvat ruke. Bukvalno! Zato baci jedan henddžab ili blajv kao učešće. Kao dokaz likvidnosti vlastite čke.
Da junoša bude svestan da će jebati, ali ne odmah. Nego čim prođe prokleti grejs period.
-Jesi umakao u bankarku?
-Nisam, ali oću ovih dana. Dala mi je učešće, obljubila ga je kao Novak Đoković salataru. Tražila da je slikam pored njega za uspomenu, ali ćku ne da pa makar.
-Neka, neka. Čim je ona colnula učešće, misli i kredit otplatiti.
