Fudbal na šatrovačkom. Fali "d" , al' ko ga jebe, lakše je bez njega.

Osobe koje zalaze svuda.Za njih ne postoji privatnost i rec "ne".

Slikovit opis osobe zakinute u nečemu. Bilo da je to visina, pamet ili nešto treće.

Osoba koja jednom nedeljno ugleda svetlost dana i koja provodi 18 sati dnevno na vukajliji/igrajući igrice. Jednom nedeljno se okuplja sa drugim noliferima i prave Lan Party kada ni ne spavaju i hrane se Tzatziki Čipsom i Koka Kolom. Spremni su da žrtvuju svoje bližnje i sopstevnu hranu samo da bi igrali dodatnih 15 minuta.

Pouzdani dokaz da si od boema napredovao u čin alkoholičara.

Jedan od retkih sindroma sa pozitivnim efektom na obolelog. Manifestuje se u ostajanju na vlasti, iako se to kosi sa granicama realnosti i razuma.

Glumac koji obično u akcionim filmovima uspe da pobije 50 ljudi sam. Onda se na kraju suoči sa glavnim negativcem koji ga nekako povredi, i krene da ga ubije ali ovaj ipak nekako uspe da se odbrani i gurne ovog na neki siljak ili ga baci sa litice.

Ubrzano uzimanje vazduha par sekundi nakon eksiranja špiritualne izuvače, taman dok unutrašnji organi shvate s čim imaju posla. U težim slučajevima, uvrtanje glasnih žica, oduzimanje jednog ili više udova ili blokada mozga.

Opis katastrofalnog fudbalera.

Netko tko se oko nas stalno mota, mi smo mu najdraži...

Ono što pitamo sagovornika kad priča nešto što nas ama baš ni malo ne zanima.

Alkoholom urnisan drugar, koji nema sposobnost govora. Ima slike, nema tona.

Bušilica koja razjebe i armirani beton ali po starom vojvođanskom običaju dobrih Bunjevaca čak i kao takva mora imati nadimak u deminutivčiću.

Osoba koja je otišla u uverenju da će joj u drugoj zemlji biti bolje. Od onih čiji je odlazak pokazao da su bili u pravu tražimo garantna pisma kad-god poželimo da napustimo svoj pašaluk, a one koji su grdno prošli koristimo za bodrenje neemigrantske populacije ovde. Kako god okreneš emigrant je jedna nadasve korisna osoba.

Najnepotrebnija stvar, najnepoželjnije zvono.

Ili je tetka od 150 godina da se najavi da dolazi na kafu, ili prodavači, ili prevaranti. Ili bitni, a neprijatni pozivi. Taj račun niko ne treba da plaća. Glup je, neželjen. Daješ pare, ne znaš što. Ali rijetko se i pitaš tako nešto, nemaš kad.

Spemeri su tako teški tu. Pretpostavimo da si čovjek sa pola volje za životom medju ljudima i osnovnim vaspitanjem, pa smatraš da je nekulturno spustiti čovjeku slušalicu tek tako, saslušaš gomilu robotskih riječi od glasa u kom jedino ljudsko što prepoznaješ je očekivanje i spremnost na prijem psovke ili, od preklapanja slušalice kliktav, kraj razgovora. I tako te zbuni to, kao da imaš neku normu u ponašanju koja izgleda samo tebi znači nešto. "Pička li ti materina izandjala, zovi nju pa joj prodaj osiguranje, govnaru jedan", jednako je kao "ne hvala, dovidjenja, molim, prijatno". Ni jedno ni drugo ne završavaju razgovor. Riječ je izgubila jačinu, i padne ti na pamet prava potreba fiksnog telefona - da zalupiš slušalicu. Samo mehanika.

Zovu sa posla, trebaš im sjutra od ranije, do malo kasnije, bićeš plaćen. Zovu iz banke, neko ti krade pare možda, čuvaj se internet - kupovine... Zove te djevojka, da vidi jesi li tu, rekao si da ćeš biti kući, zašto ne bi bio? Klasični pozivi, nalaze te u kući. Telefonska žica ti odredjuje stanište. Žica, utičnica, kabal. VIdiš i znaš gdje šta ide... Sve što je viljdivo i opipljivo, samo to je fizika, ostalo je fantastika. Kuća je tamo gdje te zovu na fiksni.

I na kraju mjeseca, još jedan uredno plaćen, i za ciganske prilike mali račun, da ti slaže toplinu doma i zajedničkih stvari. Dok god su laži duže od života, stajaće nam telefoni u ćošku na stočiću...

U svakom selu postoji bar jedna kreatura obdarena nadljudskom snagom i ne tako velikom inteligencijom. Njegov životni put bio je sasvim jasan. Prvo je ponavljao prvi razred, pa dva puta peti, a školu napustio na polovini sedmog. U međuvremenu je stekao mnoge veštine, tipa branje kukuruza kombajnom, udaranje gvozdenim maljem u zid bez cilja i zakucavanje kilo eksera u truli panj čisto radi održavanja kondicije. Talenat mladog fizikalca obično prvi primeti rođeni otac koji u pauzi između dva pijanstva dubokoumno konstatuje: "Kaka škola, kake pičke materine, ideš sa mnom da mešaš malter."

Lokalca najčešće karakteriše neki buzdovanski nadimak, kilo rakije u korpi od bicikla, i jedno šest do sedam potomaka koji ga čekaju u trošnoj kućici.

Je opcija na nekim mobilnim telefonima koja omogucava koriscenje istog u avionu, tako sto iskljuci primanje i emitovanje signala, koji bi eventualno ometao radio vezu, ostavljajuci korisnika telefona nedostupnim.
Ovaj izraz se takodje koristi za ljude koji se na neko vreme distanciraju od drustva tako sto ne izlaze napolje, ne javljaju na telefon, ne odgovaraju na poruke i slicno. Ovaj fenomen se obicno javlja posle neke iscrpljujuce aktivnosti ili raskida emocionalne veze.

Ili, najjednostavnije: "Baš si čka što nećeš da uradiš nešto na svoju štetu, a u moju korist."

Šaljiv način da kažete koliko ste bliski sa nekom osobom.

Tinejdžer starosti 19. godina poseduje ono što niko od njegovih predaka nema, diplomu srednje škole. Uglavnom su to osobe iz naselja sa periferije glavnog grada Srbije.