Ostavljanje cigareta je mukotrpan proces ,nepusaca,svetskih zdravstvenih organizacija i koga sve jos u zajednickoj ideji da na neki nacin najcesce odvratan pokazu pusacima koliko je pusenje stetno.
Pak pusaci pored svih odgledanih ljudi u stanju raspadanja i silnih reklama tipa ``UMRECES`` odmahuju glavom.
Mada mora da se napomene da postoji bitna razlika izmedju muske i zenske populacije koja ``ostavlja cigarete``
Muskarac ce ostaviti cigarete .<ako ima zelju>
Zena na vase nagovore da ce dobiti rak ,da ce umreti u najgorim mukama i dobiti srcku ,prosto odmahnuti glavom sa izgovorom ``Nece to mene`` ili kratko i jednostavno ``Znam``
Ali ,samo pokusajte zeni da kazete da ce joj popucati nokti,koji su inace sada zuti,da joj smrde prsti,i da joj je kosa i koza suva!
Pa dodajte da ce imati bore i strije!
Ta ce odmah ostaviti cigarete!
tuzno ali tako je...
:)

Ako mi nemamo, nema niko.

Sitnica koja sve one krupne i velike stvari čini tako nebitnim. Da vidiš kad naletiš na tako jedan osmeh, ne gledaš mu u zube, dal su žuti, jel koji fali ili su možda proređeni. Ma ništa od toga ne bude važno. Nego ti se zavrti pamet, pa zaboraviš da je ona učila Gimnaziju, dok si ti gulio tehničku, ili na to da je verovatno za vikend pročitala više knjiga nego što si ti sastavio međusobno zavisnih rečenica u celokupnoj govorničkoj karijeri. Pa kada bi sreo nekog i on se zabrinuo za tvoje stanje, verovatno bi mu rekao da je samo lepa, smatrajući to dovoljnim i duboko u sebi znao bi do tančina na šta sve misliš sa tim. Dok bi te on verovatno smatrao budalom i valjda bi ti bilo drago zbog toga.

Nezaobilazna tema prvog pismenog zadatka iz srpskog jezika, važi za sve razrede osnovne škole.I u svim razredima sastavi su gotovo isti.

Nekad davno, cipele u kojima si došao iz vojske su bile posljednje upozorenje za ženidbu. Dok one traju ima nade da ćeš se oženiti. Kad se na njima pojavi kakva falinka, odlijepi se đon ili šta drugo, to ti je, bato, drugi žuti.

Takvo vrijeme bilo, ženio se čovjek za rana, da se izrode čeljad, skući kuća , uveća imanje, nabave košnice. A ne ko danas, te hoće karijeru, te dobru platu, te stan na gotovo, te mnoge druge pičke materine, nema vojske nisu ni cipele što su bile, a lakše se i oženiti, nema više tih pravila, imaš DUGA TV SAT i BN MUSIC pa šalji poruke dok ne nađeš štogod... Nekad do tridesete pola tuceta djece ispiliš, što svoje što komšijine, patiš se dok ne stasaju,al' da vidiš onda kako kuća cvjeta. Neki se ženili prije vojske, neki poslije. A ovi što su poslije imali su rok. Dok ne poderu te iste cipele, inače ostaše stari momci, a oni mahom završavaju čekajući prilike od zbora do zbora, od kosidbe do kosidbe, i rijetko im važi stara izreka „ko čeka taj dočeka...

Ne, nije u pitanju zakupljeni termin gde se hvališe stranka koja je na vlasti. Nije čak ni politička emisija u pitanju. Nije bitno ni da li su na vlasti ovi ili oni, žuti, crveni, plavi ili oni u duginim bojama. Ovoga je uvek bilo i biće. Setite se emisije dragog nam sluge svih vlasti, Dekija Pantelića- "Nećemo na more". Pa jel moguće da se gađa tako nisko? Hoću na more, hoću na skijanje, ma hoću i u dupe na vašar! Kada ni emisije tipa 'leba i igara nisu dovoljno efektne da zadrže pažnju jednog mediokriteta i kada se pojavi opasnost da i on počne da razmišlja svojom glavom, kada nije više najveća briga da li je rotkvica zaražena bakterijama mesožderkama, da li ćemo umreti od najnovije vrste oposumskog gripa, na scenu stupaju režimske emisije, koje će mozak i dalje držati u kalupu i zbog kojih ćemo verovati da smo blagosloveni što živimo baš ovde i na ovom mestu.

Izraz kojim vlast suptilno saopštava poljoprivrednicima da robne rezerve neće otkupljivati njihove proizvode.

Fraza koja se koristi da bi opisala jačinu rakije, koja bukvalno ubija koliko je jaka.

Svako od nas u svom kraju ima ovakvog lika. Pijanac koji više voli alkohol nego 'leba. Za njega je i pentanol voda. Viđate ga najčešće po klupicama ispred prodavnica, svim skupovima, svadbama, krštenjima. Čupav, zapušten, žuti brkovi od niške Drine koje je počeo da puši u vojsci. Uvek jedna te ista, pocepana odeća. Skroman. Saosećajan. Kad bi nekome trebalo bilo šta, dao bi svoje ni ne razmišljajući da li će to njemu smetati kasnije. Darežljiv. Ima decu koja su mu otputovala negde i mlate pare, dok on sam čami kući sa šar-planincom Rasom. Prija mu razgovor sa svima iako ga svi izbegavaju jer misle da je loš čovek zato što pije. Obožava da prepričava mlađima njegove doživljaje iz života, najčešće vojske.

Malo para, mali čovek, veliko srce.

Da ga jebes. To je stvar, za koju slobodno mogu da kazem da sigurno ima nadprosecan nivo inteligencije, ali i jednu jako zajebanu osobinu,a to je da ti uturi kurac onda kada ti to najmanje treba. Bas onda kad zurite, kad vam je hitno, on je tu da se nasmeje i da spadne, bas onako uz kurac. A deda ga prosli vikend namastio uljem za kosilicu,kad ste zajedno isli na pecanje,i to onim crnim, najmasnijim, za koje vam treba letnji dan do podne da operete ruke. Ne vredi kukati, posto se uglavnom kasni u skolu, fakultet, posao, a stici se mora, jer zuti karton je odavno pokazan, pljujete u sake i vatate se posla... naravno, sto se vise trudili, sve ste masniji, i to je jednostavno tako, tu nema nista cudno... u tom momentu obavezno ce nesto da vas zasvrbi na licu, do malog mozga da ne mozete da izbegnete da se ne pocesete, a nastavak vam je jasan. dodajte ovome jos neki pocetak marta, i prolecnu kisu, pa uspete da se isprskate po ledjima jos, kakav stereo uzitak.

Kontejneri koji direktno ugrožavaju opstanak ljudi koji od sadržaja istih žive. Postavljeni su da se svi osećamo bliže Evropskoj uniji.

Ne ljuti se čoveče je igra koju smo kao deca često puta igrali sa ortacima i rodbinom. Sada, kada smo malo stariji, zagolica nas to što se neko tako brzo uhvati za oređenog čovečuljka.

Crveni- To je lik koji se maksimalno trudi da bude super dominantan. On želi da sve bude po njegovom kao i to da će sve uraditi da igra prvi. Lik bi opušteno popušio sam sebi po cenu da igra prvi i u svojoj glavi bi postao faca, a sve to bi radio pa makar mu puklo i koje rebro. On grabljenjem želi da dokaže da je alfa-mužjak. Drug Tito je uvek bio crveni čovečuljak.

Zeleni- Za zelenog čovečuljka se uglavnom hvataju vegetarijanci, ili pak muslimani, to im je u krvi valjda, ko će ga znati. E sad, ako se za zelenog čovečuljka uhvati neko ko nije ni musliman a ni vege, stiče se utisak da se za zelene čovečuljke uglavnom hvataju dileri, koji po svojoj prirodi posla imaju kontakt sa vutrom. Muamer Zukorlić je uvek zeleni čovečuljak.

Žuti- Za žućka se hvataju uglavnom furundžije, ali ne one agresivne, več oni emotivci koji se zaljubljuju. Ukoliko se za žutog uhvati neko ko nije peder onda se sigurno radi o tome da su svi ostali pokupljeni i da je to poslednji preostali čovečuljak. Elton Džon je uvek žuti čovečuljak.

Plavi- Za plavog čo`ečuljka se hvataju domaćini, preldžije, prave junačine koje ne žele sebe da stave u prvi plan kao ovi što se grabe za crvenog, već svojim delima na tabli pokazuju ko su i šta su. Taj će te obavezno skenjati ako te stigne, ali nikad ispred kućice, ukoliko nije poslednji. Kapa dole za plavog čovečuljka. Rade Lacković je uvek plavi čovečuljak.

Dodatne boje:

Beli- Totalni neutralac na tabli. Njega boli tukidid za dešavanja na terenu. On je tu da popuni broj ako treba ili da zadovolji nečiji ego time što će dozvoliti nekome da ga pojede, mada neretko se dešava da beli baš pobedi u ovoj igrici. Čeda Jovanović je uvek beli čovečuljak.

Crni- Jebena metalika, a ako se desi da onaj koji se uhvati za crnog nije metalika, onda još uvek nije otkrio da je metalika. Njemu je cilj da pojede što više takmičara na tabli po cenu da sa jednim istim tera do kraja igre prolazeći u krug iznova i iznova. Nataša Kandić je uvek crni čovečuljak.

Navijačke boje takođe imaju uticaj na odabir boje.

Naziv za tipa od kog svi beže na fudbalu k'o đavo od krsta. Zašto!?
Istoimeni igrač je tokom svoje karijere postigao sledeće:

-12 direktnih crvenih kartona (Broj parnih žutih se tačno ne zna)
-Najbrži žuti karton (posle samo 3 sekunde od ulaska u igru)
-snimio kasetu na kojoj objašnjava kako sve možete ukvariti protivničke fudbalere
-Više puta bio kažnjavan od strane FA
-Izdao knjigu "Kako povrediti protivničkog igraca a da sudija to ne primeti"

Igrao je za Wibledon, a trenutak najveće slave Vinija Džonsa nije bio dizanje pehara namenjenog pobedniku FA kupa vec bizarni incident u sukobu sa Paul Gascoigneom Gazzom kada je u trenutku besa uhvatio i stegao Gazzu za jajca, nakon čega mu je ovaj naden'o nadimak "Bad to the bone". Posle svega toga, na zahtev navijača, ispred stadiona Wimbledona napravljena je statua koja prikazuje Vinija kako drži Gazzu za testise.
Pored svega ovoga, igrao je 8 puta za nacionalni tim Velsa, a jednom čak bio i kapiten.

Spisak prekršaja kod nadležnog organa. Koristi se kao argument kad okrivljeni otkaže poslušnost.

Uraditi nešto na brzaka, na eks. Ne može se sporije, jebi ga, obaveze čekaju k'o ljudi na šalteru pošte dvadeset i petog, a tebi ništa ne preostaje nego da u trku rešavaš probleme. Obično kvalitet takve usluge nije baš najbolji...

Sunce koje greje isto ko ovo naše-domaće sunce(ma kako ovo zvučalo) samo što se od ovog našeg-domaćeg razlikuje po tome što ljudi koji žive ispod njega pate od neverovatnih anomalija valjda izazvanim raznim štetnim zračenjem tog tudjeg sunca. Oni su predebeli, nedruštveni, veoma hladni, ne umeju da se zabavljaju kao mi, samo na posao i novac misle, dosadni, zapušteni, ne oblače se kao mi(sa istančanim modnim ukusom koji svaki Srbin od rodjenja ima, o oblačenju devojka da ne počinjemo), imaju više narkomana, imaju MNOGO ruzne devojke(sa kojima se realno nijedan Srbin koji je osetio naše ne bi pario), mnogo su beli, žuti, plavi, zeleni...Imaju veći standard i poštuju ih kao ljude....AUUUUU ovo poslednje sam se sjebao, to se ne prica, da se mladež kakva je luda i needukovana ne zaleti i ode pod to smrtonosno zračenje sunca tudjeg neba.

Komentar i prijateljski savet fudbalskog navijača iz fotelje, upućen igraču iznerviranom sudijskom odlukom, koji oslikava završetak karijere i otvaranje ugostionice a izražen je šamaranjem sudije.

Alkoholičar kome je otišla jetra.

Jedan od najboljih crtanih filmova koji su se ikada prikazivali u Srbiji. To je ona mala, žuta ptičica, za koju nijedno dete nije moglo da pretpostavi da je, ustvari, vrabac. Jer, ko je od nas govorio francuski i ko je ikada mogao da zamisli da su u tamo nekoj francuskoj vrapci kao žuti? Sjajna stvar je bila ta da je crtani bio bez prevoda i sinhronizacije, tako da smo potpuno uživali u animaciji. Crtani koga karakteriše i interakcija ptičice sa publikom: kada ugrize jabuku i iz nje izadje crv, pa ga vrapčić ubije lopatom, publika krene da zviždi i on se postidi, pa ga sahrani. Le Piaf je isto tako jako često trčao ka horizontu na ekranu, postajao sve manji i nestajao na tren, i onda dotrčavao nazad sa, na primer, tom lopatom kojom je sahranio crva. Takodje, imao je najbolju uvodnu špicu gde je svirao gitaru, a onda klavir i sa njim opet odletao ka horizontu. A muzika u toj špici... pesmica koja mi je i dan danas omiljena..

U svetu naših majki i staramajki, svaki prašak za čišćenje i poliranje svih vrsta površina.