U pitanju je, razume se, jedan od najčuvenijih, najprihvaćenijih i – definitivno - najtransferogenijih mitova kada je u pitanju osnovno, odnosno srednje školsko obrazovanje: čudesna i, navodno, 137% delotvorna „bezbedna zona“ od profesorskih ispitivanja koja se oslanja na momenat odgovarajućeg prezimena rendom učenika kao svojevrsnog asa u rukavu istog u odsudnom trenutku „provere znanja“. Dogmatsko verovanje koje maltene stoji rame uz rame sa legendarnim Zvonkom Spasićem, iako za razliku od ovog potonjeg manjka logike kol‘ko i majka koju je lokalni pop zamolio da mu za koji dan pošalje svoje mlađahno muško čedo ne bi li ga „preslušao“ za crkveni hor, iako isti i ne postoji. Doduše, i današnji popovi su šarmeri, nije dobra žena baš totalitarno kriva.

Elem ( i da skratim moguću preopširnu priču koja bi se mogla izroditi iz moje dijagnoze skribomana ), ideja iz naslova potiče iz naširoko poznate prakse da profani u školama svoja STRAAAAAŠNA propitivanja oralnog tipa najčešće započinju ili 1) po azbučnom redu, ili – i to u neznatno manjem procentu slučajeva – 2) unazad od poslednjeg slova pomenutog pisma. Kakvu to sigurnost pruža onima koji se prezivaju na slovo i u blizini slova N ( što bi - barem dok nam ovi iz EU ponovo nešto ne prikenjaju – trebalo da bude neka sredina azbuke ) – procenite sami. Mis’im, doći ćeš i ti jednom na red, Nasumičniću, decxko!

Uglavnom i ne ispitujući previše opciju u kojoj bi jedan srpski učenik - za promenu - eventualno mog’o nešto i da NAUČI, svaka nejasnoća ili nepravda će trajati do onog trenutka kada na rendom visokoobrazovnoj ustanovi i pri prvom ispitu, onako svi đuture ne nauče značenje sintagme “prvi među jednakima”...

Kažemo za nekog ko smrdi toliko da to prevazilazi granice čulnog osećaja.

Vrlo bitan papir, čiju sadržinu skoro niko ne čita. A i oni koji pročitaju, uglavnom to rade da bi proverili da li uz taj lek smeju da konzumiraju alkohol. Ukoliko se koraci iz uputstva ne prate može doći do neželjenih dejstava.

Nesklad ili disharmonija zvukova. Dobija se kada obrnete red reči u imenima slavnih ličnosti.
Nešto tu ne štima. Nije naviklo uvo na takav raspored.

Banalna rečenica koju smo iks puta rekli.
Lenjim saradnicima, muzikantima koji spemuju feštu pesmama Zvonka Bogdana, drkošu na semaforu ispred vas, koji iz inata neće da krene startom Formule 1, ili pak radnici na roštilju, dok vam noge klecaju od gladi, a ona razmazuje senf laganica, ko da je naivni slikar.
A sigurno postoje i momenti kad smo poželeli, a prećutali, ili rekli, pa se pokajali.

Jedna od najvećih misterija djetinjstva. Crtać prije dnevnika, nindže kornjače provaljuju u tehnodrom, po hiljaditi put spašavaju smotanu Ejpril O'Nil i tutnje nazad u kanalizaciju da podijele picu, meni puno srce, već spremam strategiju da natjeram mamu da mi kupi Leondardove mačeve. Do tada se zadovoljavam donatelom i drškom od metle... Kreće odjavna špica, i ponovo čujem to zvonko, toliko puta doživljeno - Ž! Zbunjenost, mrštenje, podizanje ivice usne, nijem pogled ka roditeljima, pa opet namršten ka Tv-u. Filozofski, pogled u dubinu zida, slovo mi i dalje odzvanja među ušima, ideje o razrješenju misterije - nigdje. Uto zamirišu špagete ili prženice sa stola prekrivene majčinim zovom, što je dovoljno za skretanje misli na nove teme. Do sjutra.

dva u jednom; ono što se uzajamno dopunjuje, međusoban sklad

Stara štoperska mantra koja potiče još iz doba dok je ćale bez bojazni mogao da kaže kako je simpatizer Hajduka (splitskog, na s Liona), tj. dok su se ovi središnji defanzivci nazivali centarhalfovi. Predstavlja preteču priznatog i oprobanog recepta koji je i u fudbalskim udžbenicima našao svoje mesto - lopta može, igrač ne.

Seljak okačen nogama o šipku šatre sa glavom okrenutom ka zemlji i raširenim rukama, a preko glave mu se navukla kožna jakna.

Izlivanje vode iz svog toka koje obično pričini štetu okolnim naseljima.
Ova reč se metaforički koristi i za najavu nepoželjnih stvari.

Kola zero. Manje od očekivanog. Ugašeni hajp. Gomilica pepela iz koje bi se hipotetički mogao roditi feniks, ali u stvarnosti biva tek ćopavi dživdžan.

Legenda Liverpula,iako je kao klinac navijao za Everton!99te presao u Real i bio u tom trenutku najplaceniju engleski sportista!Kum Robija Faulera,poznat i po tome da je sredinom 90ih za opkladu pobedio na 400 metara tadasnjeg britanskog sampiona u toj disciplini.

Predrag Spasić bivši reprezentativac Jugoslavije krajem 80-tih i početkom 90-tih godina, je pojam za potkovicu, detelinu sa četri lista, zečiju šapu, uvek je odlomio veći deo pilećeg jadca, jednostavno čovek je rodjen pod sazveždjem srećnih zvezda.
Spale je načinio prve fudbalske korake u fk Ilićevo iz Kragujevca, o njegovom talentu ne treba trošiti previše reči.
Bio je štoper.
Kad god je mogao skidao je kopačke, jer su mu smetale. Lopta je mogla da prodje pored njega, mogao je i igrač ali bi mu ostala noga u Spaletovom naručju ili ustima. Čovek je spoj Fernanda Kouta i Marka Materacija.
Tako je Spale jednog dana, pored sveg manjka talenta i sive mase prešao u veliki Real iz Madrida, taj dan će tadašnji sportski direktor Reala smatrati kao dan kad je bilo bolje da je stavio Bobana na panj.Na promociji u novom klubu kao što običaj nalaže nov igrač kluba izadje na zeleni tepih Santjaga Bernabeua i pokaže svoje fudbalsko umeće, ispimpluje par puta ramenom, kolenom, glavom. Naš Spale je samo bacio loptu i uklizao za njom, postalo je jasno kakav je budak došao u klub.
Uzeo im je Spale strašne pare i ušao u legendu kluba, šuknuo je par autogolova, dobijao crvene kartone, čak je zauzeo svoje mesto u najgorem timu u istoriji Reala.
Već 20 godina ne radi ništa, boli ga paja, živi od kamate i oblači se kao klošar.

Svaki muskarac ima tu 'deformaciju' koja se vec moze nazvati profesionalnom, da komentarise gotovo svaku devojku koja prodje pokraj njega.

Obicno komentar bude ujedno i klasifikacija na osnovu njenog izgleda, ali vrlo cesto se svede i na poredjenje sa licnim iskustvima komentatora.

Postoji nadrkan nacin. Postoji i realan nacin, gde se obicno komentator miri sa istinom.
PRIMER NAJBOLJE GOVORI.

U narodu najsmrtonosniji produkt nekog živog bića (živinčeta), koji pogađa pravo u disajne puteve. Više puvanjka u prostoriji stvara golubarnik (to je ustvari prostorija kontaminirana od strane osobe koja je ručkala pasulj Tetovac). Zbog svog tihog ispuštanja a jakog mirisa teško je u masi ljudi odrediti počinioca (Smrdosava, iliti osobu NN). Izazivača ove pojave ima više, kako navode iz zavoda za statistiku:
- Pasulj (najčešće Tetovac, veliki kalibar, dalji domet, solidan smrad);
- Grašak (mali kalibar, bliži domet, malo smrdi);
- Proja i jogurt (kao gasna bomba, satire bronhije);
- Druge namirnice.
Ukoliko pojedete više od gore navedenih namirnica, "mali" puvanjak izrasta u prdež. Razlika između puvanjka i prdeža je ta što puvanjak smrdi ali je tih i graciozan, a prdež se i čuje i oseća, kao da ste jeli trule mačke i klozetske daske plus otkrivate svoj položaj. Na vama je da li će biti Tihomir ili Zvonko. Za Zvonka se samo napregnite i pustite jato golubova...a za Tihomira su potrebne godine i godine treninga. A kada dođete do savršenstva onda ste pravi tihi ubica, koji će uvek imati zagarantovano mesto u autobusu.

Pogresno izgovorene kapisle.

Šifrirana poruka prijatelju da se nađete u omiljenom baru na piću u slučaju da se njegova žena, koja nikako ne odobrava cuganje, javi na telefon.

To je oblik ispoljavanja najbanalnijih ljudi.
Zasto svi mi moramo da cujemo ko koga salutira ?!
Izgleda da je to "takmicenje" ko ima vise para da plati impulse ali za uzvrat cuje svoje ime na RADIU jeb'o te Bog....

Možda i najpravičnija (kamo sreće da je jedina takva) formulacija u našem zakonu. Ukoliko si napadnut, naravno da imaš pravo da se braniš, ali samo ako podjednakom merom uzvratiš, to jest istim oružjem. U teoriji zaista izvanredna, samo da nije te puste realnosti koja nam smeta da uživamo u svom nadrealizmu i proklete prakse. Bilo je polemike da se ukine posle slučaja dede od nekih 70-80 godina koji je potegao utoku na nožem naoružanog provalnika od 30 godina starosti i zaglavio robiju, ali nije došlo do izmene jer bi prava lopova bila narušena. A to ne smemo da dozvolimo da se desi!
Ne, kad provalnik upadne, bićemo civilizovani kao Atlantiđani. Samo da voda ne nadođe, majkumu...

Zapovedna rečenica koja se koristi u situacijama kada se sagovorniku želi staviti do znanja da mora učestvovati u radu, asistirati, da nema vrdanja i krivudanja.