Ultimativan pojam tišine. 'Nači, tiho u pičku materinu. Zvuka bez. Ne čuje se, fazon, ni muva kako leti. Možda eventualno samo prigušeni otkucaji srca prisutnih i šum trepavica pri pomeranju istih. Jebeni muk.

Inače, veoma retka pojava u današnjem svetu, pa čak i na grobljima, gde je - razume se - originalno i nastala. Možda još samo prisutna na utakmicama fudbalske reprezentacije i časovima onih i dalje u školstvu prisutnih old-skul profana i profanki kojima ‘mesto krvi u venama cirkuliše Bratstvo&Jedinstvo i drug Tito. Tja, uskoro će i oni u večna lovišta...

Svi decibeli sveta – ujedinite se!

Pocinje kao radoznalost,a u vecini slucajeva se zavrsava vrlo tragicno.
Simptomi su: zatvaranje u kucu, popustanje u skoli, agresivnost, prestajanje sa treninzima... Gojaznost ili mrsavljenje(zavisi od slucaja do slucaja). Zahvata uglavnom omladinu koja jos nema izgradjenu licnost.
Vokabular se menja i pocinju umesto da se smeju oni LOLuju,
-umesto mentalacu, kretenu oni te gadjaju sa bote,noobe,kripu
-ukazuju na svoje cudjenje: omg, omfg. rofl,
-kad idu ulicom i ako im neko uzvikne ime oni veoma naglo(trzajem) okrenu glavu ka izvoru zvuka i zabezeknutim pogledom pokusavaju da kanalisu izvor.

To je izraz koji se veoma cesto upotrbljava kada strpljenje i tolerancija popuste prema osobi koja nezaustavljivo melje. Moze se cuti od druge osobe koja u blizini sa velikim naporom pokusava da cuje drugi izvor zvuka... Koriste ga matori dok gledaju dnevnik, prosecni Srbin dok napeto gleda utakmicu, a seljanke svoju omiljenu latino seriju, kada mami dodje prijateljica na kafu, a nestasno dete svaki cas nesto trazi, zapitkuje, place... Kad komsija kreci i uz omiljenu stanicu pokusava glasom bez sluha da nadjaca radio prijemnik...

Ljudi sa ovim fetišom dođu na ultra mega giga koncert i provedu 80% vremena snimajući telefonom ili nekom krš kamerom.

Reakcija koja se događa uglavnom kada sedate na kožnu fotelju ili kada bilo kako izazovete zvuk koji je sličan zvuku prdeža.
Tada brzo pokušavate da ponovite tu radnju i izazovete stvaranje istog zvuka par puta, da bi svi u vašoj okolini bili 100% sigurni da niste prdnuli, mada uglavnom se samo vama čini da je zvučalo baš kao prdež.
Ako uspete da ponovite taj zvuk nastavljate normalno da funkcionišete a ako ne uspete onda se par sekundi tripujete kako neko tu ipak misli da ste prdnuli.

Ucestalo pitanje stanara stambenih zgrada. Ucestalost se povecava sa brojem spratova i brojem clanova domacinstava. Javlja se u rasponu od 0 do 24. Propraceno je psovanjem pojedinih clanova rodbine vinovnika buke, u zavisnosti od sklonosti psovaca. Ne postoji pravilo - ako se lupanje culo prethodnih mesec dana, niko ti ne garantuje da se nece cuti i danas. Posebno frekventno od 14 do 17, kada spavas, ili si dosao sa posla. Sa povecanjem kolicine posla koji imas da radis kod kuce, intenzitet zvuka se povecava, i udari postaju jaci.

Django Reinhardt, rođen u francuskoj čergarskoj porodici na proputovanju kroz Belgiju (ime: Jean Baptiste Reinhardt ali nikada kršten) odrastao među čergarima. Pprofesionalno počeo da nastupa sa 12 godina. Počeo da eksperimentiše sa džezom pod Sačmovim uticajem. Tvorac evropskog ciganskog džeza pod nazivom ‚‚manouche‚‚ vrlo karakterističnog zvuka sa naglašenim ritmom. Gitara ‚‚manouche‚‚ gitara karakterističnog velikog D otvora. Django, prvi izdvojio gitaru iz ritam sekcije i uveo u solo instrument. U požaru izgubio dva prsta leve ruke, i od tog hendikepa napravio poseban muzički izraz. Nastupao sa Grapelijem, Elingtonom.....

Ako ikad i dođete u situaciju da na momente ne gledate tenis, već samo slušate šta se dešava (zbog pranja sudova, odlaska po vodu ili na piš-pauzu), na trenutak ćete se zapitati da li to zaista i dalje gledaju tenis, ili je neko prebacio na lajv gej hard-kor pornić.

Da, da, verovali ili ne i mi imamo svoj oriđiđi, domaći izraz za radnju koju svakako svi volimo da odradimo, posebno u blaženom trenutku bugarske poze sa lepšom polovinom. Mislim na spenkovanje. Lupanje otvorenim dlanom po zadnjem trapu, zarad onog gotivnog šljis zvuka, zbog kog tripujemo kako raskivamo.

E sad to što ste mnogo redtjubovali pa samo koristite onaj anglosaksonski izraz, a ovaj naš ste zaboravili, to je vaša stvar, ali ja ne spenkujem, JA PLJESKAM!

Naprava veoma popularna među najmlađima. Odlikuje se karakterističnim zvukom od kojega većina normalnih ljudi u sebi ili na glas pravi spisak familije kako dotičnoj osobi koja upotrebljava ovo čudo tehnologije tako i onome ko ga je izmislio. Pored zvuka karatkteriše je i dizajn koji podsjeća na deformisane, predimenzionirane testise. Povrh svega, oni sa jednocifrenim brojem godina (osim ako nije u pitanju neki jako težak oblik poremećaja mozga) više vole da ga upotrebljavaju no leba da jedu. Klik klak je direktno odgovoran što sam prvi put u životu poželjeo da ubijem nekoga.

Zvuk koji se doduše ne čuje, ali ako se neko okarakteriše kao izvor tog zvuka, to je jasan znak da ga boli tuki za sve i da mu je sve ravno. Nema nervoze, nema cimanja, samo sprdnja i opuštenost. Nije to ona ravnodušnost što ide na nerve, niti je u pitanju neka mlitavost. To je samo ona kuloća i opuštenost nekog lika koji zna koliko vredi i koliko ume, a nema potrebu da to svima nabija na nos.

Misao koja ti dodje u glavu nakon dužeg ili kraćeg delovanja glasa neke kreštulje za koji je zvučne talase sramota što mora da ga prenosi, ili pak nekog seoskog budžovana koga je ujka Laki preko veze ubacio u studio da snimi album i skupi neku kintu, i za koga volina sa glasnim žicama debljine balvana može da bude soprano solista.

Ako nakon te misli dotok zvuka ne bude ubrzo prekinut, sledi nezaustavljiva želja da budeš pogodjen zalutalom srednjovekovnom strelom u vrat samo da se tvoje muke okončaju što brže.

Budim se. Jutro. Čuje se škripa đedovog đerma dok izvlači vodu iz bunara. Usput psuje majku fašističku onima iz vodovoda zbog redukcije. Kokoš ispusti posljednji glas prije tupog zvuka koji je proizvela sjekira udarivši u panj - čuo se samo klepet krila o trske u drvanici. Komšija prolazi biciklom i naziva Boga babi i đedu.
Majka nas pozva doručak. Oca nije bilo. Gledali smo tupo u onaj presnac umazan kajmakom. Nakon opomene da jedemo brže slistišmo onu tepsiju u minuti.
Uglavnom, tu sam veče išao sa starim na koncert Mitra Mirića. I nije bilo nešto.

Moleri obično rade u prostorijama sa sa zdravo izraženim ehom, stoga čak i mali AM radio, sa samo jednim piskavim zvučnikom, postaje sasvim dovoljan izvor zvuka, a pri tome još zarađuje pluseve i na svojoj portabilnosti.
Uvek je namešten na istu stanicu već mesecima, koja varira od "Gas-Beton Vreoci" - Meke drumskog folka, preko neke stanice za klasičan strani rok, pa do Sportskog radija, koji se sluša među iskusnijim, urbanijim molerima.
"Kilometraža" molerskog radija može veoma jasno da se proceni po količini bele farbe koja je vremenom pokapala po njemu.

Izgleda da je ljudski narod krenuo putem regresivne evolucije. Umesto da se iz obilja reči srpskog jezika izabere adekvatna za izlazak sa društvom srpska omladina je uvela novi termin baziran na onomatopeji zvuka jedne obične ovce. I bez obzira što se i dalje za komparaciju sa glupim bićem koriste domaće životinje u kojima prednjači ovca, naš podmladak ipak bira da bleji. Ovim smerom i ovom brzinom neće dugo vremena proći pre nego što ćemo početi da mučemo, krekećemo pa verovatno i da kokodačemo, a ko zna, možda ćemo jednog dana početi i travu da pasemo.

Zvučni talas, visoke frekvencije, koji se prostire u svim ravnima referentnog sistema posmatrača. Jačina zvuka varira od blago nepodnošljvog do isticanja krvi iz uva.
Što je veća frekvencija i ugaoni pomeraj glave oscilatora to je i emitovanje efikasnije. Ako prijemnik-roditelj nije u ravnoteži i stoji normalno na pravac prostiranja, pojava rezonancije je neminovna. U zavisnosti od specifičnog otpora prijemnika i električnoj provodljivosti nerava zavisiće i vreme oporavka sistema.

Horor u noći. Sablasno po okolinu. Uštip za srce i levo plućno krilo. Bič u kori velikog mozga. Smrt za čekić, sloboda za nakovanj i uzengiju.

Šta ga izaziva? Pa, dokaza nema a mišljenja je mnogo. I jesu i nisu u pravu. Može a i ne mora da bude. Čak ni oni decxaci sa Masačusetsa, koji ga šiljkaju po ceo dan i primaju velike plate, oni nisu znali ni kako da ga definišu ili uporede sa nečim. A kamoli šta ga uzrokuje.
Dečiji psixolozi kažu da je vapaj za pažnjom ili nasleđen temperament jednog od roditelja... patronažna, dete želi kontakt a i mogli ste da se pretrgnete malo za one kapi... pedijatri, to je normalno, muče ih grčići... tašte, nisi stavio beli luk i nož ispod jastuka, oprem zete... moja baba, sinko,ako je nahranjeno, okupano, onda su živci...
Naravno, svaka tvrdnja je dokazana primerom iz komšiluka, rodbine, dalje tetke itd...

Rariteti od roditelja i znanstvenici nemuštog jezika imaju ceo šifrarnik plača poređan po talasnim dužinama i boji zvuka ali ih niko ne koristi... kažu, nelogično i bezveze.

Radnja koja se dešava prilikom susreta s komšijom, ljudima iz škole s kojima baš i niste težili da uspostavite kontakt, nepoznatim trgovcem iz lokalne prodavnice i uopšte bilo kojom osobom s kojom se znate pretežno iz vidjenja. Sastoji se u tome da jedna strana iznenadno izgovori jedno bledo, tunjavo "zdravo" ili "dobar dan", ostavljajući drugu da se muči šta da izgovori za tih desetak milisekundi, pa kao produkt pritiska najčešće izađe samo nešto što podseća na mešavinu infrasoničnog zvuka i entuzijastičnog uzdaha. Od snalažljivijih uspeva da se izvuče i koji artikulisan glas, mada i njegova tunjavost teži da dostigne beskonačnost.

Najnovija Gibsonova "robotska" limited edišn električna gitara.
Kada se pojavila, reakcije ljudi su bile "Vauuu! Ne verujem kako je kul". Ispostavilo se suprotno. Pored očajnog izgleda, gitara ima nekoliko čudesnih sposobnosti: raznorazne modifikacije zvuka, tako da i najveći n00b može da izigrava Hendriksa; automatsko štimovanje, jer zašto bi se neko mučio, kad je već imao da pljune 4000 dolara; editing softver, jer samo pravi gitaristi edituju odsvirane pesme, i još nekoliko sličnih dodataka.

Sve u svemu, ako ne znaš da sviraš gitaru, a hoćeš da ti se svi dive(dok pritom imaš čet'ri soma dolara), kupi Gibson Dusk Tiger.

Hajmo malo da cijepamo atome...

Prema teoriji, strune su osnovni gradivni element svemira. Postavka Standardnog modela polazi od toga da su osnovni gradivni blokovi atomskih čestica kvarkovi, elektroni, muoni, taoni i neutrini. Vidi ga, prođe Enterprajz! Šalim se.

Elem - teorija struna tvrdi da sve ove čestice iz Standardnog modela nisu tačke već da su - strune koje osciluju na različite načine i u zavisnosti od oscilacije se manifestuju u čestice koje vidimo. (Vidimo mi kitu lastinu, al to nije tema.)

Da uprostimo - koja čestica će da nastane, zavisi od toga koliko jako će struna da zatandrče.

Onako... solidno... nije baš njah... ali malo bolje od toga.
Izraz se koristi kao komentar kad neko sa vama podijeli neku informaciju koja je njemu značajna, a vama nije bogzna kako inspirativna.