Nije bilo namerno, leteo sam kao uvek i ožedneo. Hteo sam samo malo da plahnem grlo na oluku, znaš tamo se uvek zadrži po koja kap. Ali, avaj! Ovi kreteni nikad ga ne čiste. Jednostavno nisam video da je rupa ispod grančica, pomislio sam možda je gnezdo, a ono klopka. E tako sam se našao sam u oluku...
Mrak, a zvukovi da umreš! Srce mi je lupalo kao kada sam prvi put iskočio iz gnezda i gledajući u travu zaboravio da mašem krilima. Čuo sam ostale ptiće iz gnezda kako navijaju i promahao, proleteo, i vinu se nebu pod oblake. Tako je bilo onda - podrška, a sad sam, sasvim sam. Znao sam da te zvuke proizvodim ja, svojim koprcanje i da treba da se smirim, ako ne mislim da me opali infark, al ta volja za životom! Grebao sam danima, pokušavao da izađem, da se vratim... Al sklizak oluk, tesan. A onda sam postao i žedan i gladan i mnogo umoran. Rekoh sebi: "Odustani ptico, bolje se baci dole, nego da ovde krepavaš od gladi!"
Setio sam se svih koje poznajem. One golubice sa solitera, onih kosova iz parka, njima bi bilo žao da me nema, a onim seronjama sa smetlišta, znam njima neću faliti... Bilo mi žao što nisam onda kad sam mogao, kad me je zvala uselio u taj jebeni soliter. Mnogo je lepa bila, moja golubica, bio sam kreten... Ah.
E onda sam odlučio da se bacim. Niz oluk. I zamisli, padao sam i lupao svih 6 spratova i završio na otvoru. Lepo sam ko gospodin čovek izašao iz mog slučajnog zatvora, opsovao, pogledao ka nebu i video ptice selice! Odlaze! Nema više seobe samo zimi, sad idu non stop, ovde uskoro ni neće biti ptica. Kad ne čiste oluke. Uglavnom, shvatio sam nekoliko stvari:
1. ponekad se ne vredi boriti
2. nekad je bolje odustati
3. treba se seliti
4. bez obzira koliko govorio sam sebi da je ne volim, uvek mislim na nju

Akordi koje zna svaki ćale koji je u mladosti slušao Rok .

selebovi – skraćeni naziv za selebritije;
selebritiji – slavenizirana riječ , ušla na balkanske prostore preko germanskih jezika kamo je stigla iz neoromanskih u kojima se udomaćila napustivši latinski: celeber , acc. celebrem – (da skratim) onaj koji nosi slavu, slavan.

Selebovi su podvrsta vrste Homo sapiens; Homo sapiens celebris;

 najčešće ih viđamo kako izgubljenog pogleda, nerijetko u pratnji tjelohranitelja, lutaju od eventa do eventa (vidi sljedeću definiciju istog autora Event);

 kreću se polako, leđa su im blago izvijena unatrag, zdjelica izbačena prema naprijed;

 tijela izmučena teretanama, silikonima, sredstvima za depilaciju, solarijima i sl.,pokrivaju odjevnim predmetima s potpisom stilista (podred selebova);

 panično traže predstavnike medija, a kada ih ugledaju, pokazuju lažnu iznerviranost zbog navalentnosti i indiskrecije istih;

 obrazovanje im je najčešće dokumentirano vrlo upitnim diplomama, potvrdama, certifikatima, uvjerenjima (nastaviti niz 1.. 2… 3… vrlo je težak i gotovo nerješiv zadatak za pripadnike selebova);

 funkcija: u sintagmi rimskog pjesnika panem et circenses selebovi predstavljaju drugi dio. Oni su jedna od nada i igara (čitaj: opsjena) koju društveni moćnici nude gladnom puku (kruha im NE daju) upravo da bi puk zaboravio na zvuke što dopiru iz praznih utroba. Gladan puk zabavlja se gledajući kako selebovi prave tužnu farsu od svojih života, zgraža se nad basnoslovnim zaradama selebova čija je profesionalna angažiranost najčešće usmjerena na posve trivijalne, nikom potrebne, nikom shvatljive aktivnosti (sparivanje odjevnih predmeta drugih selebova,iznajmljivanje selebova organizatorima eventa, šetanje špicom subotom prijepodne, iznošenje prljavih, ali sočnih detalja iz vlastitih ili tuđih života, traženje, vrbovanje, regrutiranje naivnih (nevinih) maloljetnika s ciljem popunjavanja vlastitih redova… sudjelovanje u reality show-ima – možda najvažnija funkcija koja ih uvodi u domove onih jadnika kojima je špica subotom san nedostižni)

oa (opaska autora) – pojam je definiran na osnovu konkretnog predloška – selebova koji subotom šeću zagrebačkom špicom noseći u naručju neko nesretno pseto obučeno u dizajnersku pseću odjeću.

P.S. grubom pogreškom u tipkanju izostavljeno je jedno ključno "NE", ispravljeno - zahvaljujem na razmijevanju

Reakcija na pojavu koja štrči kao bolestan palac ili promenu koja dolazi iz nebuha. Ono što prosto morate reći kada nešto toliko bode oči, uši ili direkt u mozak, tj. uvek kada vam život nanese nešto što draška do divljačnosti tu majmunsku radoznalost koja počiva u svima nama... Onaj deo mozga odgovoran za više kognitivne funkcije se koprca, pokušava da kontekstualizuje i sagleda širu sliku, da projektuje posledice do kojih bi vaše verbalno konstatovanje dotične pojave moglo dovesti, ali pošto je siroma nemoćan pred naletom primalnog instinkta, najbolje što može da uradi jeste da proizvede ovu tunjavu uvodnu ogradu, pre nego što usledi neminovno metanje noge u usta i shvatanje da je nekada bolje ne primetiti i tako ostati neprimetan.

Ispoljavanje svojih sadističkih potreba nad (polu)praznom bočicom šampona (gela za tuširanje, kupke). Najčešće se tim putem domognemo poslednje kapi te spasonosne hemikalije neophodne za osnovnu ličnu higijenu.

Nikad nisam mogao sebe da ubedim da ustanem rano. Uvek je moja lenjost dolazila do izražaja. Alarm mi je, manje-više, služio samo da ga isključim, izgovorim ''jebiga, spava mi se'', okrenem se i nastavim sa snom.
Ali, jednog dana je vlasnik dvorišta koje se graniči sa zgradom u kojoj provodim studentske dane rešio da treba nešto da doradi u njemu. Svakog jutra su dolazili su građevinci i počinjali posao od 9 sati izjutra.
S obzirom da zgrada u kojoj sam podstanar potiče verovatno iz perioda dok je još Kralj Aleksandar karao po Francuskoj pre nego da ga roknu, tako da nema baš najbolju zvučnu izolaciju. Ali. još gore od toga, ispostavilo se da po nekim akustično-fizičkim-kurčevim zakonima svi zvuci sa obližnjeg gradilišta se skupljaju, prenose i završavaju tačno u mojoj sobi.
Svakog jebenog jutra od 9 sati, ja sam imao utisak da se ustvari nešto šljaka u mojoj sobi. Uzalud sam pokušavao da ignorišem zvuke i nastavim sa snom. To je jednostavno bilo nemoguće. Ti zvuci su bili toliko jaki da sam mogao da procenim šta se tačno u tom trenutku radi. ''Aham, sad postavljaju skele. Sad molerišu. Sad kucaju neke daske...''

I onda jednog jutra, kao i svakog drugog, budim se u 9. Ali sad je bilo nešto drugačije. Nema buke! Sav ushićen, proveravam da li stvarno nema buke ili sam ja ogluveo. I stvarno nije bilo buke! Kako su iznenada došli, tako su majstori iznenada i otišli. Sav srećan što više neću proživljavati jutarnju torturu, vraćam se u krevet i pokušavam da zaspim. Ali tuki... Iz nekog razloga ne mogu.
Ono što sam ja bezuspešno pokušavao ceo život kroz osnovnu i srednju školu, a i kasnije, hipotalamus (ili koji već deo mozga zadužen za budnost) je uradio sad sam od sebe: Izgradio naviku redovnog jutarnjeg buđenja. Svakog jutra, ma koliko pospan i umoran bio, ja se budim u 9 bez mogućnosti da nešto promenim po tom pitanju...
I onda, po neki put, tako iznerviran izađem na prozor i najebem se keve radnicima kojih već dugo nema tu. Onako, iz navike...

Velika opasnost za oba pola. Pojava praćena višestrukim znacima upozorenja. Hodajući uzvičnici. Ako si žena, beži koliko te noge nose. Ako si muškarac, beži još dalje.
Opasnost od ove vrste se javlja u tri osnovne forme:
1. Kada su u pitanju žene, s obzirom na to da ga je Majka Priroda već darovala fizčkim kvalitetima i tako mu znatno olakšala put do ispunjavanja jednog od dva osnovna životna nagona, zgodan i lep muškarac je izuzetno loš jebač. Njegov seksualni performans se završava na svega nekoliko kratkih trzaja, nakon čega pripadnik ove vrste orgazmira uz zvuke fanfara i klarineta, ostavljajuću partnerku potpuno zbunjenu i frustriranu. Ali, to njega uopšte ne dotiče. On je potpuno zadovoljan sobom. A kako i da ne bude, zgodan je i lep. Smatra se da je njegov seksualni prerformans loš zato što u toku tog čina isključivo misli na sebe, a ako se radnja odvija u njegovoj režiji, ne retko se i ogleda u toku istog, jer su zidovi i tavanica spavaće sobe ovog jedinke često obloženi ogledalima.To naravno rezultira prevelikim sksualnim uzbuđenjem koje utiče na kvalitet i dužinu trajanja spolnog snošaja.Takođe, često se dešava i da ima tankidida umesto močuge, što čitavu stvar dodatno otežava u korist lepšeg pola. Ostali pripadnici muškog roda, koji nisu toliko zgodni i lepi, moraju mnogo više da se potrude da bi zadovoljili ženke, što ih čini mnogo boljim jebačima.
2. Pošto mu je već dat izgled, zakinuto mu je i na mentalnim sposobnostima, a kako se ni sam nije preterano trudio da ih unapredi, zgodan i lep muškarac ne može da se pohvali ni Bog zna kakvom pameću. Jednostavno, kroz život se provlači „na lepe oči“, a duhovit je koliko i krave u toku ispaše.
3. Kada su u pitanju muškarci, ova vrsta predstavlja opasnost, ne zbog toga što će pripadnici jačeg pola u njegovom prisustvu odmah da poprime homoseksualne sklonosti, već zato što je zgodan i lep muškarac krajnje nezanimljiva osoba. Ne prati sport, zbog slabijeg mentalnog kapaciteta nije duhovit, nije zainteresovan za klasične muške priče, jer mu seksa nikad ne manjka, a i više se zanima za „ženske stvari“, poput preparata za negu kose ili noktiju. Kad su sa njim udruštvu, ostali muškarci mogu da dožive frustracije zbog toga što im ovaj odvlači sve žene i na taj način im onemogućava „poentiranje“.
Naravno, kao i svako prirodno pravilo i ovo ima izuzetak koji ga samo potvrđuje.

Osoba koja vam je do pre par dana u svakom razgovoru trubila o svom lošem finansijskom stanju,o tome kako jedva sastavlja kraj sa krajem;o velelepnim računima za zimsku struju čiji su repovi dugovanja ušli u pakleno leto;o tome kako ne može da otplati ratu(kredita,školarine).
Svaki izlazak sa nemačom para praćen je njegovim opsežnim finansijskim izveštajima,čime se stiče utisak da je crkveni miš izuzetno bogato stvorenje u odnosu na vašeg sagovornika i da je eto vašem prijatelju koji ispija sitne gutljaje kafe još jedino duša ostala(a možda i nju duguje raznim potražiocima).Prosto krene da vas obuzima osećaj krivice što ste ga izložili dodatnim troškovima,pa makar i kafa bila u pitanju.Hronični nemač para nije klasična cicija,ne lepi se za druge u nadi da će se ovajditi,ali zato svaki put kad nešto plaća održi opsežan monolog o svom finansijskom stanju.
Istina je da nikada svom prijatelju niste proverili finansijsko stanje u banci i slamarici da bi utvrdili verodostojnost njegovih izraza,pošto vam je prijatelj verujete mu na reč-ako on kaže da je stanje loše,onda tako i jeste.

Ovo je vise paralela izmedju mog, ne tako davno zavrsenog detinjstva, i detinjstva danasnje decurlije.

To je tip devojke koju,ako si momak iz grada,nikako neces uspeti da razumes. Daleko od toga da su nepostene ili lazljive (mada ima izuzetaka i u ovovm primeru) vec njihov nacin zivota i shvatanja dosta se razlikuju od gradskih devojaka.
Ako se nadjes na nekom narodnom veselju npr vaser,cobanski dani,svadba kod rodjaka sa sela,pa uz zvuke Milosa Bojanica,uz dobru prasetinu i mlako pivo,svidi ti se zgodna,rumena seljancica,slatkog osmeha,duge kovrdzave kose,u kic bluzici i farmerkama,pocinju tvoje muke...prvo da uzmes broj telefona,jer i ako ona ima 5 ljudi sto je zovu na taj broj(zajedno sa roditeljima,a glavni smaraci porukama su operateri mreze) odugovlacice pa i celo vece sa ciframa...
Uzeo si broj,normalno da u toku dana ces je zvati par puta bezuspesno,jer telefon je kupio stric iz Palanke pa se drzi samo u kuci,a ona ce ti reci da je spavala,bila kod komsinice na kafi ili je isla u prodavnicu...jer ipak je malo glupo da ti saopsti da dok skuplja seno,hrani ovce i zaliva bastu ne nosi telefon sa sobom..
Na fixni nemoj da zoves ni pod razno,ako se javi majka,ocekuj da ce te pitati,ko si,sto zoves,ko su ti roditelji,sto ti ona treba...i tek posle unakrsnog ispitivanja ce ti mama saopstiti da cerka nije tu…..ako se javi otac…prekini vezu…
Dogovaras se za ponovno vidjenje,ali moras cekati vikend,naravno samo subota dolazi u obzir,ocekuj da dodje sa bratom,sestrom,drugaricom,starijim komsijom koji ima kola,mozda i povede mladju sestricinku koja se nece (u milion posto) odvajati od nje..
Par gradskih fora,malo foliranja da si neko i nesto,pridobices njenu paznju u potpunosti,lako ces postati njen covek iz snova i kad mislis da je posao zavrsen,vise od poljupca u obraz (nekom se zadesi pa i socnije prodje) neces dobiti...
Nakon par nedelja…ili meseci…dobices I sex….ali ne ocekuj nista previse…glavna odlika devojke sa sela da je stitljivost…tako da odmah zaboravi na lude sexualne avanture I akcije,bilo kakva glupiranja pred drugima ,znaj da nije citala Kamasutru I da nece imati razumevanja za sve poze koje si godinama isprobavao sa devojkama iz kraja…pre oralnog sexa ce joj trebati potvrda od maticara tj vencani list I slike sa vencanja u crkvi..
Pored snova da se dobro uda,lepo zivi,da nema svekrvu..njen osnovni san je da ode iz sela…vredne su,izdrzljive..znaju da poslusaju,razumeju…stidljive,povucene…u tvom drustvu uglavnom ce da cute…
Prednosti….cuti,ne pita puno,hoce da ode po cigare..,uvek joj mozes pustiti narodnjake I zadrzati je u kuci uz tv....
Mane….naoruzaj se zivcima zbog seoskog protokola…

Ne misli se na ovo novokompanovo Grandovo “čudo’, već na stare, da ne kažem prave narodnjake. Svrha toga nije baš najjasnija ali ima ljudi koji se na to primaju, jer zaboga, ništa u jugiću ne gruva jače od tehno-narodnjaka, a već o tehno kolcetu neću ni da govorim. Remix se radi tako što se tuc-tuc efekat ubacuje gde god je moguće, i ubacuju se uzvici na engleskom jeziku, a neretko i stihovi rep pesama.

Onaj trenutak u kome se na malom prostoru ljubavnog poprišta steknu negativne sile jače od bilo kog libida.

Bog mu dao ono što mu ja želim onome ko ih izmisli. Da nema njih, morali bi svakoga dana da slušamo razna mudrovanja i mudovanja. Iako štete sluhu, ne odričemo ih se, ka' što se ne odričemo alkohola i brze hrane. A i što bismo, kad niko nije zdrav umro. Potpisnika ove definicije čak ni asimetrične uši nisu pokolebale da uživa u njima.

Tačka na i, šlag na torti. Izraz se koristi kako bi se pojasnilo da bi se sranje desilo i da nije bilo alkohola ili droge. Ali eto, da je recimo neki odredjeni faktor odgovoran za pičvajz zafalio, zamjenila bi ga nepoznanica x.

Revija filmova u formi grčke tragedije.

Krenuo si da sa drugarima, avanturistima, željnim uzbuđenja, adrenalina ili makar trenutka bekstva iz ralja urbane džungle, nazad u naručje prirode, napred u sokove matice. Možda ćete da hajkujete zlatiborskim visoravnima ili kampujete u zabitima Homolja. Možda ćete da splavarite Tarom ili se verete po Prokletijama. U svakom slučaju, jedva čekaš da otkriješ sve lepote svoje rodne grude, da udahneš miris šume, da čuješ zvuke divljine. Vlažan si od želje da upoznaš njene izvorne, čestite ljude, da sa njima podeliš pravu domaću prepečenicu i osetiš autentičan duh čoveka neukaljanog potrošačkim društvom.

Sve je predivno, vreme vas je poslužilo, iskusni Peđa je spakovao ama baš sve što treba za muževno putovanje u delimično nepoznato. Pičite kroz rastinje, raspoloženje raste, svi zezate i prozivate dežmekastog Dimitrija, ne date mu otvarač za konzerve, dobacujete se njegovim termoforom, dobacujete mu „Skiči kao prase ako hoćeš da ti ga dam“. I on skiči, dok se vaš zvonki smeh ori kroz krošnje i odzvanja niz gudure a termofor se presijava belinom podnevnog sunca.

Kako zalazite dublje u krasote flore, pri svakom susretu sa malim čudima faune sve ste uvereniji da ste dobili baš ono što ste tražili. Nema ničega što bi vam moglo pokvariti ugođaj i osećaj da ste raspojasani istraživači, kročitelji i krčitelji, na korak od toga da budete ploditelji i pamprčitelji – sem ponekog čobanina koji vam iz daljine nešto maše, a vi njemu odmahnete i nastavljate dalje, dublje, dok najzad ne ne dođe veče. Podižete bivak, zimikate se ko će da deli šator sa Dimitrijem, Marko je već izvadio gitaru.

A onda, pucanj.

Ptice prhnu i odgrakću. Vi se ukipite. Peđa, kao i uvek najpribraniji među vama, prvi skoči na noge i zausti da nešto kaže, ali već je kasno jer njegov uzvik prekrije još jedan zaglušujući prasak – metak se zabija u kamen tik ispred tvojih nogu, ka-ćijung!

Iz žbunja se pomaljaju tri prilike, tri muškarca naoružana dugim cevima i obučena u zapuštene kombinezone prljave kao mašta Rođe Raičevića. Jedan je veći od ostalih, pakleni krmak sa glavom koja ne poštuje pravila Euklidove geometrije i koja mora da je uspešno zaustavila rad hidraulične prese makar jednom.

Krmak gleda okolo i pogled mu se zaustavi baš na tebi. Odsjaj bale mu sevne sa donje usne koja se krivi u osmeh, svrdla te čkiljavim pogledom pod koprenom graški znoja koje su mu se skupile na trepavicama, otkopčava svoj štrokavi šlic levom, dok desnom, u kojoj je pomalo zarđali ali i dalje jezivi kalašnjikov otet od mudžahedina devedeset treće, pokazuje da klekneš.

Podvrsta endemske Balkanske živuljke. Uz Srpskog, najpoznatije su podvrste Hrvatskog i Bosanskog šefa.

Srpski šef se lako prepoznaje u svom staništu. Odlikuje se gustim krznom koje najčešće viri ispod košulje otkopčane do pupka, a koje mu se mrsi sa takozvanom kajlom što predstavlja pozlaćenu verziju povoca za druge živuljke. Neretko, upareno sa minimum pola kilograma teškom kajlom, poseduje vodootporan zlatan sat što je potpuno nepotrebana mogućnost jadnog sata jer je ova vrsta stvora alergična na vodu i sve vidove upotrebljavanja iste.

Da bi se neki primerak Srpskog šefa imao izložbenu vrednost, Kinološki savez Republike Srbije je propisao da jedan odrastao primerak mora težiti minimum 110 kilograma, a ukoliko je viši od 170, 150 kilograma. Stomak primerka mora biti taman toliki da se prilikom šetnje Srpskog šefa iza ćoška prvo vidi stomak i to mora biti jedina stvar koja se vidi u trajanju 4.53 sekunde pri maksimalnoj brzini živuljke od 4.2 km/h.

Moguće je nepogrešivo primetiti Srpskog šefa i ako je mrkli mrak jer je jedna od najglasnijih stvorenja podneblja, sposobna da urla iz stomaka koliko ga grlo nosi. U pauzi između verbalnih izleta, izbacuje animalne zvuke koji se karakterišu kao glasno ušmrkivanje slina iz petnih žila, pljuvanje preko puta ulice, češanje svojih i tuđih intimnih delova nabreklog tela, šutiranje raznog smeća po ulici i drugo.

Srpski šef se najkomotnije oseća naravno u svom primarnom staništu. Ovo stanište je u narodu poznato kao astal. Poznata je teorema biologa koji su istraživali ovog stvora da je glasnija direktno srazmerno količini hrane koja se nalazi na astalu. U ovom području se raskopčanoj košulji dodaju zavrnuti rukavi, podignute nogavice, zauzima široko-lakatni stav koji omogućava besomučno trpanje hrane u sebe iz svog, a naročito iz tanjira drugih ljudi. Vrhunsko uživanje stvora je kada nakon ispražnjenog astala šest puta glasno podrigne sa hladnim pivom u ruci.

Međutim, primarna osobina Srpskog šefa još nije navedena. Primećeno je da poseduje izuzetnu krvoločnost i mržnju ka jednoj drugoj endemskoj vrsti zvanoj Srpski zaposleni. Srpski šef nalazi duševnu hranu u tome da maltretira ovo jadno stvorenje na svaki mogući način istražujući granice izdržljivosti. Ovo je jedina sposobnost Srpskog šefa za koju se može reći da je u njoj EKSPERT! Posle istraživanja biologa, utvrđena je metoda kojom šef maltretira zaposlenog, a dat joj je radni naziv: "Isisaj krv - sažvaći meso - ispljuni - zaboravi". Bitno je napomenuti da usled neobrazovanosti, Srpski šef nije čuo za značenje reči PLATA!

Iako je stvorenje koje je potpuno ogavno, čuveno je po svojoj snalažljivosti koja ga je i dovela na poziciju predatora. Uspeo je da se združi sa drugom vrstom predatora koja se naziva radnim nazivom neVlada. Ovaj predator je vrhunski na podneblju Balkana, a najbolje uspeva u simbiozi sa Srpskim šefom koji neretko obavlja za njega limarske radove, a u narodu su poznati kao Podmazivanje.

Kao konačna konstatacija je upozorenje: nikada nemojte misliti da je Srpski šef biljojed iako mu praziluk iz dupeta viri!

Danas sam, posle ko zna koliko, konačno našao vremena. Našao sam vreme za nešto što odavno nisam radio- za šetnju. Da, za šetnju. Za nešto tako neobično obično. Konačno mi se ukazala prilika da, kao mnogo puta do sad, opet besciljno lutam gradom. Da jednostavno hodam. Da sve muke i probleme ostavim po strani na par sati. Da se jednostavno isključim iz života i samo posmatram iz prikrajka neko vreme. Ugasio sam telefon, neželeći da me išta ometa i krenuo.
Išao sam lagano, posmatrao i osluškivao. Svaki šum, svaki glas, svaki detalj koji bi mi bilo kog drugog dana promakao. Na ulici- gomila ljudi. Bezbroj sudbina koje se prepliću i spajaju u jednu. Sve isprepletane, a opet, svaka ide svojim tokom. Konačno, idealno mesto za opuštanje i posmatranje- klupica.
Ubrzo sam začuo zvuke automobilskih sirena. Mnoštvo njih, bez ikakvog reda i usaglašenosti, stvarale su jednu veliku uličnu neartikulisanu sinfoniju. Okićena kolona svatova se kretala ka gradskoj opštini. Dvoje mladih ljudi, od danas, zajedničkim snagama će sebi krčiti put kroz život.
Dok su stajali na semaforu, primetio sam nešto, tj. nekog. Primetio sam jednog starijeg gospodina u crnom kaputu. Ispod istobojnog šešira se videla seda kosa, a preko ruke mu je visio kišobran. Blagim, setnim pogledom je posmatrao kolonu. Iz očiju mu je izbijao očaj. Dve suze koje su se probijale preko naboranog lica, kao da su vrištale:,, Nemoć!'' Niko ga nije primećivao. Samo je stajao tako i gledao. Pokušavao sam da shvatim šta mj je prolazilo kroz glavu. Možda se setio pokojne supruge, možda neke koja to nije postala... Možda nešto još gore.
Svetlo se promenilo i kolona je nastavila put. On je brzo obrisao suze i nastavio dalje. Posle 50-ak metara, u susret mu je naišla mlada devojka sa bebom u kolicima. Prvi put sam shvatio pojam krug života. Za trenutak je i pred njima zastao, a onda produžio. Učinilo mi se da je još jednom prešao dlanom preko očiju. Ubrzo mi je nestao iz vidokruga.
Dok devojka sa bebom prelazi ulicu, primećujem ciganče koje prosi na semaforu. Svo odelo mu je bar dva,tri broja veće i izgleda kao pokretni džak. Nema više od 12. Neko mu udeli, neko ne. Neko odmahne rukom. Neki momci ga teraju da peva i prica viceve za 20 dinara. Posle nekih pola sata, pojavljuje se cigančica sličnog uzrasta sa bebom u naručju. Svi zajedno odlaze u obližnju prodavnicu odakle izlaze sa veknom hleba i mlekom, i nestaju u daljini.
Pogled mi slučajno pada pored klupicena kojoj sedim i primećujem vlas trave koja je iznikla iz betona. Uvidjam moć želje za životom. U sred beživotne betonske pustinje nikao je život. Nikla je nada...

Krvno srodstvo je dobar razlog da predjes preko nekih stvari.

Trenutno neobjašnjiva dešavanja koja lako mogu da prestrave u slučaju hroničnog umora, uduvanosti il' nečega sličnog . Od straha izgubiš par godina života dok malo kasnije ne skontaš šta se zapravo dešava.