Ima potrebe da brojim, i prebrojaću, čim ti vidim leđa. Ali, moram da kažem ovo, da bih pokazao kako sam ja veliki čovek koji veruje ljudima (jer, verovati je ljudski), i kako znam da niko neće da me prevari i kako meni pare ne znače, već sama činjenica da smo odradili taj neki posao dobro.

Čim zađem za ugao, čim ti odem iz kuće ili ti iz moje, propustiću svaku novčanicu kroz ruke, osetiti joj nabore, proveriti debljinu i hrapavost. I tek ću tada biti siguran. Jer ti ne verujem ni trunke, čovece, pa zar ne znaš? Znaš, jer ti meni verujes isto toliko.

I ne mrzim nas zbog toga, zaslužili smo i jedan i drugi. Mrzim nas zbog licemerja, zbog sitničavosti. Zbog predstave... Rugamo se sami sebi, zajedno, svako sebi. Ne verujemo u reč, ne verujemo na reč, ali nećemo da pokažemo jedan drugome lice iza poderane maske iz koje nam već odavno strči lupeška nosina. Kad smo već svi isti, šta da se lažemo, koji moj?

Ono što se izvodi posle žurke.
Sutradan kad sedneš da popiješ kafu u pola jedan, jedan sa ortakom.
Njega si pozvao da ti pomogne, jer si neke vrednosti zaboravio.

Jedan od vrhunaca gluposti. Kada neka dva lika pokušavaju da ugase jedan-drugog a sve više ukopavaju sami sebe.
(primer je baziran na situaciji koja se jeste odigrala u stvarnosti)

...Samo jedan od 147 saobraćajnih znakova u Srbiji koji vozači ne jebu ni dva odsto...

Veoma inteligentna i pametna životinja.Pogrešno ubačena u uvrede tipa "konju jedan" i slično.

Grupa pravila ponašanja u ovoj vaspitno - obrazovnoj ustanovi. Prenose se usmenim predanjem, sa koljena na koljeno. Najbolji uvid u njih stiče se iskustvom. Najbolji tutori - kafanski inventar.

Nemacki filozof, esejist i pesnik... Jedan od najsamosvojnijih i najkontroverznijih mislilaca, pisac ogromnog literarnog dara i jedan od najbriljantnijih stilista nemackog i latinskog jezika...

Takođe i merna jedinica za spremnost mlade devojke za parenje...

Jedan od dokaza da sa zubarima i majstorima nema zajebancije, jer ako oni tebe reše da zajebu, možeš samo da sedneš i plačeš. U slučaju da zidari hoće da napakoste nekom, primeniće neki od gomile fazona koji ni Đavolu lično ne bi pali na pamet, a ako hoće da nekom stvarno napakoste, staviće mu šešir u dimnjak.

Za ovu operaciju su potrebni jedan zidar, jedan dobar šešir i jedan gazda koji se opasno zamerio majstorima. Dimnjak nije potreban, ustvari, potrebno je da dimnjak ne postoji i da se upravo zida. Najbolje je uzeti onaj šešir kakav je nosio Čarli Čaplin, kaubojski su lošiji a ribarski i šeširi od slame su neupotrebljivi. Gornji deo šešira se raseče nožem u obliku slova X ili u obliku krsta, ako je majstor pobožan, bitno je da rez bude čist i da se platno šešira vraća u prvobitni položaj posle deformacije. Ovako obrađen šešir se uzidava u negde dimnjak tako da zatvori dimovodni kanal.

Kad dođe zima i kad u kući počne da se loži, dim iz šporeta ili peći ne može da izađe jer je dimnjak zapušen šeširom i vraća se nazad u sobu što znači da će cele zime da se sedi u hladnoj sobi koja će na proleće morati da se kreči. Naravno, vlasnik kuće odmah zove odžačare, ali tu dolazi do izražaja genijalnost ovog izuma, odžačari spuštaju niz dimnjak četku koja lagano prolazi kroz rasečen šešir, vraća se na gore i tako postavlja šešir u prvobitni oblik i ponovo zatvara dimnjak. Naravno, nikom normalnom ne pada na pamet da je negde u dimnjaku sakriven šešir koji pravi probleme tako da se vlasnik kuće pomiri sa time da ima dimnjak koji "ne vuče" i prebaci se na grejanje na struju.

Kinezi su posle mnogo pokušaja, raznih geelyja, lendwindova, great wallova, zhonghua i imitacija bmw X5 najzad uspeli da sastave jedan CEO automobil kome ne fali ni jedan deo

Domaćinke (pluralia tantum) su bele muške gaće, od debljeg pamuka, rebrastog tkanja, sa prozorčetom spreda. Ne znam ko ih još nosi ali se tu i tamo mogu videti kako se suše na žicama za veš. Jedan od najpopularnijih delova donjeg veša u periodu socijalizma, uz untercigere. Najveći proizvodjač fabrika Emin Duraku, Đakovica. U ženskoj varijanti, s obrirom na to da su dublje, nazivaju se bunarke.

Najveći sin srpskog naroda i narodnosti. Od majke Srbije i oca Sporta srpskog.

Već kao mali pokazivao je sav svoj raskošni talentat. Svi su ga voleli. Svi su želeli da ga gledaju. Bio je broj jedan. Glavno mudo. Svako selo je zbog njega izgradilo svoj fudbalski teren. Sve su ribe vlažile na njega. U međuvremenu, opila ga je slava. Novac mu je udario u glavu. Počeo je da izlazi po inostranstvu. Vreme je provodio uz političare, lopove i slične. Propadao je. Pao je na najniže grane. Kao klošar iz kraja. Svi ga znaju i sećaju se kako je nekada žario i palio, a sada je duboko u mraku koji je sam stvorio.

Za vreme njegovog lumpovanja druga deca gore pomenutih roditelja su počela da se probijaju. Starija ćerka Košarka je oduvek bila vredna, pametna i uspešna, ali na nju nije toliko obraćana pažnja. Uvek je bila odličan đak, ali Fudbal je bio ljubimac roditelja. Međutim, kada je on dotakao dno života, Košarka je postala ponos oca i majke. Na nju se ugledala i mlađa sestra Odbojka, kao i najjači član porodice, brat Vaterpolo. Nizali su uspehe na svim nivoima. Donosili su radost u kuću, što i dalje čine, a što je od skora počeo da čini i klinac zvani Tenis.

Međutim, majka i otac se sa suzom u očima još uvek sećaju uspeha najstarijeg sina, i nadaju se da će on opet biti očev ponos i majčina dika, da će opet koračati uspravno, sa visoko uzdignutom glavom i rušiti sve prepreke pred sobom. U njega se i dalje polažu najveće nade, iako to nije zaslužio. Svi potajno žele da se trgne i ustane iz kome u koju je zapao svojom krivicom i nepažnjom.
Nekada uspešni sin Rukomet je prolupao i davno pobegao od kuće, i od tada se ne zna ništa o njemu.

Vrsta hladnog oružja, spontalno nastala u tučama na seoskim svadbama. To je, zapravo, letva izvaljena iz ograde u afektu i ima dva zarđala i povijena eksera.
Kremanci su poznati u zlatiborskom kraju kao prgavi momci, pa je svaka svadba u Kremnima važila za događaj visokog rizika, gde obično dežura policijska marica, a neretko i kola hitne pomoći. Prosto se retko ko vrati sa veselja, a da nema par ujeda ovih kobri.
Jednom prilikom je izvesni Milutin rešio da svoju svadbu učini bezbednijom od ostalih. U svaku letvu je zakucao još po jedan ili dva eksera, kako bi sprečio potezanje kremanskih kobri u mogućoj tuči. Međutim, to ne spreči kršne Kremance da pokidaju ogradu i bi tuča krvavija od svih do tad. Tako je nastala KREMANSKA KRALJEVSKA KOBRA.

Obično se dešava negde pred kraj akcionog filma kada se dešava finalna bitka između glavnog lika i najvećeg negativca u filmu. Naime, oni se tako tuku jedno pola sata, prvo glavni njega, pa negativac glavnog, i nastupi taj "zagrljaj". Oni stoje jedan uz drugog, a izmedju njih je pištolj (ređe nož), a mi smo i dalje uskraćeni za informaciju ko je žrtva pucnja. Tako se oni "grle" jedno 2 minuta dok jedan ne počne da pada, kada saznajemo ko je ubijen - i to je naravno negativac. Iako znamo ko će da bude ubijen taj trenutak bi trebalo da bude kulminacija naše strepnje koja se razvila tokom tuče.

Pitanje koje postavlja devojka/sestra/keva kada očekuje da će kao odgovor dobiti cenu koja je znatno viša od zaista plaćene. Cilj je da se opravda obavljena kupovina i da se zaključi da bi samo luda osoba propustila takvu ponudu. Lako se zaključuje da postoje dva moguća odgovora koje možete dati:

1. Da kažete nižu cenu. To je fatalna greška koju čine osobe sa manjkom iskustva. Najčešće sledi nešto od sledećeg: ’’Koji si mentol’’, ’’Je l’ ti vidiš koja je firma ovo?’’, ’’Pogledaj materijal, magarče jedan!’’.
2. Da kažete višu cenu. To je odgovor koji ona očekuje i treba joj ga dati kako bi se izbegle bespotrebne svađe i prepirke.

Još jedan čist srpski izum!

Smotaš jedan čist džoint i paralelno sa njim kreneš da pušiš cigaretu.

Nastao početkom dvadesetih godina 21. veka. u Francuskoj. Zašto se zove Jermenski ostaje misterija. Opušta, provereno.

Smart.
Dokoni bauštelci od zabave često uzmu japaner. Čudna sprava, jedan unutra a drugi gura, mada, unutra staju i dvojica ako su sitnije građe. Ili jedan normalni i ceger sa pijace. Ali, dva normalna teško.

Onih par ortaka koji čine glavinu neke ekipe. Po snegu, kiši, vetru ili košavi oni neće propustiti kvalitetnu blejažu, pa da ih jebeš. Ni jedan od njih nije papučar, jerbo je njihova životna svrha, njihova sudbina da uvek i svagda provode vreme sa svojim društvom. Ne moraju da budu organizatori tih socijalnih aktivnosti, samo ih jednostavno ne preskaču. Takvi su.

Rečenica kojom po default-u jedan od aktera bilo kog razgovora otpočinje izlaganje svog mišljenja o političkim, verskim, porodičnim i sl. temama, pri čemu pokušava da ubede ostale u ispravnost svog izlaganja, kroz obrazloženje svih akcije koje bi preduzeo i tehnika njihovog sprovođenja...

Situacija kad jedan čovek nešto radi, a njih pet ili više ga posmatra. Svakodnevno vidljiva na našim ulicama kad pukne cev, jedan krampa a ostali gledaju, od toga najmanje trojica u odelima.