Ukucanin koji za sve najebe ni kriv ni duzan, i to samo zato sto je najmladji. Osoba koju ce svi slati u prodavnicu po najvecem kijametu i dodeljivati joj najdosadnije kucne poslove.
Obicno se u glavama najmladjih ukucana uvek vrzma misao ''kad cu ja vise da porastem'', ali tu idilu mu razbije realnost da koliko god on rastao uvek ce biti najmladji.
A- E Perice aj skokni do prodze kupi mi cigare.
B- Sto ja? Moze i Jova.
A- Ali ti si najmladji, aj polako.
B- Grrr
Mantra koju ponavljaš pre polaska na tuširanje, a vala i za vreme istog, radi očuvanja suhosti kose - komponente veoma bitne za eskiviranje upale mozga u uslovima smrzavanja nalik pičci. A onda zapevušiš do jaja neku pesmu. Naravski, taj poj mora biti praćen opsenim provlačnjem prstiju kroz kosu. Mokru kosu. I ode sve u kurac.
Mića: Baba, odo ja da se tušnem pa šibam napolje.
Baba: Ajd, samo nemoj prat kosu, vidi koji je kijamet napolju, preladićeš krsta.
Mića: Oket. Nemo kvasiš kosu, nemo kvasiš kosu,...(:ulazak u tuš kabinu:)...Nemo kvasiš kosu......(:Puštanje vode:)....Dok sam noću plakalaaaa vrtelo se sve u krug, ništa nije znao oooon bijo mi jeeee dobaaaaaar druug...pa kaže...Dok sam noću plak..Ček, ček, šta sam ono trebo da ne uradim?...A jesam debil..
Nekad davno beše neki mladi princ koji je tražio životnu saputnicu. Bio je odlična prilika za sve udavače, ali je imao mali nispe, pa su sve devojke posle jedne noći sa njim bežale glavom bez obzira. Posle dugog putovanja, vraćao se kući sjeban jer nije mogao da nadje onu pravu i da je kraljevski zadovolji.
Jedne noći je naišla velika oluja, kijamet na polju. Neku pozvoni na kraljevska vrata. Stari kralj je otvorio i video mladu, zgodnu, lepu i prsatu devojku koja tvrdi da je princeza iz udaljenog kraljestva. Uveli su je u kraljevske odaje i kad ju je video, mladi princ je odmah zabalio. Nije hteo da je trši da se ne bi opet razočarao. Stara kraljica se zato dosetila brilijantne ideje. Postaviće zrno graška i preko njega dvadeset dušeka i dvadeset jorgana, pa ako oseti grašak onda je to ona prava. Na gomili od dvadeset dušeka i dvadeset jorgana princeza je prenoćila. Ujutru, kada se probudila, upitali su je kako je spavala, a ona odgovori:
"Ma kurac sam spavala. Nisam oka sklopila, nešto me je žuljalo, sva sam modra".
Tada postaše uvereni da je ona istinska princeza, jer je kroz dvadeset dušeka i dvadeset jorgana osetila zrnce graška koje je nažuljalo. Princ je uze za svoju nevestu, jer se uveri da je od kraljevskog roda i da će moći da je zadovolji i da živi sa njom dugo i srećno.
Naložiti se na nešto toliko da sve ostalo postaje nebitno.
Nasrnuti na nešto snažno, bez disanja, treptanja, bez razmišljanja.
Voleti nešto više od samoga sebe.
Može da se koristi i kada neko skriva nešto od svih ostalih, kao sinonim za ''kao zmija noge''.
Za babe i ponekog dedu, mentol bombone predstavljaju vrhunac užitka. Nije još otkriveno zašto, ali se smatra da bi i ruku bez artritisa i zdrav bubreg dali za pakovanje istih. Sebično čuvaju svoje bombone, ujedaju pri samom pitanju da li može da se uzme jedna i dobijaju blage šlogove kada ih nestane. Nema veze što je kijamet napolju, idi, sine, uzmi babi bombone, 'ajde, daće ti baka jednu.
Lik1: E znaš onog Peru, čto smo igrali basket sa njim letos?
Lik2: Brate, nisam ga video od tada!
Lik1: Batice, taj se naložio na WoW k'o baba na mentol bombone, ne izlazi iz kuće...I onda je on krenuo na njega, svalio ga na pod i počeo da ga cepa k'o baba mentol bombone!
Nešto najgore za dječije uši. Sa njima odlaziš i ti. Znači, kraj. To je to. Kijamet. Apokalipsa. Raspad sistema. Nema ti više spasa. Što si igr'o basket, igr'o si. Što si krao trešnje, krao si. Nema više gledanja sisate komšinice. Tvoje je otkucalo.
Ali ipak, trošiš zadnje atome na zadržavanje gostiju. Igraš domina sa deda Gocijem, predeš vunu sa babom Minđom. Samo da ostanu. Al onda shvataš, moraće i oni da odu. Suze, jedna za drugom liju k'o znoj na čelu kosača semberijskih polja.
Povlačiš se u sobu i očekuješ sile tame da se pojave na vrata. Kiša vani, grmljavina strašna. Gavrani udaraju u prozor. Tristo konjanika juri prema kući, dok te stariji brat veže za stolicu u čošku sobe. Što si mu krao erotike?
Fu! Gosti odlaze! Čuješ kevine teške korake kako lome parket. Dolazi prema sobi.
Krstiš se.
Vrata se otvaraju...........
- Ali mama, samo se razbilo.
- Šupičku materinu!!! Vidječeš ti svoje kad gosti odu.
Iritantno spora vožnja gradskim prevozom.
- Majstore! ’Oće li to?!
- Ma bre vidiš ovaj kijamet...
- E pa jebem mu, nije ovo turističko razgledanje Veternika!
Logičan zaključak velikog broja kladioničara kada vide da neki klub gostuje u Rusiji. Inicijalna kapisla koja ih tera da sve pare stave na domaće baćuške koje su, po njihovom mišljenju, navikli da glume Eskime i sasvim im je normalno da pikaju lopte na debelom minusu.
Nema tu velike mudrosti; mator je dekica pa na konto toga zna kako je ruska zima sjebala Hitlera, a Bože moj, zašto ne bi nekog tamo sa Pirinejskog poluostrva. Jer, po njemu, ne postoji toliko kvalitetna gostujuća ekipa koja može da anulira Sibirski kijamet i vrati se iz tog pakla uzdignute glave. A samo se jednoprocentni udeo popunjivača tiketa seti da nije svaka država Lesoto ili Burkina Faso, pa na osnovu toga, sa velikim uspehom ume da razlikuje pahulje snega od vune Merino ovce.
Lik svraća u kladionicu, uzima listu dok usput priča sa nekim na telefon.
-Evo me u Mocartu. Kako misliš šta radim tamo? Hoću da uzmem neki dinar. Da. Znam da nikad nisam uzeo pare na kladionici ali osećam da je danas taj dan. Nemoj da brineš, kad platim stanarinu od tih para, kupiću ti one čizmice koje ti se sviđaju a za resto možemo da skoknemo do Mauricijusa na čaj od divlje trešnje. Buci, buci. I ja tebe volim. Ćao.
Celu situaciju posmatra vremešni čilac, pije espreso jer po ceo dan provodi u kladionici pa se radnica sažali na njega, a onaj lik mrmlja nešto sebi u bradu.
-Hm, na 20 kinti da uzmem milionče?! Zašto da ne? Aj da stavim ove Peruance što se igra na neutralnom terenu. Nadmorska visina tri 'iljade metara. Ma to je to. :uključuje se čilac:
-Dečko! Zajebi te Peruance. Domaći igraju bez centarfora koji je zadobio opekotine trećeg stepena kada mu je bojler spao dok se tuširao pa ga spržio k'o licnu od kamionske sajle. A i jebeš fudbal. Pare se uzimaju na basketu.
-Pa šta mi preporučujete?
-Da mi daš 100 kinti da odigram nešto.
-Ma, bre, za basket pitam.
-A to. Najveći fiks kola ti je ovaj Jenisej. Jes' da mu gostuje Barselona, ali znaš ti šta je minus pedeset, leptejebo. Mrzne ti se Eustahijeva tuba a kamoli šake. Umlatiće ih Jenisej kao majka ludo dete.
-Deda?
-A?
-Koja, bre, zima, kad igraju u dvorani? Tamo toplije nego u mojoj sobi, koji kurac!
Kategorično odricanje da će se nešto desiti, kako u bližoj, tako i u daljoj budućnosti. Ne, i tačka! Ne može ni sudskim putem!
-Jao, vidi što divno pada sneg... Aj' da šetamo!
-Da šetam? Sad? Po ovom kijametu??? Ma, nema trika!
Ono što moja baba uzima kada ima glavobolju, ili bol nekog drugog tipa, pritom misleći na neku od tableta protiv bolova: andol, bensedin, kafetin...
- "Ene dijete, kako se namračilo napolju... 'oće dudari neka alaudža... Moram odma' duzmem jedan prašak, 'oće krsta da me zabole pred kijamet..."
izraz koji slika neciju nemoc ili nivo smoriteta. objasnjava jezgrovito neku situaciju okrutne stvarnosti.
rat, suvi dnevni obrok, kijamet, smrt... mlad covek je sveden na nivo ratne masine, zaduzen za neprijateljevo unistenje a u mislima bi inicirao najradije dovodjenje zenskog ''neprijatelja'' u ''nepovoljan'' polozaj. :)
Koliko god da imate godina, vi ste za vasu mamu veciti sedmogodisnjak. Ne pokusavajte da se opirete tome, mnogi su pokusali, ali su rezultati bili porazavajuci.
Mama: "Sine, obuci se dobro, napolju je kijamet."
Zoran: "Alo, pa vidim kakvo je vreme i znam da se obucem!!! Nisam retardiran. Zaboravljas da imam 19. godina!!!"
Mama: "Dobro, dobro, sta se odmah ljutis."posle 5 min . . .
Mama: "Ajde cao sine, i pazi kad prelazis ulicu. . ."
Omiljeni izraz a i tema. Odličan uvod u dalju konverzaciju. Za meteropate, osetljive osobe i nesnalažljive, to je razrada, čak i zaključak.
-Da pitam?
-Ne pitaj.
-Šta bilo? Pa ti vladaš materijom...
-Vladali su bato, teški vremenski uslovi.
-U amfiteatru?
-Kijamet i vetropičina. Oduvalo me, brate. A prošli put sparno, isparilo mi sve.
-Ćuti, kod mene bilo kišovito, pa prespavao...
-Teško neko vreme... evo sve me žiga sa leve strane.
Ker najnižeg ranga. Nekad rezervisti ili kursisti, a sada pripravnici sa najnižim činom, imali su zadatak da patroliraju ispred zgrada od nekog posebnog značaja. Ambasada uglavnom.
Po kiši i vetru, suncu ili snegu, besciljno tumaranje i trošenje cipela ispred neke fasade, dalo im je nadimak Fasaderi.
-Vidi onog jadnog Fasadera. Mora po ovom kijametu da čuva jebenu fasadu Američke ambasade.
-Ko mu jebe mater. Što nije išao u školu?
-Išao je. Kako nije išao?
-Al ti ne kapiraš retoriku...
Vremenske prilike u bilo koje doba.
- Vidi koja kiša napolju, nije normalno.
- Kakav kijamet, ubija, nije normalno.
- Juče sunce, danas sneg, nije normalno.
- Koja vrućinčina raspala, nije normalno.
- E, cvrkuću ptice, sunce sija, vetar ćarlija, cveta cveće, leptiri lete, potok žubori - nije normalno.
- Kakav prelaz toplo-hladno, nije normalno.
- Ovi meteorolozi stvarno nisu normalni.
Pravac napretka. Zahuktao si se i nema koga da te zaustavi. Sve ide nabolje.
Vrh!
-Oćemo do avon dame, da se napuderišemo?
-Do Koksa? Jok, našao on finijim poslom da se bavi i ide mu dobro, u uzlaznoj je putanji!
_____________________-Matori, aj' se spusti dole, zaboravio si ključeve od stana.
-Zajebi, ne mogu da se okrećem sad, uvatio sam pravac uzbrdo, ako stanem ima da se zaglavim u ovom kijametu. Snaćiću se nekako!
Droga za siromašne. Džankiju koji krizira, super lijepak može da spasi život. Drugi naziv za super lijepak je sekundarni lijepak, jer steže u sekundi. Ima ih raznih, a više manje svaki može da zalijepi većinu stvari, jačina zavisi od cijene.
Zima. Mećava. Mraz. Rusi zavrnuli gas, a džanki nema para za drva, jer je, jel'te, džanki, pa sve pare spiskava na drogu. Ali, sad nema ni droge, a ni para, a i da ima para, ne može napolje na kijamet. Šetajući se tako kroz stan, vidi u ćošku sobe nešto. Priđe da vidi šta je to, i registrujući zagledani predmet usklikne:" Super, lijepak!".
Osobe (kolege na poslu, faksu, likovi iz odeljenja, bliža i dalja rodbina) koji ceo dan čekaju da neko krene ka prodavnici/diskontu/mega-turbo-giga marketu. Nakon odabira žrtve, uvaljuju pare do-u-dinar tačno za neku potpuno nepotrebnu glupost. Naravno, rečenica počinje sa "E, čekaj, ideš do______...."
Kijamet, sneg do kolena. Želudac počinje da vari jetru i uspevaš da nateraš sebe da kreneš ka kilometar udaljenoj prodavnci. Ustaješ i pokušavaš da se poput nindže iskradeš iz prostorije. Odjednom, čuješ gomilu glasova "E, čekaj, ideš do ________? Kupi i meni (uloške, cigare, upaljač, kafu, ratluk, bateriju za ručni sat...)".
Postoje tri izlaza iz ove situacije.1. Vadiš A4 papir i počinješ da 'vataš zabeleške...
2. Oteraš ih u 3pm i zalupiš vrata.
3. Vratiš se na mesto i počinješ da igraš Chicken Invaders na mobilnom.
Uspavana dolina Bogu iza tregera koja se uklapa u poznati početak "iza sedam brda, iza sedam gora".
Zabačeno, planinsko selo koje sanja o fiksnom telefonu, struji i bar jednom liku koji će ga proslaviti baveći se nekim javnim poslom, predstavlja oličenje teritorije koju poštari zaobilaze, geografi teraju u kurac krasni a putari nikad ne očiste za vreme februarske kurcolomije.
Na kartama političara stoji veliko "iks" kod ovakvih mesta jer Tomi i kompaniji nikada ne bi palo na pamet da u vreme predizbornih obećanja odu tamo odakle se ni Lesi ne vraća, u'vate kravu za sisu i štrcnu u kofu koji mlaz. Prvo, znamo kakva je to tragedija za politički marketing a drugo, NEMA KRAVE, jebiga.
Kruže priče da je jedan lik krenuo tetki da odnese lek u Himalajsko selo. Usled nemogućnosti da se probije kroz smetove, kijamet ga je odveo u lutanje snežnim paklom. Od tada nema glasa o njemu, a sumnja se da je raskomadan jer je pitao Jetija kuda da krene. Ovaj se valjda zbunio, š'a znam? Kažu da od lika ni čaponjci nisu ostali i da bi mu bilo manje bolno da je kojim slučajem zalutao u Zlodol.
Posvedočen iskustvom, naš žderač besplatne hrane, gospodin Memedović Jovan, prvo stavi prst na čelo, dobro razmisli, ubaci kompas, kremen, čen belog luka, crkveni kalendar i mačetu u ranac i tek onda krene da lovi vampire po vodenicama malenog seoceta. Međutim, ukoliko pogodi put nazad ka civilizaciji, velike šanse su da se vrati suva kurca zbog nedostatka vampira koji više gotive jutarnji kukuriku petlova gološijana, nego vukojebine tog ranga.
I na kraju rešio Bog da vidi u čemu je problem, došao, video i pred povratak tiho uzusti uz odmahivanje rukom: "LAKU NOĆ".
-Ukrao sam komšijin ručni sat i malo mu dirao ženu.
-Dobro. I?
-I najeb'o sam. Sve je saznao. Zna da sam ja! Šta da radim?!
-Najbolje ti je da odeš u Mračni Brgulan kod moje babe.
-Misliš?
-Ma da, bre, tamo je i Bog rekao "laku noć". Ni interpol ne bi mog'o da te nađe.
- - - - - - - - -
-Dobro veče, Srbijo. Moje ime je Jelena Bačić-Alimpić a naša večerašnja gošća je jedna od žrtava porodičnog nasilja, gospođa Ana.
-Dobro veče svima.
-Ana, šta se desilo toga dana?
-Pa... :šmrc: ...Bog mi je rekao Laku noć i ubio sve u meni.
-Kako misliš rekao?
-Ustvari, ne rekao, već otpevušio.
-Kako?
-LAKU NOĆ TE IZUBIJAM SVAKU NOĆ I KAD NEĆEŠ ANA TI, JA TI KOSTI POLOMIM...
Tekst i melodija su pisani za takmičenje "Pačija škola". Ne morate da čitate, ali obavezno oslušnite melodiju.
Slutim, skoro će mrak. Kako se bliži, u meni raste nemir. Jutros o njemu nisam razmišljao. U podne ga se nisam plašio iako sam se do tada već susretao s njim.
Bogu hvala, gazim devedesetu. Ah, guram nekako, malo me muči reuma, sevne u krstima pred neki kijamet, ali srce se još nije umorilo. I glava me sluša. Ni promaje se ne bojim. Vid me izdaje i o tome htedoh da vam pričam.
Prođoh kroz dva rata, kroz onaj veliki i aktivno. Ovaj najnoviji me je dotukao. Ubiše mi sina, dušmani! Milosrdni! Na onom prokletom mostu!
Tad sam prvi put video mrak. Još me prati i plaši.
Onomad, malo posle te nesreće, varih ogradu s komšijom Milojem. Svetlucaju iskre kroz masku. Prelepa slika. Samo se kod mene zadržala malo duže. Legao sam i budio se s njom. Doktor kaže - ablacija retine. Ništa strašno, malo će to da prihefta. Laserom! Postoperativna procena: na levom oku je vid sačuvan do 20%, na desnom manje od 15. Popraviće se, kaže, malo naočarima, malo čuvanjem od napora, pa neću u nišandžije.
E, moj doktore, izgubio sam ja sve ratove, još se malo koprcam u ovom psihološkom. Sa životom!
I stvarno, ne prođe malo, počeh da razanajem oblike, slike kao loše sklopljen mozaik. Nosim naočare i sve bolje vidim, kao da će mi značiti!
Al' čovek ti je čudna zverka, sinko, tvrđa od najtvrđeg paščeta. Izvedoh na put unučiće, divna deca. Danas su već svoji ljudi. U njim nađoh utehu i tračak svetlosti.
Unuk mi često čita novine, ja se brzo zamorim. Kaže kako živimo u mraku. U tamnom vilajetu, u medijskom mraku...
A ne zna da je to tek suton, dok god ima zraka svetlosti, priroda je lepa, u suton su senke najduže, najživlje. I mašta je najrazigranija. Dobro, i izjutra, ali davno beše, jedva se sećam. A naredna jutra su za nove ljude.
-Sine, pročitaj nešto veselo, pa da mrem!
-Nemoj tako, deda, u normalnom svetu ljudi rade da bi uživali kad odu u penziju. O tome sam razmišljao kad sam čuo da je pogled u suton najlepši.
-Akobogda, sine, za tebe, tvoje sinove, unuke... Ja sam svoje svetlo potrošio.
Gasi!
-Deda! Dedaaa!
Krajnji argument pri nagovaranju devojke ili koleginice da prenoci kod vas kada zelite da se omrsite.
Ona: uh,bolje da krenem.. 20 do 12 je,moram da uhvatim nocni..
On: ma hajde ostani,vidi kakav kijamet je napolju..jos ako zakasnis na prevoz..
Ona: ma ne mogu da ostanem,a ako zakasnim uzecu taksi
On: ma ne pricaj kojesta,ostani bre,imam i plisanu pidzamu samo za tebe,dacu ti i neku majicu,a velik je krevet bre..
Ona: ma nije to,nego..
On: izvadicu bre i cebe za tebe,ozbiljno nemas problema..
Ona: ma znam nego ono.. nekako..
On: imam i neotpakovanu cetkicu za zube..
Ona: joj ajde,kad si vec navalio
On posle 20minuta: ej.. ipak imamo samo jedno cebe,moracemo da se stisnemo..
