Trag hemijske olovke, flomastera ili markera na bilo kakvoj podlozi koja apsorbuje mastilo, počevši od papira, lopti, balona, pa sve do odeće, kože, pa čak i dlaka na telu. Manufakturni rad vredan vrištanja, cijukanja, padanja u nesvest, sobaljivanja na najbližu stolicu od prekomerne treme i uzbuđenja. Potpis na koji se čeka u redu pored stadiona, prolaza do svlačionice, fanpit odeljcima i kojekakvim manifestacijama gde se ta potpisivanja odigravaju. Žvrljotina koja podseća na projekciju kretanja muve zunzare u nekom vremenskom intervalu od T1 do T2, razvučenu spiralu na dužinu od 3-5cm, neuspešan pokušaj crtanja klupka od vune.
Ipak, zvanično, najbolji suvernir koji se može dobiti od zvezda koje se barem, za razliku od nekih drugih, potrude i odvoje koji minut da posvete svojoj publici.

Štos koji koriste iskusne jebačice u toku dogare i kojim prosto bude okrutnog mazohistu u tebi.

Pokušaj ćelavog čovjeka da se opravda.

U novije vreme, čest uzrok nesuglasica, pa i svađa bračnih parova. Do toga dođe kada odeš do kupatila kako bi se obrijao, namažeš se penom, uzmeš nožić za brijanje i... ŠLOG da te strefi! Setiš se odmah da je pre tebe gospođa bila u kupatilu jer si ugledao svoj brijač pun dlaka. Tada ti već i ne treba pena za brijanje jer od besa ide sama na usta. Jedino što te sprečava da uletiš u dnevnu sobu u Deda Mraz stilu (crveno lice i bela brada) i napraviš pičvajz je tračak nade da brijač nije upotrebljen samo za noge, već i za jedan predeo jako blizu njih i da te to čeka kao iznenađenje večeras, upakovano u izazovni donji veš.

Oskudno detinjstvo, sa vrlo malo hrane. Srpska dečica su bila iznurena glađu.

Pretpostavka za ovakav zaključak su dečije pesmice koje su nastale kada bi ih roditelji izjuruli iz kuće van, što dalje od šerpe.

Kafana koja se izgubila negde u vremenu i prostoru. Izbegavaju je i najgore šljokare. Osmoro ljudi je otišlo tamo i nikada se nije vratilo. Pored zadriglog vlasnika, koji se najverovatnije kupa u govnima iz poljske kenjare, jedini zaposleni je konobarica u ranim 70im, koja ima nadimak Gudalo. Zbog dužine i debljine dlaka na jednoj nozi koju ima. Čaše peru zozovačom, jer je efikasnija od običnih sredstava za pranje sudova. U zidove se uvukla buđ, smrad i povraćka onih koji su tu skončali, dok se kupatilom širi miris kao iz masovne grobnice tvorova. Idealno mesto za skrivanje od haškog tribunala. Ovu ustanovu čak i komunalci zaobilaze, jer je jedan njihov hrabri kolega skupio muda i ušao unutra. Više ga nisu videli.

Ironičan izraz koji opisuje koliko ta osoba nema uspeha,koliki je baksuz zaparavo.

Kad dobiješ dlake na mudima sav si ponosan. Pokazuješ komšinicama. Zajebavaš vršnjake da su djeca. U to doba ti krenu rast i ispod pazuha, po nogama, po bradi.. Ma sav si muško. I kako stariš prao muško postaješ. Krenu na guzici rast, na šupku ima za perike dlaka, ispod pazuha šuma i znojiš se dobro, grudi maljave prave muške, smrdiš pravo muški, iz nosa vire kao vozaču, kreću i na ledjima, po ušima i prstima da rastu. Pogledam nekad i jezik da provjerim. Znaju urast. Oko mladeža rastu. Ne valja čupat. U čošku oka rastu. Ko ne vjeruje u evoluciju? Ovo je reevolucija. Opet sam majmun.
Svudje ih ima. Svudje. U supi, ljebu, na jastuku, nožnim prstima, ali nekako mi zalisci visoki i kosa rijetka.

Veče kada i najgori štreber u odeljenju postane frajer, stavi kilo gela, obiđe 10 salona lepote, obrije štreberske brkove počupa obrve, izdepilira se ispod miške i uništi ozonski omotač novim Intesa dezDoransom sa pijace.
Nabace neki nabudzeni sat od pola kile i zlatan lanac, išmirglaju cipele da mogu da se ogledaju ako im je neka dlaka na pogrešnom mestu.
Odjednom svi propuše, i to ne Drinu ili Best kao sav normalan svet, nego Sobranje ili tompus za koji su skupljali kintu od početka srednje škole.
Cigaru pale ćaletovim ZIPom i to samo kad prolazi neka dobra riba.
...Svoje pobrkane stavove u izboru garderobe i looka uopšte kasnije u društvu brane izgovorom da je to veče kada se prave glavne fotke za fejs, i da je to "once in a lifetime".

je kada jedan Stipe Mesić posudi dlake sa obrva Šabanu Šauliću, da bi ovaj napravio periku za sebe. Valjda mu se boja obrva sviđala.

Još jedan u nizu glupih i neuspelih pokušaja Bliskoistočnih pronalazača sa kraja 90-ih da stvore elektronsku stvar,napravu kojoj čovek može ili treba da daje ljubav.Ideja je bila ta da se napravi mali digitalni privezak kojem je funkcija bila da animira omladinu tako što prikazuje malog kućnog ljubimca koji se prvo leže u jajetu, onda biva mali i tako sve do kraja kad se rodi novi.Ostvariti cilj uzgoja tomagočija sastojao se iz toga da ga hraniš,pojiš čistiš fekalije gasiš mu svetlo noću vodiš računa o rođendanu i igraš se sa njim.Zanemarivanje bilo koje od ovih funkcija prouzrokovalo bi smrt digitalnog ljubimca i tada bi mu oči postajale mali krstići.U Bliskoistočnim zemljama tada bi trebao da kupiš novog,ali dovitljivi trgovci su za evropsko tržište napravili verziju sa *restart* dugmetom.Ideja na prostorima zemalja izuzev Azijskih nije opstala.Azijci su valjda napravili Tomagoči jer su svoje prave životinje već odavno pojeli.

Svako od nas poznaje barem jednu osobu koja se može nazvati Demotije.

Naziv je nastao od izraza demotivator, a odnosi se na osobu koja je uvek raspoložena da demotiviše vaše postupke, da vas baci u totalni daun i da vas tako žestoko smori. Bedak je jedino stanje u kome se možete nalaziti posle njegovog izlaganja.

U slučaju da govorite o dobrim stvarima, ona će naći dlaku u jajetu, odnosno, izrećiće "činjenice" koje nemaju veze sa vezom, ali će ipak uspeti da pokvari atmosferu.

U slučaju kada govoriteo lošim stvarima, pa, tu će se potruditi da "objasni" da stanje nije toliko loše i da je ustvari veoma dobro.

Sa takvim stavovima podseća na tipičnog kontraša, ali tu svaka sličnost prestaje. Demotije, sa svojim "činjenicama" "potkrepljenim" iz "proverenih izvora" će vas totalni ohladiti, smoriti i ubedačiti. I sve to na kub.

Jedan takav "pametnjaković" se verovatno hrani takvim postupcima. To mu je gušt i jedina svrha postojanja. Jedino je on merodavan za sve i svako mišljenje koje nije njegovo mora učiniti inferiornim u odnosu na njegovo.

Za takve "osobe" leka nema.

Za urbanije tipove koji mozda nisu culi sta znaci rec timarenje evo objasnjenja- To je proces kada nezno rukom sa cesagijom na njoj prevlacite preko konjske dlake kako bi je poravnali i otrebili od vec mrtvih dlaka kako bi se vas konj sijao i bio privlacan kobilama koje pored sline na ustima puste vodu i na drugu stranu.
Razlika izmedju timarenja konja i delfina je u tome sto timarenjem konja nastojite da vaseg miljenika pripremite za rasplodni blud dok timarenjem sopstvenog "delfina" vec vrsite blud koji nikada nece biti rasplodan.
Slicnost je u tome sto dok timarite konja on nesumnjivo uziva a dok timarite svog delfina takodje bar jedan konj uziva! Vi licno i personalno.

Bit tajkuna.
Cilj. Uspjeh.
Para na paru i opet paru na paru a kad legne para više nije fukara.
Jer tajkun je čovjek koji se neće odreći svog malog krstarenja jahticom po Jadranu ali hoće tvoje plate od 250 evra. Tajkun je radio nemilosrdno, on se mučio u životu. Tolike oponente je sahranio, toliko ortaka zajebao i sad je red da uživa. Da vozi svog džipa, da ima svog advokata u tom istom džipu dvadeset i četiri sata dnevno na raspolaganju. Da ga blajhana vušapla gladi po jajetu dok lađa plovi ulicama sa više rupa nego mozak prosječnog birača.
Da gleda ostatak čovječanstva s visokih strmina i poruči ti pogledom da se ne zajebavaš s njim. Da sebi kupi nove dijelove koje mijenja u renomiranim zdravstvenim ustanovama gdje sobe imaju plafon dva kreveta a i plafon koji ne prokišnjava kao u državnim bolnicama.
Da bude voljen otac iako sa djecom nije prozborio više od tri vezane rečenice. Da može sinu obezbijediti dovoljno koke, da mu kupi malu bembaru u kojoj će s drugarima naletjeti na jednu od tih rupa pri brzini od 180 kilometara na sat.
Da može platiti i patrijarhu da obavi sahranu.

Jedan od pokušaja jeste prebacivanje kose preko ćele (od uva do uva). Oni misle verovatno da niko neće provaliti njihovu 'tajnu' iako se vidi iz aviona, a niko ne želi da im kaže koliko smešno izgledaju jer bi tako nastala vrlo neprijatna situacija (ipak je čovek godinama puštao tih nekoliko dlaka kojima bi pokrio 'sramotu').

Drugi pokušaj jeste farbanje kose. Zanimljivo je videti muškarca kome su brada i obrve sede a kosa crna kao ugalj. Neke muškarce je sramota da kupuju farbu, pa jednostavno pozajme od sopstvene žene. Babe vole neke crvenkaste nijanse, pa je to razlog što često viđamo riđe dede.

I treći pokušaj: kada počnu da kupuju odeću koja je namenjena mladima. Tada izgledaju kao da su garderobu maznuli od unuka (a možda i jesu).

Erotski otvor titanskog opsega.

Jedna od zanimacija osoba koje puno radno vrijeme provode brinući tuđe brige i uživajući u tuđim greškama.
Nije im lako. Zamislite, oni nemaju jednu, čak ni (samo) dvije, tri dlake na jeziku- oni imaju hiljade i hiljade dlaka, koje, nesumnjivo, mnogo golicaju, pa su vlasnici prinuđeni da ih friziraju (jer bi se mogle upetljati i napraviti haos). Jezik peru litrima kafe, a pošto je feniranje skoro pa nemoguće, jezik suše prirodnim putem-tako što ga duže vrijeme drže van usta, i rizikuju upalu ili neku sličnu nezgodu, koja bi ih mogla poslati na duže bolovanje.
Koliko rizičan i zahtjevan posao, a oni su prisiljeni da ga rade!
Ne, uopšte im nije lako....

Tipičan školski nasilnik. Maltretira one za koje misli da je iznad njih, a pokoran je prema onima s više moći.

Traži dlačice u jajetu tamo gdje ih i nema kod običnih ljudi. Kritizira jer mu se može. Šta mi moš? Od konstruktivnog pristupa ima samo mudar savjet koje naravno ne primjenjuje. Nešto slično kao Broj 1 u Alan Forda.

Kada osjeti da je inferioran, sluga pokoran. Servus. Nastoji manipulirati kao Klodovik Broja 1 ako osjeti priliku. Često se nastoji ogrebati. Dijeli simpatije prema većem nasilniku, a to su državni moćnici i mutni bogataši. Naravno, sam želi postati takav, ali ne može jer od pustog kritiziranja nije naučio ništa konkretno napraviti. Laserlasertizam čisti.

Bitno je samo intelektualna gimnastika koja vodi do običnog mentalnog proljeva u kojem stradava obični čovjek sa stvarnim sranjima koji nastoji vidjeti svjetlo na kraju tunela.

Samo u Srbiji se pored klasičnih priloga koji idu uz pljeskavicu mogu naći i ostali 'gratis' prilozi koji vam ljubazni prodavci daju da poboljšaju sve vaše apetite.

Natpis koji bi trebao da stoji na svakoj drugoj ćevabčinici u našoj zemlji. Inače slogan je varijacija na ime neke glupe nagradne igre za sladoled...