Apsint, Green fairy, iliti Zelena vila. :D
Jedno od najboljih žestokih pića na svetu.
Piće predivnog ukusa i još bolje arome. Često podseća na miris negro bombona, mada zavisi od načina pripremanja, tj. travki koje su korišćene u pravljenju.
Pravi se destilacijom rakije od belog grožđa uz dodavanje pelina, anisa, šećera i raznih trava (uglavnom tajna kombinacija proizvođača) radi arome. Tradicionalno zelene boje, mada može se naći i u drugim bojama ako je veštački obojen. Jačina varira od 40% do 70% alkohola... Najjači koji sam pio je bio 87%.
Lažno optužen da izaziva halucinacije, i okarekterisan kao droga, pa je bio zabranjivan u dosta zemalja još od početka XX veka. Uvrđeno je da je to neistina, i da se sva psihoaktivna svojstva sastojaka apsinta gube procesom destilacije. Ali je ostala nezgodna reputacija. U suštini, apsint je samo toliko jako piće da gluposti koje se čine su zbog alkohola, a ne nekih halucionogenih efekata samog pića.
Tradicionalno se apsent pije time što se polako sipa (skoro kapljanjem) hladna voda preko kockice šećera, sve dok se ne izgubi zelena boja i piće postane belo. Voda pojačava ukus i arome apsinta.
Modernija konzumacija je ta da se natopi kašičica šeđera apsintom, pa se zapali, i polako kaplje u čašu. Vatra se ugasi, šećer razmuti i piće se konzumira. :D
Ja ga volim čistog, mada je efekat vatre uvek cool. :D

Izreka koja se nažalos više puta u našoj istoriji dogodila. Nekadašnje političke partije od imovine su imale jedan sako, čisto da izgledaju otmeno na tribinama, zatim jedan kalorifer, da se zimi ne smrznu, a za prevoz su koristili automobile partijskih simpatizera. Danas te iste partije i njihovi funkcioneri odela koriste za jednokratnu upotrebu, i ne znaju na koji način se njihova vila zagreva, a automobile polako zamenjuju helikopteri.

Osoba koja, istražujući prostranstva svog uma, bolje upoznaje i prostor oko sebe. Koristeći enteogene psihodelične supstance, na neki način se približava nivou svesti prvobitnog čoveka, čime uspeva da dosegne osećaje neobjašnjive inhibiranoj, društvenoj svesti. U dijalektičkom kontaktu između analitičke, složene svesti u treznom stanju i ovog sveta nedostupnog većini, onaj ko uspe da ostane na relativno stabilnom putu polako gradi bolju svest koja je daleko promenljivija i većih dometa od uobičajene.

To je ona voda koju ispljunemo u casu prilikom prevelikog gutljaja da se ne bi zadavili.
Uvek mi je bilo mrsko da popijem posle tu vodu sa primesama nekih sitnih cestica ali sam je nekako uvek na kraju popio.
Inace ova pojava se najcesce javlja kada se mrtvi umorni vratite sa fudbala/kosarke.

A) skalamerija koja na moju žalost polako ali sigurno preduzima primat klasičnoj skari kod vikendaša, ribolovaca, lovaca te ostalih gurmana i sladokusaca. doduše stvarno ima veće mogućnosti od skare. krompirići na masnoći od mesa koje spremamo je ono što ne možemo na skari da spremimo, a možemo na tanjirači. to je zapravo jedan metalni disk koji je "pozajmljen" od:
B) poloprivredno oruđe koje se priključuje na traktor i služi za usitnjavanje zemlje.

Svi su ga videli. Ko ne zna to okruglo lice i suzne, plave oči koje te gledaju, i lome ti srce na parčiće. Sada ti polako počinješ da se prisećaš sebe kad si bio manji, kad je bilo kineska igračka malo skuplja, kvalitet- zna se, ali te oči su verovatno snizile cenu u očima roditelja...Bilo kako bilo, moraš znati da se odupreš malom psihu.

Skorašnja istraživanja iz sveg grla upozoravaju da se srpska omladina danas sporazumeva sa u proseku ne više od 200 reči. Tačno kojih ne zna se, ali i oba pomoćna glagola već postaju ugrožena vrsta, pošto se "imati" po značenju polako jednači sa biti (i/ili koriguje u maznuti, skinuti, odraditi), a "biti" se u ontološkom smislu uopšte više i ne dovodi u pitanje, već se, paradoksalno, koristi samo za reanimaciju pluskvamperfekta koji je i u pisanoj reči davno zamro. Dakle, 360 džula.

"I ja brate, bio sam mu maznuo brate ribu, brate..."

To je ono jedino prazno sedište na sredini gradskog prevoza u koje imaš nameru da uvališ guzicu.
Stojiš na zadnjoj platformi i ne napadaš je odmah, da ne bi ispao ljakse, već malo popričekaš.
Krećeš polako ali avaj, kreće i onaj iz prednjeg dela vozila sa istom namerom.
Ubrzavaš korak i kad pomisliš da ti je lopta na dohvat ruke,
ukapiraš da će protivnik biti brži.
Staješ, hvataš se za šipku, gledaš kroz prozor i obavezno zviždućeš...

Vrsta psihičkog silovanja koje trpimo iz dana u dan, kako bi nas kako god znaju ubedili da je gay ok. Slažem se da jesu ljudi kao mi svi ostali, ali da treba da nas puste da to sami odlučimo. Gay marketing nas polako dovodi do odeljaka na porno sajtovima sa gay filmovima kako bi se uverili da nam se još uvek gadi, nakon konstantnog medijskog bombardovanjima pederskim podvizima širom sveta.

Proces odpocinjanja komunikacije sa sagovornikom koji slabo pali, tj.pored verbalnog treba i manuelno objasnjenje da bi krenuo u pohvatavanje toga o cemu pricate.
Proces je sledeci:
Stati nasuprot sagovornika u istu ravan,pogled oci u oci da bi mu privukli paznju,rad ruku bitan tj.govriti telom.
Pa polako laganim,tecnim glasom u jednakoj ravni i monotono dva puta savijeno pod pravim ugom...e onda glasnije,jace,ritmicki,da bi kurblani uspesno zaverglao vijuge i odpoceo kontakt.

Prilaze polako i tiho i kažu:
"Da li imate sekund za pitanje jedno?"
Pa onda:
"Želite li da kupite razglednice za decu iz Tunguzije"

Vaš odgovor će biti:
a. "Neka hvala,Nemam vremena"
b. "Mrš u *********!"
c. "Neka hvala,nisam zainteresovan"

Iako se posle toga pitaš koji će ti kurac razglednica/čestitka.
Ili će kupiti prašinu ili će završiti u smeću.
A i našli narod da zajebavaju u ovoj "krizi" jedva skupljamo pare za patofne

Magično razraničenje, poslednja barijera, konačna granica...
18-ti rođendan je vrhunac rođendanima doba kada ulazite u svet odraslih, kada polako ulazite u doba kada ste odgovorni prema okolini i sebi sami. Doduše početak tog ulaska se vrlo često započinje tako što se napijete kao crna zemlja, potrošite verovatno sav novac koji ste sakupljali od 17-tog rođendana da bi ste napravili nezaboravan spektakl, sa mogućnošću da kad padne noć vi verovatno završite sa više devojaka nego što ćete uspeti u roku od desetak godina.

Sarkastična opaska personi koja traži više nego što zaslužuje. Voli da joj se ugađa i servira sažvakano, na tacni, te i od vas pokušava da izvuče nešto ne bi li zadovoljila svoje potrebe i ugodila svom dupetu koje se polako raspada od 'sedenja u fotelji'.

Trenutak kada se prelazi crta želja na koje ne može puno da se utiče i šanse da se ispune su veoma male. Vreme da se prema dotičnom postupa indiferentno.

Aktivnost kojoj se pribegava obično pred ispitni rok, ne baš kada ovaj zakuca na vrata, nego nešto ranije, kad polako počne da se rađa misao da bi se valjalo latiti knjige.

Aktivnost se sastoji u nosanju knjige/skripti sa sobom po kući (često i van kuće, na terasu, u park, pored reke i na razna druga neverovatna mesta), kako bi bila uvek tu pri ruci ako se javi želja za učenjem.

Argument kojim pokušavamo da ubedimo vozača juga da sporije vozi i pazi na rupe.

Vrhunac zaljubljenosti. Kada vam ONA krasi pozadinu telefona, svet je nekako lepsi. Mozete u svakom trenutku da izvadite telefon i vidite to prelepo lice i zbog toga vam je nekako toplo oko srca. Naravno, takva predispozicija moze da prestavlja neke poteskoce, kao npr. kada krenete da pogledate koliko je sati, pogledacete u sliku i zaboravicete sta ste radili u zadnjih pola sata. Jedna slika moze da dosadi posle nekog vremena, pa se polako na telefon nabacuje jedno 5-6 slika, cisto da se doda varijacije malo.

Ona sedi na terasi. Zavaljena duboko u fotelji, čita. Na terasi preko puta, jedan mladić stoji i gleda. Pravo u nju. Ubeđen je da je dovoljno daleko. Ona se blago meškolji. Ruku bližu mladiću zabacuje unazad i podmeće je pod teme. Nogu dalju od mladića polako savija u kolenu. Mladić potpuno predano, kao da je u školi, gleda. Gleda u moju ženu, baš kao i ja. A ona sve vreme čita. Istu stranu.

Ovaj detalj na telu, nekada stvar prestiža, luksuz, magnet za osobe ženskog pola polako postaje krajnje nebitna stvar. Dobar deo populacije nema pločice na stomaku i, hvala bogu, nisu mnogo uznemireni tim povodom. Danas je lepse kada muškarac ima takozvano pivsko stomače, pa kad stavi kaiš na pantalonama, a salce elegantno počinje da preliva sa strane. Jer ono sto žene najviše vole najčesće je nežno, toplo i mekano, a šte ćeš mekše od pivskog stomačića!

Devojke sumnjivog IQ koje najcesce studiraju Megatrend ili Filoloski fakultet. Odlikuju se uglavnom solidnom fasadom sa lose iskombinovanim elemetima. Retko su debele ali cesto vulgarne i imaju siromasan recnik. Poreklom nisu iz Beograda, ali ih domace snage polako sustizu. Prilikom psovanja obilato koriste reci na satrovackom, kao i mnoge fraze i pojmove vezane za mobilnu telefoniju i matrilinearne pretke.

Izgovara se kao ljankesa ili u izvornom i neki smatraju pravilnijem obliku ljankase.

Kec iz rukava svakog muškarca koji pored toga što je optužen za veleizdaju i jebavanje komšinice, pokušava još više da nahrani sujetu tako što će ženi pokazati kolkog šmekera će da izgubi ako ga ostavi.