Brzalice sa seljačkim pojmovima uvek su gradskoj deci predstavljale problem.Prvo su pokušavali da ih sporo kažu onda su ubrzavali.U tom ubrzavanju dolazilo je do toga da su zaboravili šta je uopšte to opanak.Znali su brdo reči brzo da izgovore,ali to šta te reči znače su polako zaboravljali.Izmišljali su tako svoje reči koje su kovali od stranih reči i izraza.Neću da pominjem nama bliske narode koji su od pomodarstva napravili svoju lingvistiku i rečnik.Pomodarstvo je napisati ime svoje prodavnice,piljare,firme ...itd. na engleskom jeziku.Pomodarstvo je pomisliti da bilo šta sto kazeš na engleskom bolje zvuči nego na srpskom.

Sigurno vam se desilo da udjete u tu odvratnu zubrasku ordinaciju, a da se vec psiho-fizicki pripremate za agoniju kroz koju cete proci tu. Sedate kao da sedate na elektricnu stolicu, sa blago prestravljenim izrazom lica (posledicom straha od cika zube iz detinjstva) . Bacate pogled na arsenal masina za mucenje i one polako pocinju da se vrte, izoblicavaju, ukratko, samo sto ne pocnu da vam igraju i pevaju pred ocima. Za to vreme dzelat se smeska i salje sestru po vas karton, te ostajete samo vas dvoje. A tada dolazi vrhunac gluposti- zubar pocinje da prica dok su vam usta otvorena pa ne mozete da govorite.

Domace vozilo koje se karakterise malom snagom, lenjoscu, sklonostima prema kvarenju...Iako ima 45 konja nije cudno da te na nekoj uzbrdici prestigne fijaker koga vuku samo 2 konja sto znaci da te u ovom nazovi vozilu vuku konji slicni onima kojima cigani vuku kartone.

Još jedan način određivanja trajanja fudbalice koje se dešava uglavnom za 1. maj.
Razlikuje se od igranja na vreme, golove i nevreme, po tome što se igra sve dok likovi koji ne znaju i ne vole fudbal a majstori su za roštilj, ne objave zvanično da je roštilj gotov. Pobednik je naravno ekipa koja tada vodi i za razliku od kraja bilo koje fudbalice, gde svi polako izlaze sa terena i pobednici zajebavaju ove što su izgubili dok ovi drugi pričaju gde su pogrešili, u ovom slučaju svi trče napolje jer su im zadnjih par minuta krčala creva i jedva su dočekali kraj.

Izraz koji je primer uticaja društvenog uređenja na samo društvo. Za vreme samoupravljanja, kada je vrhunac životnog dostignuća bilo završiti NEKI fakultet i postati što prosvećeniji i svestraniji, (pa makar Jugo bio najbolji auto koji mozeš da priuštiš i makar živeo sa tri generacije pod istim krovom odjednom kao normalno), govorilo se "Misliš"?
Prelaskom na slobodno tržište i kapitalističko takmičenje, gde je najvažnije imati dobar osećaj za vrednost deonica privatnih preduzeća i biti dominantna sila u tenderima, (pa makar nemao tri razreda osnovne i bio ubeđen da je Betoven jos žario i palio kad si ti bio mali), za isti pojam polako počinje da se koristi "Ceniš"?

Već izvesno vreme prisutna pošast u srpskom slengu, koja polako (ali jebeno sigurno) preti da poprimi nelordske dimenzije međuljudske komunikacije tipa citiranja rečenica iz paćenih domaćih filmova i ubacivanja jebenih anglosaksonskih poštapalica u govor, marš u pičku materinu, stvarno.

Elem, poreklo iritantne govorne pojave iz naslova u našem lepom pravoslavnom jeziku nije baš sasvim poznato ovom autoru, ali isti pretpostavlja da je ono najverovatnije poteklo iz - poslednjih godina - sve većeg prisustva portugalsko-brazilskih fudbalera na međunarodnoj fudbalskoj sceni i zaraznih nadimaka pomenutih, koji se skoro uvek završavaju sufiksom "injo" i koje smo mi Srbi, kao strastveni poklonici tog plemenitog sporta veoma brzo zavoleli, usvojili i počeli besomučno da variramo u svakodnevnom životu. Fala Bogu što Gruzija nema neke jače fudbalere, inače bi se dva rendom nuba jedan drugom obraćali sa 'De si, tebradze!. M'rš.

''Lament'' moderne srpske reklame. Bukvalno, zdravorazumnoj individui postaju polako sve mizerniji ovakvi pokušaji skretanja pažnje na (buduće) potrošače i konzumente na neki artikl koji iz prvog pokušaja nije imao odgovarajaću prođu. Zato se pribegava ''zbog povećanog interesovanja'' stavu, koji na fin, ali opet ''prepreden'' način stavlja do znanja da je nešto ''kvalitetno'' ponovo u opticaju i to na zahtev kupaca (ta nemojte kasti!). A ovamo moraju da ispoštuju rokove koje su im glavešine nametnule, ili bar da dođu na pozitivnu nulu profita. Pribegavajući ovakvom načinu uticanja na javno mnjenje i potencijalnog potrošača, korporacije nesvesno ističu da su u krajnjem stadijumu zavisnosti od kupca, jer proizvođač, ipak nije ispunio planirana očekivanja.

To je ono što kad nešto pametno uradiš, pa svi krenu za tobom ...

Nisam siguran, ali biće da je ovo posledica marketinga, otudjenja, usamljenosti ili već nečeg četvrtog. Bilo kako bilo, sve je više automata koji govore, i postaju sve popularniji - frižideri sa sokovima i pivom, bankomati, semafori, pa čak i kase u super marketima..Obično je to prijatan glas, snimljen na traku, i nastoji da nam ulepša dan pažljivo odabranim rečima, koji nam na kraju kaže - hvala što ste koristili naše usluge, prijatan dan i dodjite nam opet. Polako ali sigurno, razgovor sa ljudima više neće biti potreba - i onako će sve funkcionisati na glas, kod ili otisak prsta..Na našu veliku radost...

Pojava toliko neobjašnjiva i čudna, da je svojevremeno plutajuće govno u "Dezinformatoru" izgledalo previše ozbiljno i profesionalno. Dakle, nacionalna televizija, naše pravo da znamo sve - pa zašto nas onda vode u totalnu nejasnoću? Dečko i devojka, odeveni u nesrpsku nošnju, igraju po obali mora.(?!) Kreator ove špice bio je na supstancama na kojima bi mu pozavideli i oni koji su osmislili reklame za Kosmodisk, a da ne pričamo o "doktormilojević" babi. Možda Tijanić i svi ostali zločinci koji stoje iza njega, veruju da će nas na ovaj način podsvesno ubediti da mi u stvari imamo more. Možda, što je još verovatnije, nam šalju neke kodirane poruke putem ove špice, jer se hipnotisana nacija, polako opire kontroli koja se uspostavlja putem stotog, jubilarnog prikazivanja "Porodičnog blaga". Istina je negde tamo... Nama preostaje da ne gledamo, naravno, ne plaćamo i izbegavamo ovu kao i sve ostale režimske televizije (dakle sve), ako ni zbog čega drugog, onda zbog ove špice!

Rečenica koju na rođendanima izgovaraju uglavnom roditelji slavljenika. Ostala deca, čim je čuju, već počinju da se komešaju, polako skupljaju svoje stvari i sakrivaju polomljene figurice po ćoškovima. Svi znaju da sledi ono čuveno pravilo da posle torte kreće svako svojoj kući. Nakon otpevane rođendanske pesmice, adrenalin opada u velikim količinama. Najgori mogući slučaj je kada još i torta bude kulinarsko rasulo, ona od orasa i domaćeg pekmeza, ili slično, takva da bi čak i debela svinjčuga, od 167 kila, doživela zaprepašćenje čula ukusa i izvršila atentat na sopstvenu figuru, izjedanjem vlastitih udova.
Ali čak i pored toga, nema onog ko nije voleo rođendane!

Način cirkanja piva u klubu kad se isprazni takulin!

Već u prva četiri razreda je šlajfovao, kako iz srpskog, tako i iz ostalih predmeta. Do šestog razreda stiže isključivo zahvaljujući bolećivosti nastavnika na glupost, sedmi nekako prolazi jer je ćale uneo pištolj u zbornicu, a osmi jer svi jedva čekaju da ga se otarase i navale bedu na vrat nekoj srednjoj školi. U gimnaziji laganica: direktor je ćaletov partijski drug. Uostalom, što baš mora da se barata sa svih sedam padeža!?

Omladinca uvode u politiku. Polako, umereno - recimo da bude neki direktor neke javne firme, dakle ništa preterano ambiciozno. Ulazi i u lokalni odbor stranke, razume se. Pred njim je svetla karijera, on je dečko u usponu. Tako mlad, a već funkcioner! Ej, čovek na funkciji! To je važno, pismenost je precenjena.

Ljudi koji su nesigurni prvenstveno u sebe, a zatim i u svoje prste, pa ovu mešavinu fetišizma i bapskih rituala koja, hvala Bogu, polako izumire, koriste kako bi se novčanice, recepti i računi bolje lepili za prste, kako neki komad papira ne bi slučajno zabegao i ostao neizbrojan.
Razumljiva navika kod starijih ljudi i seljaka zbog njihove tvrde i stare kože, ali krajnje nerazumljiva kod mlađih ljudi koji, iako poseduju ovlaživač za prste, moraju da overe prste tekućinom sa bezbroj bakterija pre početka svakog brojanja, kao da novčanice već nemaju dovoljno bakterija na sebi.

... 'ste gledali neki deo Aliena? ...onda kada naidju na ogromnu sobu punu onih stvari koje ti se zalepe za facu ako pridješ blizu i posle iz tebe izadje ono čudo?

... e, tako nešto

...'ste gledali Dosije X kada Molder dodje u onaj ogroman brod sa zaraženim ljudima koji se polako pretvaraju u vanzemaljce?

...e, tako nešto

...'ste igrali nekad neku startegiju na kompu? ...znaš kad klikneš na glavnu kućicu izadje neki mali gadan vanzemaljac... i klikneš opet, i opet izadje jedan isti takav, isto gadan... i opet i opet, svi isti, svi gadni, i nema im kraja dok imaš hrane i para...

...e, baš to...

samo su gori od vanzemaljaca...

Vrsta vozača koji naglo, bez ikakvog razloga zakoči tako da ukopa auto u mestu iako ima bar 2-3 metra do auta ispred njega, a zatim polako, brzinom penzionera koji opipava hleb ispred tebe u supermarketu krene i dođe na normalnu udaljenost od auta ispred.
Podjednako iritantna pojava kao i gore pomenuti penzos ako voziš ispred njega u nekoj koloni, na semaforima i slično. Gledaš kako kolona ide, auta staju kako treba, procenjuješ u odnosu na njih kad i kako ćeš da zakočiš, ali prc! Konj ukopa auto, pa te primora i ti to da radiš dok moliš Boga da se onaj iza ne zakuca u tebe...

Šah koji igraju penzioneri u parku, pa se u toku partije obavezno dotaknu teme rata.
Pošto je ovaj sa belim figurama učestvovao u ratu sa bradom a ovaj drugi sa petokrakom, varnice su neizbežne.
Kako se rasplamsava debata, tako i pokreti figura postaju sve brži i energičniji, a ide se do te mere da se figure počinju povlačiti bez reda,( konj-pravolinijski, kraljica- u ge, top-dijagonalno) gledajuči jedan drugog u oči i unoseći se u lice sve dok jedan od njih ne prevrne celu tablu i baci je obližnji žbun.
Dok mu ovaj drugi odlazeći jebe majku izdajničku ostali penzosi se polako razilaze mrmljajući svak' seb ponešto u bradu. I tako se završava brzopotezna partija šaha.

Kažu za nekoga ko sporo jede ili pije..

Pogled na zivot Dzordza Konstance iz Seinfeld-a."Smrt treba da je na pocetku.Zatim sledi zivot u starackom domu iz koga te izbace jer si bio prezdrav i bezao nocu iz kreveta u grad.Onda pocnes da radis i vec prvog dana na poslu dobijes zlatni sat.Onda radis cetrdeset godina,dok ne postanes dovoljno mlad za uzivanje u penziji.
Pijes puno alkohola,ides sa zurke na zurku i polako se pripremas za srednju skolu.Onda ide osnovna skola,postajes klinac,igras se i nemas nikakvih odgovornosti u zivotu.A onda si beba,vracas se unutra i devet meseci lebdis dok te greje najluksuznije centralno grejanje, kupka,a hrana stize kroz cevcicu.I kraj docekas jednim fantasticnim orgazmom"

Ljudi koji konstantno negde žure, hitaju k'o muve bez glave. Japanci su pravi primer takvih ljudi, čak im se jedna od fabrika tako zvala.