Koliko god godina da imate ... nikad neće doći tvoje vreme...

Životna šansa, bogom dana, nenadano, u trenutku kada si mislio da će sve da ode dođavola, kada si izgubio i poslednju nadu, kada si se pomirio sa sudbinom i prihvatio još jedan u nizu poraza. Trenutak u kojem te obuzima svaka postojeća emocija. U prvi mah ne veruješ, osvrćeš se da vidiš da nije neka skrivena kamera, da te neko ne zajebava, dok polako ali sigurno odlepljuješ i trudiš se svim silama da ne iskočiš iz sopstvene kože.
Štipaš se i dodiruješ u bezuspešnim pokušajima da se probudiš iz ovog, naizgled sna, bez reči, smejao bi se, plakao, vrištao, skakao, likovao bi, skinuo bi se go i protrčao kroz pijacu. Dal' ćeš izdržati pritisak, jer ovo je tvoja šansa da se proslaviš, da ostvariš svoje snove, sada sve zavisi od tebe.

Rešenje za svako sranje koje ti život priredi. Ne postoji bol pod ovom kapom zemaljskom koji ne može da ublaži neki od stihova Jušnog Vetra, niti rana koju ne može da isceli setni Sinanov glas. Pod ovim crème de la crème muzičkim pravcem, naravno, mislim na turbo folk i narodnjake ili što bi naše zapadne komšije rekle cajke, a od izvođa ovog žanra posebno se izdvajaju Sinan Sakić, raniji projekti Mileta Kitića, Aca Lukas, Džej kao neki prelaz sa turbo folka na prave narodnjake i konačno Šaban, Tozovac, Miroslav Ilić i Toma Zdravković ali ja sam samo čovek da bih pisao o njima, pa tu temu ostavljam nekom drugom.

Turbo folk. Šta je to? Muzika ili šund? Lajfstajl ili klasična kičerica? Jebeš mi sve ako znam šta je al' mislim da polako shvatam njegov značaj. Nekad, dok još nisam popušio kurac života, mislio sam da je to klasična komercijala i teško sranje ali kad sam prvi put primenio turbo folk soul therapy i primetio promene morao sam da preispitam svoje shvatanje turbo folka. Ne, to nije muzika. To je, bre, melem za dušu!

Elem, pošto si već ispušio gorepomenuti kurac i udario dupetom u ledinu polako shvataš da moraš nešto da promeniš u životu. Dolaziš kući, razočaran i ne znaš šta ćeš sa sobom. Dedina sačmarica te gleda sa zida i smeška se nadajući da planiraš da se kobejnuješ. Prc malo! Teraš u kurac i dedu fol lovca i nebaždarenu sačmaru. Sačmara hnjo hnjo... Saberi se, zaboravljaš koliko si sjeban. Ulećeš u sobu i guraš ključ u bravu. Sedaš za komp, pališ jutjub. Kucaš u srču SINAN SAKIĆ, nameštaš sluške i teraš sve u kurac. Posebno Kobejna, jebo mu pas mater ćomansku.

Najbolja priprema za ispit iz mehanike na prvoj godini fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu. Skoro svo znanje iz mehanike je potrebno za bilijar:
- sila trenja (između kugli i stola)
- translatorno kretanje (pravolinijsko kretanje)
- složeno kretanje (pravolinijsko i rotaciono kretanje)
- vektorsko razlaganje sila (iz kog ugla pogoditi kuglu i kojom jačinom da ona ode u rupu a da bela da završi na dobrom mestu)
- elastičan sudar (način na koji se kugle odbijaju)
- zakon održanja impulsa (povezano sa silom trenja i razlaganjem sila, koliko jako udariti da na kraju bela stane gde treba za sledeći potez)

Nikada ne odustaj! Kad ne može lepim ti probaj još lepšim, kada ti neko opali šamar okreni mu i drugi obraz, kada ti neko uzme Kosovo, daj mu i Sandžak i Vojvodinu sa sve Pančevom (da ako se potruju i crknu), i na kraju dodješ do "Ko tebe kamenom-ti njega većim kamenom i kantom govana."
Sila i nasilje ne rešavaju ništa osim tog jednog problema ne kome se primenjuju.
Uzdržavanje od istih izdržava i lopova i policajca i sudiju i advokata, i ceo drzavni aparat, žene u crnom, muškarce u rozem, bradate profesore, Isidoru Bjelicu i golubove koji stanuju na drvetu ispod koga parkiraš kola i čijeg se kvaliteta, boje i količine izmeta ne bi postideo ni Lujov Jablan ili Bakonja Fra-Brne, jedno od ta dva je sigurno bio bik.
Zato samo polako i smireno, A ONDA MU JEBI MATER ONU NJEGOVU!

Rečenica umirivanja sebe ili nekog koga još 3 otkucaja srca dele od popizđenja koje tera krv na oči. Uglavnom ne uspe zbog preimućstva besa nad bogobojaznošću.

Sedišta u gradskom prevozu na ulaznoj, izuzetno prometnoj stanici u jutarnjem špicu. Ovo delovanje sedišta u javnom prevozu na zadnjične delove putnika, biolozi (i iznad svega psiholozi) tek treba da ispitaju.

Na programu je Ivkova slava.Ti sedis i u zanosu gledas neverovatne scene ispijanja rakije od jutra do stura,udaranje glavama o sto i prosto u jednom trenutku se u tebi budi neverovatna zelja za konzumiranje naseg nadaleko poznatog raketnog goriva.Ustajes...laganim koracima ka spajzu,uzimas flasu,casicu sve tip top...napunis casu i posmatras film.U minutima fizickog pripremanja za izvodjenje zahvata gutanja ovog gore pomenutog otrova u toku je scena "Nesanica" .Ti lupas sakom o sto,trzas casu iz zgloba i polako pocinjes da osecas opekotine treceg stepena po crevima i grlu i shvatas da oni majmuni na TV cepaju vodu i da ces verovatno sledeci put casicu ovog mitskog pica popiti na svojoj svadbi.

Mnogo zajebano Č . Naravno, ljudi iz tog kraja ga izgovaraju onako prirodno, jer tako im je od malih nogu, ja sam pokušao i mislim da ga solidno izgovaram. Imam priliku da ga čujem kad kupujem pljeskavicu na mestu u kome rade neki Leskovčani .

Inače, leskovačko Č se dobija tako što brzo ( kao jedno slovo ) izgovorite dva slova - C i Č !

I svakog oktobra ja se setim nje,
kad počnu listovi padati i vetrovi duvati.
Svakog novembarskog jutra bez nje
razmisljam kako dočekati jos jedan dan.

A onda se na kolenima sa molitvom na usnama,
privucem polako njenim drvenim odajama.
I počnem je moliti za oprostaj,
što sam na nju zaboravio i sa drugima u zagrljaju bio.

Svestan da će decembarski dani bez nje biti jezivi,
sa buketom u kutiji i parfemom u flasici,
ja je ponovo privoljavam na oproštaj
i još jednu šansu za iskupljenje.

Srećom nije ona srca ledenoga,
i kad prihvati moje poklone i dotera se.
Ona me ponovo zagrli i greje njenom ljubavlju.
Iako u dubini svoje duše za da ću je jednog dana ponovo izneveriti.

Izraz koji je sveže poularan po kladionicama, zbog inteligentne igre Švedske reprezentacije u fudbalu na svetskom prvenstvu u Rusiji.

Mitska predstavnica visoke građanske klase. Savremena i sofisticiranija verzija nekadašnjih rimskih Matrona. Po nacionalnom opredeljenju stara Beograđanka, po seksualnom - udovica. Jedna od onih endemskih vrsta koje povremeno viđamo na centralnim ulicama našeg glavnog grada; tihe, ponosne i obavezno sa šeširom na glavi. Ukoliko to dozvoljava akademska penzija pokojnog gospodina Hadžizdravkovića, šešir je obligatorno šireg oboda i pravi hlad patuljastoj francuskoj pudli ili bišonu ( boja nije od preteranog značaja ) koji se - sa posebnom razdraganošću, razume se - polako ali sigurno DAVE na kratkom svilenom povodcu svoje gospodarice. Kupivši dve krempite u čuvenoj poslastičarnici ''Petković'' - kojoj se ovom prilikom zahvaljujemo na dugogodišnjoj saradnji - naša matora babuskara...pardon - GOSPODIČNA se upućuje u svoj prostrani stan sa visokom tavanicom - lociran u Hadžimilentijevoj ulici - gde će za aproksimativno jedan sat popiti šoljicu čaja ili cikorije sa poštovanom i isto tako podgrejanom ( autor misli na leš; prim.prev.) gospođom Hadžipešić. Mobilni i ostali telefoni ih neće uznemiravati u toj popodnevnoj imitaciji od života. Naime, iz više komplikovanih i jednog prostog razloga, rođena deca nikada nisu bila opcija. Voljene azaleje su jednostavno bile isuviše voljene...

Jako nezgodna vrsta poziranja koja u poslednje vreme medju devojkama dozivljava sve vecu popularnost.Cilj je da se istovremeno pokazu sva tri glavna atributa:faca,dupe i sise,sto zahteva velike gimnastičke sposobnosti,a tehnika je sledeca:devojka prvo treba da okrene ledja fotoaparatu,a onda da polako,uz sto manje pomeranje nogu i zadnjice zarotira torzo.Pozeljno je napuciti usta,staviti jednu ruku na butinu ili guz,a drugu podici recimo, na vrata.Rame se zabacuje sto vise unazad kako bi se istakla dojka.Idealan polozaj bi bio kada bi kicma htela da se izvrne za 180 stepeni,tj. kada bi se guzica pojavila tacno ispod sisa,ali posto je to tesko izvodljivo u praksi se samo tezi ovom uglu..

Kokoške su jako jednostavne živuljke. Dan im se svede na samo par stvari. Budi se, čeprkaj, jedi kukuruz, pomalo travu, nosi jaja, pazi se gazdinog sina sa sjekirom, gledaj samo dobre i pogodne pijevce, a ne cverglane... Gledaj da stvari budu što jednostavnije. Poput kukuruza.

Kokošku ne interesuje koja je hemijska fomula proteina u njemu, niti zašto je žut a ne crven zelen ili šućmurast, čak ni koja mu je energetska vrijednost. Bitno je da je on žut, da ga prepozna i da je jestiv. I to kokoška zna. I to joj je sasvim dovoljno.

Koka živi. Neki dan dobila piliće, brine se o njima, pilići odrastaju, koka ih uči da razaznaju šta je kukuruz a šta gazdin ker, i da gazdinom keru ne treba prilaziti. I dok polako vrijeme prolazi, koka se i dalje pridržava svoje stare dobre rutine, gore navedene. Neka sve bude jednostavno kao zrno kukuruza.

Ne interesuje koku šta će se desiti sutra, niti zašto je gazdarica počela da oštri noževe, niti zašto voda vri. I ne razmišlja o tome, nego... O gle, kolika hrpa kukuruza!

Nije orginalno nas izraz, ali se ekspanzijom racunara polako odomacio i kod nas.

Newb je pravi pocetnik - pravi greske, ne ume da se snadje, ali ima korektan stav i trazi pomoc ako mu je potrebna; svi smo to bili nekad i uvek im treba pomagati.

S druge strane Noob (cita se isto, ali je sasvim drugacije) je neko ko je pocetnik ili jednostavno pokusava nesto sto nije za njega, ali nece to da prizna i kada mu neko nesto prigovori moze ocekivati grom i pakao od istog; nesto kao vukajlijas koji pise izlizane fore i svadja se s svakim ko iskomentarise ista protiv njega.
Nikako ne treba da vas bude sramota da mu ista kazete i idete po zivcima, posto ce ako mu se ukaze prilika svakako da ide po vasim :D

Mada na prvi pogled zvuci kao prefiks nekog Americkog ratnog broda (nosaca aviona, recimo "Nimic") u Srbiji je skracenica za Ujedinjene srecke Srbije

Kada jedno društvo počne da liči i izgledom i mirisom na neku septičku jamu i kada polako počnu da tonu sve lađe da postoji još pokoji dobar čovek, koji nam svojim stavom, misima ili postupkom pokazuje da nije baš sve jako crno, ne treba baš skroz biti pesimista. Uvek se nađe u mraku neka zvezda vodilja, koju treba slediti. Interesi pokvare ljude a ljudi onda kvare međuljudske odnose. U svoj toj zbrci treba naći neki ispravan put i slediti ga, jer naopako bi bilo da svi pratimo primere koje svaki dan negativno komentarišemo. U celom ovom zbrkanom sistemu poremećenih vrednosti imati to zrno žita pored sebe u ovom silnom kukolju je veliki uspeh i ne treba ga puštati od sebe.

Recenica koja pri samom izgovoru roditelja,uglavnom oca izaziva potok suza kod malog klinca koji je zasrao nesto.Dete koje dodje u situaciju da mora da otkine prut sa drveta placuci i vrlo sporim korakom ide do tacno odredjenog drveta za koje otac smatra da je neprikosnoveno u nanosenju telesnih povreda i iskljucivo sa tog drveta se mora otkinuti prut(prvo drvo koje mu se nadje u vidnom polju) i dok stigne do drveta dete se toliko isplace a u povratku polako pocinje i da se dere,gusi,jeca i pada u nesvest da kada dodje do oca i preda mu ovaj mitski prut iz vremena Atlantide,otac i nema razloga da ga udari jer se mali isplakao i izdrao kao da su ga bacili u rupu sa zmijama.

Šmirgla za mozak i droga u obliku muzike od koje se rebra raspadaju. Nota za koju kad spoznaš kažeš da je nesvakidašnja i interesantna, pa polako i postepeno primaš zvuk k srcu, pa ti se zasviđa, pa postaneš zavisnik i dođeš do krajnjeg stupnja kad nakon sinoćne žurke sediš go u uglu zamračene sobe sa počupanom kosom, ukočenom facom i jednom jedinom mišlju - treba mi bass. Onda se domogneš do skalamerija, odvrneš do maksimuma, vuferi se puše a ti lebdiš. Ide tekst "Dubstep fucked my mind but i still fucking need it" dum dum dum dum ta da tada tadadada. dum ta da tadada. Nirvana.
A u krajnjem slučaju, ne svidi ti se, probaš, odbaciš jednom, dvaput, ne nalaziš smisao i zasigurno nećeš ga nikada slušati.
Zlatna sredina je retkost, ali postoji.

Sova hukom najavi ponoć preciznije od starog sata na gradskoj kući. Tvrđava i dalje stoji. Most takođe. Hladno je majku mu. Zadesila nas vrlo hladna jesen, a pretoplo ljeto. Ledena rijeka protiče pod nogama. Čuje se topot gradskog autobusa. Ponekih kola. Pasa lutalica.

Stepenice se vijugaju u meandrima, skrećući čas lijevo, čas desno. Čas gore, čas dolje. Lampe i dalje vuku gas. Žbunje šuška pod naletom hladnog sjeverca. Ili pak onog para što vodi ljubav u njemu.

Klupa dočekuje zadnjicu k'o najrođenijeg. Sat na tvrđavi otkuca tri sata. Glava pade na ruke, pa se opet podiže. Pa opet pade. Hladnoća grize k'o bijesan pas. Ruke drhte, podstičući tijelo na isto. Sat otkuca pet puta. Počelo je da se razdanjuje polako.

I onda...