Vrijeme u kojem muškarac uzima svoga nasljednika u formativnim godinama kako bi ga naučio istinskim vrijednostima u životu: snalaženju, kafanskim fakultetima, kockanju, hvatanju žena uz puno bezočnih laži te naravno, najbitnijem, opijanju.

S opijanjem kao aksiomu muškarčeva života, započinje brisanje dotadašnjih omlitavjelih ženskim učenjima (nešto kao Ljudi u crnom samo se gleda u dno čašice) i zamjenjivanjem s alfa principima.

Kršćanske majke su probale dosjetiti se svakojakih načina kako bi odbila muškarca da joj uzme dijete i više ga, metaforički, ne vidi. Balet, kazalište, bečka škola manira, sinkronizirano plivanje (da je bar mješovito), čak i zloglasno nošenja traperica s golim gležnjevima kao krajnju mjeru, ali se demon u vidu muškarca nije dao podmititi ni svakodnevnim ispunjavanjem seksualnih maštarija. Red, tradicija i čast su iznad toga da svoju krv i lozu ne izvede na pravi put. Majke samo unezvijereno, histerično, ne mareći za skandale kakve bi mogle izazvati u Ministarstvu tuđih poslova, mole svoga dječaka da ne zaboravi svoju majku.

Nikad nije bilo lako, razume se. Zašto bi neko uspeo da te ubedi da kreneš na neki faks, čitaš neke nezgrapne knjige i daješ gomilu ispita kad to nije bit, to nije suština. Suština je ulica, jedan veliki univerzitet. Sve veći broj ljudi se opredeljuje za teži put, ulični put. Nikad nije ni bilo sve u knjizi, niti će. Ova vrsta obrazovanja na prvi pogled ti deluje smešno, i setiš se svih onih taksista i skarfejs mangupa koji se diče svojim obrazovanjem, ulicom. Varaš se, to nikako ne sme biti potcenjivački smeh. Mistika i nagomilano iskustvo koje proizilazi iz ovakvih osoba je upravo zbog uličnog fakulteta. Naravno, koliko god delovao imaginarno, tu je. Lebdi svuda oko nas, mahom na ulici. Mesto na kome nije bitno da li ćeš overiti semestar, dati Matematiku 2, ili uhvatiti budžet za narednu godinu. Jok. Skupi oči kao Inspektor Kluzo i daj klincu savet kakav ni na jednom fakultetu neće čuti - "Ulični fakultet, najteža škola mali, najteža."

Jedan magični svet koji se pojavljuje samo u nekim jeftinijim novinama poput Kurira i Alo!a. U tom svetu nema ratova, nema poreza, nema siromaštva, nema škola; ali zato je sve prepuno silovanja i egzibicionizma. Takođe, policija nema šta da radi posebno, pa zato i od najmanje sitnice prave dramu. Međutim, običan narod ništa ne radi, dok poznati kolju i pale, te ih policija brutalno hapsi.
Taj svet se deli na: Srbiju, Evropu i Zapad. Srbija je neko siromašno ostrvo u kojem se najviše dešavaju pomenuti događaji; Evropa je bogata zemlja koja pomaže Srbiji; Zapad je raj u kojem sendviči rastu na drveće i svako može da postane milijarder.
Zapanjujuće je da, iako nema mesta kao što su Libija ili Kosovo, ludilo ide na sve strane. Ljudi trče goli u crkvi, poznate pevaljke pljačkaju banke, glumci siluju devojčice, dede jedu svojim unucima oči, mačke u čoporima kasape starice... Ipak, u ovom svetu najgori zločin nije silovanje ili kanibalizam, nego zlostavljanje pasa.

I sve o tom neobičnom svetu se može pročitati samo u Kuriru i sličnim novinama.

S 3 krećeš u vrtić, sa šest si već u prvom osnovne jer nemaš više šta tamo da radiš na oduševljenje familije i vaspitačica, u školi odlične ocene, srednja prohujalo s vihorom pičkinog dima, fakultet otprilike u roku smandrljan i gotovo. Sedneš i čekaš.
Šta sad?

Kalup je posuda određenog oblika u koju se sipa određeni materijal u tečnom stanju koji se vremenom stegne i na kraju izvadi iz kalupa da bi bio upotrebljen.
U kalupe se stavlja puding, beton, metal i još mnogo toga, ali ono što nikako ne valja u kalupe se stavljaju ljudi.
Ovu vrstu kalupljenja po planu sprovode sve države sveta od trenutka kada saznamo za sebe pa do smrti.
Kalupljenje ima za cilj stvaranje tačno određenog tipa ljudi čija razmišljanja neće izlaziti iz zadatih okvira.
Ljudi ne smeju razmišljati slobodno i ne smeju biti podsticani na kreativnost u razmišljanju jer je to privilegija koju vladari iz senke čuvaju za sebe.
Svima nama se nude već odavno gotovi odgovori na pitanja koja postavljamo sebi tražeći smisao života.
Škola, religije, sekte, mediji, a najviše političke vođe žele samo jedno, vladavinu bez problema.
Čovek mora biti poslušno biće inače ga neće biti.
Planovi sa new age dikaturom su uveliko već ostvareni, a da li će biti ostvareni u potpunostizavisi samo od nas.
Pod nas svrstavam sve one koji su u sebi zadržali sebe.

Rečenica kojom mlakonja ističe svoju hrabrost, čojstvo i junaštvo.

Kada neko radi nešto što je na višem nivou od osobe koja priča o njemu, a može i da izražava nečiju nadmoćnost nad nekim.

Ogledalo ponašanja poznatog crtanog lika iz serije Simpsonovi.
Naime, dotični na početku svake epizode biva kažnjen zbog nekog svog opasno-bezobraznog dela i biva primoran da x puta napiše na tabli da to neće učiniti nikad više. Kazna je u njegovom slučaju obično čista formalnost jer ispisana obećanja ne bivaju ostvarena u realnosti.

NPR:
• Necu da rasipam kredu
• Necu da vozim skejtbord u hodnicima
• Necu da podrigujem na casovima
• Necu da podsticem na revoluciju
• Necu da crtam gole zene na casu
• Nisam video Elvisa
• Smeju se meni, ne sa mnom
• Necu da vicem "Pozar!" u punoj ucionici
• Necu da ohrabrujem druge da lete
• Katran nije za decu
• Necu da razmenjujem pantalone sa drugovima
• Nisam 32 - godisnja zena
• Necu da vozim direktorov auto
• Necu da prodajem skolsku imovinu
• Necu daleko da doguram sa ovakvim ponasanjem
• Necu da podrigujem za vreme himne
• Necu da prodajem zemlju u Floridi
• Necu da se branim petim amandmanom
• Nikad vise necu da uradim nista lose
• Nisam zubar
• Eksploziv i skola ne idu zajedno
• Necu da podmicujem direktora
• Uvek cu da zavrsavam ono sto zapoc... (nedovrseno)
• Donje rublje se nosi ispod odece
• Necu da kinjim emocionalno krhke osobe
• Necu da ciljam u glavu
• Necu da govorim o nevaznosti fakulteta
• Necu da izvodim sopstvene protivpozarne vezbe
• Smesni zvuci nisu smesni
• Necu da simuliram groznicu
• Ova kazna nije dosadna i besciljna
• Moje ime nije dr. Smrt
• Necu da pripisujem lekove
• Necu da zakopavam novajliju
• Necu da ucim druge da lete
• Necu da dovodim ovce na cas
• Podrigivanje nije odgovor
• Uciteljica nije gubavac
• Kafa nije za decu
• Necu da jedem razne stvari za novac
• Necu da vicem "Ona je mrtva!" za vreme prozivnice
• Blato ne spada u hranu
• Nikoga ne zanimaju moje gace
• Necu da prodajem cudotvorne lekove
• Necu da se pozivam na diplomatski imunitet
• Necu da naplacujem ulazak u WC
• Nikad necu da osvojim Emi
• Nisam ovlascen da dajem otkaz uciteljima na probnom radu
• Moj domaci nije ukrao jednoruki covek
• Transplataciju organa treba ostaviti profesionalcima
• Necu da proslavljam besmislene jubileje (100. epizoda)
• Necu da prenosim utakmice bez odobrenja lige
• Nisam video nista neobicno u nastavnickoj kancelariji
• Nisam reinkarnacija Semi Dejvis Dzuniora
• Necu da vrsim disekciju, osim na casovima
• Nemam pravo zastupnistva nad prvacima
• Nervni gas nije igracka
• Prvi amandman ne pokriva podrigivanje
• Indijanski zigovi na kozi nisu nase kulturno nasledje
• Prestacu da pricam o 12 inca velikom klavijaturisti
• Nisam ovlascen da otklanjam azbest
• Nisam naucio sve sto treba da znam u vrticu
• Istina nije tamo negde (Dosije X)
• Za protivpozarnu vezbu nije potreban pozar
• Niko mi nije rekao da uradim ovo

Rečenica koju smo svi čuli više puta u životu.

rec sirokog spektra upotrebe

Nesto sto se dugo ceka a kada dodje, zavrsi se u tren oka.

Pošto se radi o sastavima skupljenim s koca i konopca, koji dolaze radi zajebancije, a ne da bi igrali fudbal, sve ekipe se trude da ponude kreativno ime koje će zasmijati gledaoce. Ime ekipe obično nastaje brejnstormingom oko jedne do dvije gajbe zidarca. Čak ni na ovim turnirima nije dozvoljeno pominjanje KPGS (što 'no reče Pušić Antonije), ali aluzije na to su dozvoljene.

Izraz koji je rasprostranjen među starim svetom. Znači da je toj osobi smešno što ste vi otišli na posao ili u školu, a vraćate se posle sat ili dva.

Javlja se početkom decembra ili maja/juna svake godine u svim srednjim školama. Predstavnici su obično nastavnici i učenici tih škola, a najvažniji predstavnici učenici koji su "spavali" pola polugodišta.
Drama prosjeka se javlja iz dva osnovna razloga. Prvi, ne baš tako čest, je taj da se zadovolji potreba pojedinca za što većim uspjehom jer je dobar uspjeh u srednjoj neophodan za dalje obrazovanje. Drugi, koji se češće javlja, je taj da se skinu roditelji sa grbače da bi se moglo slobodno živjeti u toku narednog raspusta.
Karakteristike drame:
- vrijeme provedeno za računarom je svedeno na neophodni minimum, i zamjenjeno učenjem
- posuđuju se sveske onih koji su nešto radili tokom predhodnih mjeseci
- maratonsko prepisivanje lekcija i zadaća
- konstantno kukanje
- besmislene prijetnje smrću i razne psovke usmjerene ka profesorima
- moljenje za bod ili dva
- razna obećanja tipa "Sledeće godine, obećavam, više ću da radim"
- proganjanje profesora po hodnicima da se nadoknade časovi itd.
Treba napomenuti da drama prosjeka često ima par osobina komedije, ali najčešće se javljaju izražene osobine tragedije

Kao i svaka prosvetna, srednjoskolska ustanova obrazovanja, u kojoj ,,nema'' mita i korupcije. Naravno ne placaju se ocene kao u nekim drugim ustanovama, nego se ovde rukovode veoma jeftinijom metodom. Dovoljno je samo da pozovete nekog uticajnog coveka koji je nekim slucajem vas otac, ili majka, i ocena ce iznenadno velikom brzinom da se popravi na onu koja je toj uticajnoj osobi zamisljena. Naravno nista od toga nije ilegalno, jer se navodno ta uticajna osoba ,,druz''i ili sa predmetnim profesorom, ili sa nekim funkcionerom skole koji moze da utice na ocenu. Takvo ,,ocenjivanje'' je veoma zastupljeno kod dece ciji je tata, npr. doktor, politicar, advokat, a u nekim slucajevima cak i glavni ,,baja'' u gradu. Tu skolu pohadjaju, na pocetku sve vrste djaka:streberi, ,,sinovi'', ,,cerke'', ovima kojima nije stalo do skole, genijalci, smekeri, ,,baje'' u gradu... Iz takvih skola niko ne izlazi normalan, jer se skoro niko normalan i ne upisuje u takve skole. Naravno postoji izuzetaka, ali oni se posle nekog vremena prebace u druge skole, jer su se pokajali, ili su pak i oni ludi pa ostaju u njima do kraja.

Godina neka tipa 2006-ta, bilo koja iz tog reda godina ocvale tranzicije: jun mesec, skončala je i ta školska godina u tvojoj školici musavoj od čipikaoa i prosute frutele, male kompaktne i žute kao sunce nad Sutomorem za koje si spremao džeparac prkoseći iskušenju albuma Mančester junajteda, onog u kom su Vidića skrajnuli na zadnju stranicu sa O’ Šeom i pomoćnim osobljem stadiona, jebem li im proju…

Kad ono prc. Tvoji su već cepnuli broj sa bandere - Škola stranih jezika “BOŽIDAR ADŽIJA” i investirali u budućnost u brižnom naletu grčenja i ćamanja, da ne budeš ništak i nitkov sutra, da budeš kozmopolita, da se edukuješ, obrazuješ zaradiš i onda nek ti dupe vidi puta koliko ti srce ište. Šatro.

Sutra si postao/la/lo samovlasno lice, sui iuris građanin, domaćin, hipster ili derpe, i možda svojom voljom i svojim džepom juriš kojekude kurseve jave i cececea, ali ta žega, taj hlorin gas buđavih zidova proizvoljne prostorije u Železniku, do kog si se klackao tričetvrt sata radi TEČAJA (ne kursa), će ti ostati urezbareni u pamet.

Zato je, uostalom, ovaj termin prognan iz upotrebe.

Uzvišen izraz kreativnosti i mašte, krajnji proizvod često je uporediv sa najboljim delima H.K. Andersena, Ezopa i Braće Grim.

Došla baba iz Švabije! I donijela poklon! Prije dvije godine kad je dolazila donijela neke predrkane adidaske, cijela škola se okretala. Mora da su ovaj put najke ili moltenka basketara. Zna baba šta valja.

- Vidi šta je tebi tvoja baka donijela... Čula sam da si dobar u školi, da će biti nešto od tebe. Za tebe, sine, Waterman olovka, al da je koristiš samo za potpisivanje milionskih ugovora, znaš.

Koji kurčev milionski ugovor? Jedino potpisivanje na koje si mislio je bilo potpisivanje moltenke flomasterom. Olovka jeste lijepa, sija se, pa još gravirana kutija... A, košta koliko lopta i najke zajedno. U tvom trinaestogodišnjem mozgu takva olovka je bezvrijedna. Zahvaljuješ se kurtoazno babi i ostavljaš je u fioku da godinama skuplja prašinu pošto ti majka ne da ni u školu da je poneseš da ti je neko ne ukrade.

Prođu godine. I tebe usere kako te nikad usralo nije. Isus je pretvorio vodu u vino, ti si pretvorio balvane u evre. Dolazi sutra Kuvajćanin na potpisivanje ugovora. 50 šlepera robe x 11000 evra x 1,95583 po srednjem kursu Centralne Banke BiH = 1 075 706,50 KM. Milionski ugovor. U markama, ali milionski. Vadiš kutiju sa olovkom iz fioke, otresaš prašinu i stavljaš je u džep sakoa uz konstataciju da baba mora da je bila vještica kad je pogodila da će ti zatrebati. BABA ZNA!

Najbrži lik na 100 metara u podne.
Naime, prije nekih 3000 godina na olimpijske igre su održavane trke na sto metara u podne.
Masu para se tu osvajalo. Prize pool je bio ogroman te Hermes koji je živio iza sedam brda i sedam gora a škola mu bila 34 sata od kuće, te je svaki drugi dan dolazio na nastavu. Da bi se riješio ovaj problem, kovač po imenu Laki Strelac mu napravi patike od tozla, te je ovaj svaki dan šprinta' do škole za 14 sati.
Čak i tako, pročulo se za ovu mladu nadu olimijskija igara. Otac i majka mu nađoše sponzora u fabrici eksera ''Doki'' te mu ovi obezbijedše opremu i platiše mu put i sve i on se nađe na 100 metara u podne đe je prošiba sve.
Prvi put 100 metara za 9 sekundi.
Drugi put 100 metara za 8 sekundi i nešto malo stotinki.
Treći put nije učestvova' jer je bio prejak, pa je htio da da šansu drugima
Osvoji on tako uzastopno 33 puta 100 metara u podne dadnu mu neku prepičku i odseli se dolje put današnje albanije i tu pravi prvi streličarski klub ''Čajnoš"

Utjeha čovjeka koji živi sa curom i koji se distancirao od raje zbog toga. Šatro, boli me tuki, pijem s vama, a jebem kad 'oću. E pa kurac, i jedno i drugo radiš kad ti ona to aminuje.