Кез, лажан 'осмех' из страхопоштовања или улизивања који тежи за бољим односом са особом којој је кез упућен. Најчешће је то шеф, или нека друга особа од које зависимо, професор, родитељ, а понекад чак и ортак. Покушавамо да изгладимо ствари не скидајући осмех са лица, и максимално се трудимо да угодимо особи о којој се ради.
- Добар дан шефе? Како сте нам данас? Видим, оздравили сте? Јесте ли се наспавали? Хоћете кафу?
- Оздравио сам, на твоју велику жалост.
- Па баш лепо што сте нам се вратили. Ево пре кафе мало пите од јабука, моја жена послала.
- Је л' ово нека спрдачина? Ко је ово смислио? Јован? Па да.. Он и његове скривене камере. :гледа испод стола: Хоће ли сад да искочи зец из пите чим је додирнем? :одаљио се на метар од пите: Ајде реци ми одмах где је камера да не би имао проблема, а оног мамлаза ћу да отпустим са све задовољством.. Је л' овде? :претура по полицама:
- Не, не, не, погрешно сте ме схватили. Ја се извињавам, али данас је међународни дан додељивања дарова па сам вам ја ово донео.
- Аха, тако значи.. Захвали се домаћици, а сад се торњај на посао да не би имао проблема са отказом! :и даље сумњичаво гледа у питу и после пар секунди је врховима прстију гурне у фиоку:
- Разумем шефе. Увек ми је задовољство причати са вама.
- Да, да, да.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Леп дијалогчић. +
може да се употреби и за неки филм тај дијалогчић +++ :)
+
Zahvaljujem!
Možda i bude neki film..
alergičan sam na tu pojavu
+++
a ko nije :) fala