Kez, lažan 'osmeh' iz strahopoštovanja ili ulizivanja koji teži za boljim odnosom sa osobom kojoj je kez upućen. Najčešće je to šef, ili neka druga osoba od koje zavisimo, profesor, roditelj, a ponekad čak i ortak. Pokušavamo da izgladimo stvari ne skidajući osmeh sa lica, i maksimalno se trudimo da ugodimo osobi o kojoj se radi.
- Dobar dan šefe? Kako ste nam danas? Vidim, ozdravili ste? Jeste li se naspavali? Hoćete kafu?
- Ozdravio sam, na tvoju veliku žalost.
- Pa baš lepo što ste nam se vratili. Evo pre kafe malo pite od jabuka, moja žena poslala.
- Je l' ovo neka sprdačina? Ko je ovo smislio? Jovan? Pa da.. On i njegove skrivene kamere. :gleda ispod stola: Hoće li sad da iskoči zec iz pite čim je dodirnem? :odaljio se na metar od pite: Ajde reci mi odmah gde je kamera da ne bi imao problema, a onog mamlaza ću da otpustim sa sve zadovoljstvom.. Je l' ovde? :pretura po policama:
- Ne, ne, ne, pogrešno ste me shvatili. Ja se izvinjavam, ali danas je međunarodni dan dodeljivanja darova pa sam vam ja ovo doneo.
- Aha, tako znači.. Zahvali se domaćici, a sad se tornjaj na posao da ne bi imao problema sa otkazom! :i dalje sumnjičavo gleda u pitu i posle par sekundi je vrhovima prstiju gurne u fioku:
- Razumem šefe. Uvek mi je zadovoljstvo pričati sa vama.
- Da, da, da.
