Dođe tako smena perioda u životu, posle duge veze od 10 godina gde si imao devojku ali si bio švorc došao period kada nisi imao ni novac ni žensku pa na kraju preokret. Pojavi se posao, pa počneš i ti da se menjaš na bolje ali nikako da te krene po svim koordinatama, devojke oko tebe te već memorisale kao zagorelog luzera, džaba si se upristojio. I onda iznenada munja! Neke studentkinje na razmeni, ili turistkinje na proputovanju ka moru, na skijanju, na EHIT-u ili štagod. Ne zna ona kako si bio odrpan nedavno, vidi da si ok i zainteresovan za nju, neko piće i palite do tebe (ili autom na obližnju čuku, nebitno). Tamo sve kao u snu, ali tvom a ne njenom. Opališ prvi put brzinski, ona kao nije nezadovoljna, sve ok (teši te iz pristojnosti). Ali posle nekoliko minuta ti ponovo na njoj i to traje duže. Pa ponovo. Pa opet. Više neće da ti daje, umorila se ali ti je moliš kao osuđenik na smrt za samo još jednom i biće na brzinu... Epilog da ona beži polugola da bi se spasila a ti ostaješ zadovoljan da češaš jajca jer te je konačno ponovo krenulo, sad više nisi prezagoreo, biće uskoro i nekih normalnih devojaka, vraćaš se na staze stare slave...
- Ok, ali ovakvu priču o tebi baš i nisam morala da čujem, nije baš pohvalno...
- Ja sam vrlo iskren, želim da znaš da imam časne namere....
- Beži azmane, vidim ja da je od te tvoje Letonke prošlo previše vremena, slabo ti je ona uvela struju, zvaću upomoć.....Definicija nije najbolje sročena ali je posvećena mom prerano preminulom drugu grof Vlatko Paskačić jer je jedan od poslednjih razgovora koji smo vodili sadržao i ovu priču. Neka ti je laka zemlja, Vladice...
