Osećaj koji se javlja pri gledanju jedne etape Tur de Fransa, kad shvatiš da su ti posle pet sati sedenja u fotelji i gledanja direktnog prenosa slavne trke, utrnuli guzovi i da te celo telo boli a samo si sedeo, dok su oni sve to vreme vozili bicikl punim gasom, popeli se na četiri brda i projurili kroz trideset gradova, i onda svedeš račun koji kaže da poslednji u generalnom plasmanu koji će, kao i ostalih dvesta biciklista, preći dvadeset etapa i tri hiljade kilometara, dobija 400 evra ako bude imao sreće da ne padne i polomi se, a ni oni bolje plasirani nisu mnogo jači osim prve trojice koji su oko 300.000 evrića, dok jebeni fudbaler, čija utakmica traje sat i po i koji uglavnom stoji pa ponekad potrči, dobija mesečnu platu od stotinak hiljada evra i naslovne strane.
