
Кажемо за некога ко буквално уста не затвара. Не дај боже да направи паузу како би удахнуо/ла ваздух, када већ може да каже штошта док га удише.
Меље ко празна воденица, просто речено.
- И шта ми ради комшиница Рада?
- Ма иди бре, једва је офарбах! Не могу ни главу да јој наместим, јер све млатара док прича. А прича и кад дише, за пола сата све стигла да ми исприча, и како је била стрини на сахрани, и како јој је унука добила прве зубиће...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.