Ne znam zašto, al' od malena me srce zapeče kad vidim nekog malog koji se sam gega u daljini, jede burek, a možda čak i dva (stereotip, sram te bilo) i gleda dole. A PODBRADAK SE OCRTAVA, EJ. Podbradak pojeo vrat kao lavina jedna. Vidiš jedan, drugi, treći....sedmi, osmi sloj pa prestaneš brojati.
Stegne me u grudima - ona kugla vatre, suza u oku, pa mentalitet spasonosnog kvazimoda proradi. Ja ću to sad da sredim, baš ja.
Imam onu naviku da uvek priđem, ja psiholog autsajder, u potrazi za žrtvom da joj ispiram mozak znanjem iz druge godine, psihologije naravno. I mali debeli - moj novi prijatelj može da bude i najbolji. Mali debeli nije druželjubiv, ja zaključujem - diraju ga, tajo ga tuče kaišem kaže JESAM REKO TRI SARME NE PET JESAM REKO JESAM LI AAA. Ništa on meni to ne govori jer me ignoriše ALI JA ZNAM. OSEĆAM. I ja ću da pomognem.
Međutim, mali debeli uvek nastavlja svojim putem bureka i neviđene netrepeljivosti prema meni, a ja serem. Serem i previše što će malog debelog navesti na zlo.
Kažem ja pred ljudima malom debelom: Znaš da je lepota u oku posmatrača? Jedan kilogram više ili manje ništa ne znači i nikad neće. Nikad nemoj razmišljati šta leži na tvojoj površini već u unutrašnjosti tebe! Pored tahikardije, u tvom srcu se nalazi dobrota, iskrenost, sjaj divnog čoveka. Čuvaj to, mali debeli. Čuvaj. I nemoj ti ništa meni da se brineš ja ću da razgovaram sa profesorom fizičkog ionako mislim da se fizičko ne treba ocenjivati, mislim, stvarno.... Pa ne može svako isto da uradi, JEL DA?
Mali debeli nešto promrmlja, podiže glavu i vide ljude oko sebe.
(Da mi je neko ovo rekao, ja bih rekla nemojte da ocrnite malog debelog to su dobri ljudi. )
Zatim, sevaju oči malog debelog i viđa se osmeh koji jedino povezujem sa sitošću. Okrene se mali debeli i izusti: ALO, kravo debela! Mnogo si pametna sa tih 300kg. Bolje što pričaš nešto da pojedeš,a!
E moj mali debeli, a mogli smo se družiti.
I tako, ne verovati malim debelim - prgava bića.
