Ova je priča o sjebanom ustrojstvu Univerzuma. Sve je počelo kada sam se zarakijao kod kuma. Bilo je veselo i pevalo se sve od ``Sinoć sam pola kafane popio`` (od Željka Bebeka) do ``Ne traži je sine`` (od Sinana Sakića), pa je na kraju došlo vreme da idem kući. Krenuh niz stepenice koje idu do moje ulice. Napolju je padala slaba prolećna kiša.Inače nije bilo svetla pa sam tumarao po mraku niz stepenice.Iznenada čujem:- krccc!Svatih da je to bio puž! Mučenik nije imao sreće...Dođoh kući, sastrugah puža sa cipele, ispišah se i legoh da spavam. Nisam mogao da zaspim, smorio sam se zbog puža. Niti sam ja želeo njega na svojoj cipeli, niti on moju cipelu na njemu. E to je to Ustrojstvo univerzuma, ili sudbina....Stvari se jednostavno dese. On jednostavno nije mogao ni da se izmakne jer je spor....A ja ga nisam video, iako mu nisam želeo zlo, poslao sam ga na konsultacije sa njegovim predacima...Ja sam u tom momentu Univerzumu poslužio kao dželat ne znajući ništa o tome... Pitanje od koga me stvarno boli glava je:-Kakva to kosmička čizma, patika, cipela čeka svakog od nas? Još više me muči činjenica da iako budem znao šta mi je suđeno, možda neću biti sposoban da se izmaknem, kao onaj nesrećni puž...On je samo izmileo na beton, jer se radovao kiši...
Ipak, Univerzum zna da bude i milostiv i da vas izvuče iz najdubljih govana.Baš kada mislite da nema dalje, desi se nešto neverovatno što vas spase....Pogledajte primer...Koliko verujete Kuriru?
Na naslovnoj strani Kurira velikim slovima piše:-Hvala kurcu!
Radoznao, okrenuh stranu na kojoj je vest i tamo piše:
-Čobanin J.R. (19) preživeo udar groma dok je urinirao na livadi.Bez težih povreda, samo sa opekotinama na polnom udu. Lekari kažu kako je struja najverovatnije otišla kroz mlaz urina u zemlju.J.R se oseća dobro, blaže opekotine prolaze....
