Pojava kad nešto pričaš, a nema ko da te čuje. Može da znači i da tvoje reči fizički čuju tvoji sagovornici, ali ne dopire do njih. Mada to se bolje opisuje kao pričanje zidovima.
Međutim, ima slučajeva kad te stvarno niko ne čuje, a ti misliš da te slušaju...
Kada sam bio u vojsci dođem na odsustvo, i vidim se naravno sa ortacima. Kupili smo flašu vinjaka, i kad je otišlo preko pola boce počeli da pričamo o Kosmosu i o Bogu. Svako je otprilike ispričao svoju priču (teoriju) i odmah posle zaspao. Ja sam bio pretposlednji. Poslednjeg ortaka nisam čuo šta je priča, i niko ga nije čuo, i verovatno time nismo mnogo izgubili.
