Priče velike djece ili bajke za veliku djecu. Uglavnom ih koriste notorni lažovi u vidu Mongolskih drevnih basni i poneki lokalni mangup koji upražnjava dosadu i kvasi grlo podjebavajući povodljive i zelene svojim improvizovanim IQ testom.
Lik 1: Lovim ti ja šumom i vidim jelena, bar 500-600 kila, garant. Počinjem da pužem da mu se što više približim, naravno uz vjetar, da me ne omiriše. To sam naučio kad sam bio snajperista u '63-oj padobranskoj. Nanišanim, ...zviznem, moraš zviznut da se divljač ukipi i...pucam! Pogađam ga pravo u čelo. Handiro. Treba ga prenijeti do kampa. Mogu sam, nije mi prvi put. Stavim mu noge na moja ramena i počinjem da...
Konobar: Hoćete li popiti još nešto?
Lik 1: Ma može, donesi nam još po dupli, kiselu i daj još tog kikirikija. Šta's se stiso! Gdje sam ono stao?
Lik 2: Pa noge na ramena.
Lik 1: Ja...noge na ramena. I jebem jebem jebem....-----------------------------------
Lik 1: Iz spavaće prelazimo u dnevnu, voli kad je spavam na šanku. I taman ja degažiram sjeme, kad u tom momentu u stan ulazi njena sestra bliznakinja, koju sam kresn'o još dok sam izlazio s njihovom najboljom drugaricom Jelenom.
Lik 2: Čovječe kakva scena. I šta bi??
Lik 1: Pa kulturno se pozdravim pošto sam fino vaspitan i odem da se istuširam pošto sam se bio malo oznojio, a sestre napravile palačinke i pripremile dušek i gel za nuru masažu. Poslije toga smo zajedno odgledali dvd 500 najboljih golova.
Lik 2: Pa koji si ti lik, pa ti si car. Ma šta car, pa ti si...jeeeee a 'el mogu da ti kupim još jedno pivo?
Lik 1: Jelen.
