Prigušivač podriga

Izađeš tako među ljude čisto da obnoviš sećanje na treću prostornu dimenziju i 3D devojke, pomalo trapavo odgegaš do nekog ćoška nošen mišlju da si badava protraćio pare za ulaz i sa veštačkim osmehom kreneš da klimaš glavu u ritmu muzike koja ti ni malo ne prija. Da bi ubio nervozu, a bogami i šmek 6 prženih jaja sa slaninom i crnim lukom koje si strpao u mešinu pred izlazak naručuješ pivo od 0,5. Ortaci, dileje, već su sinhronizovani sa okolnom atmosferom, utopljeni u enterijer, harmonijski osciliraju uz mlade jarebice. Urlaju ti na uvo da se opustiš. Sukneš još jedno pivce da ih stigneš,.. pa još jedno,.. pa još dva. Utopiš se u masu, magmu, kreneš da đipaš ko ždrepče pušteno iz štale, a sa tobom i želudačni sadržaj u međuvremenu obogaćen giricama, koka-kolom, čoko smokijem, pitom sa zeljem, pelinkovcem i parčetom pice na kome su bili šampinjoni kojima je prošao rok. Utom spaziš suprotnopolku koja ti zavodljivim smeškom strese i poslednji mudoblokator niz nogavicu. Priđete cik cak putanjom jedno drugom, dohvatite se, povećate opštu stabilnost sistema i, iz nekog razloga, krenete ludački da igrate, da se vrtite. U stomaku radi centrifuga, sve uzbućkalo kao u laboratoriji ludog hemičara, stvara se tamno zeleni oblak gasa koji širi i isteže zidove utrobe. A, onda... Poljubac, kao iz filmova tridesetih. Ali pošto ovo nisu tridesete, kisić vrlo brzo prerasete u sveopšte krljanje, tuču jezicima, lizanje krajnika, gruvanje zubima. Da bi je što bolje obuhvatio dodatno se izviješ, izvršiš pritisak na dijafragmu, ona šljusne po želucu, grkljan se otvori i podrigneš ko konjina..
Samo što to niko nije čuo jer si, jelte, imao prigušivač.