prijatelj sluzi da , kada ti je los dan , odes i pokvaris ga i njmu!!!

To vam je ono što addujemo na svoj profil, šaljmo mu linkove, lajkujemo mu statuse, i te statuse komentarišemo, šaljemo mu poklone, i tome slično. A kada ga sretnemo u javnosti ne javimo se jedno drugom....

Po ceo dan može da te sluša,a da mu ne dosadi.Možeš da mu pričaš bilo šta iz svog života sa znanjem da on nikome neće reći.Veran,odan,poslušan,uvek veseo i spreman za igru su osobine koje krase prijatelja.Jedino što mu je potrebno zauzvrat jeste vaša ljubav.A ako želite da vam prijatelj potraje,bilo bi dobro dati mu svaki dan hranu i vodu.

Osoba zbog koje te milion puta zaboli duša ali nikada glava.
Arhaična reč u srpskom jeziku, isuviše teška da bi se upotrebljavala tek tako. I zato su dobri ljudi izmislili reči ortak, pajdo, jaran, poznanik, kućni neizbivač, drug...
Titula veća i od brata i sestre jer nisu tvoj izbor, prijatelja biraš sam zato više i boli ako te zajebe.

postoji da kad padneš ima ko da te šutne.

Od starog prijatelja nema boljeg ogledala.

Путник намерник ког први пут видите у животу, али на фињака покушавате да му увалите своју причу јер имате замерку на његов рад.

Sreca daje prijatelje,a nesreca ih provjerava.

Jedina osoba kojoj komotno možeš da kažeš "Jebi se", "Puši kurac", "Da se nosiš u pičku materinu", i ostale psovke, a da se on nimalo ne uvredi.

To je čovek od koga još uvek nismo pozajmili lovu.

Pravi te prijatelj povredi samo jedanput i to onda kad umre..

- prijatelji - su ljudi koji dele i kad nemaju, dolaze i kad ne mogu (ali sila zakon menja), koji ne pitaju zasto i sto vec urade, koji se druze u dobru i zlu, koji se sete i rodjendana i godisnjice braka i koji se zbog takvih karakteristika i nacina negovanja prijateljstva na kraju nadju u jednoj vrsti “zajednice” u srpskom narodu znane kao KUMOVI.

Osoba koju možeš da nosiš u srcu ili na leđima.

Osoba koja te pre svega gleda kao čoveka, bez obzira što te svako drugo veče pijanog nosi kući ko' neku životinju.

Neko ko će ti uvek i u svakoj situaciji pomoći, radovaće se tvom uspehu, patiti sa tobom kada ti bude teško i uvek ti reći istinu ma koliko ona bila lepa ili ružna.

To je ono što stičeš još za života da bi napunio povorku na svojoj sahrani.

to je lik sa kojim cugas i koji ima lijepe sale i smicalice, i zabavno vam je provoditi vrijeme zajedno, i kojem nikad ne smeta ako izjavis da bi mu oplodio curu kad bi ona htjela.

prava retkost u današnje vreme. U mnogim slučajevima iza prijatelja se zapravo krije dobro prerušeni neprijatelj!

'Еј, пријатељу, здраво? Што ме гледаш? Никад ниси видео овако нешто? Шта ћеш, таква је судбина. Нисам ја хтео да овако прођем у животу. Да л' је судбина, да л' је то Божја воља, ал' тако је, како је. Ето, сваки дан сам испред овог супермаркета, чекам да ми неко нешто удели. Ал' слабо. Сви у некој журби, неко ме погледа са презиром и гађењем, неко и сажаљиво, само пројури поред мене и побегне. Кад излазе из маркета, склањајући поглед људи журе да побегну од мене. Можда је некима и непријатно да ме гледају док носе пуне кесе, а не дају ми ништа. Или неће. И ови из маркета ми слабо дају. Шта ћеш, криза, људи пазе на сваки динар, пазе на сваки комад хлеба. Разумем их ја, пријатељу. Ко се једном навикне на лоше, брине само да ме не буде још горе.

Склањам се од свих, да не сметам. Склоним се иза контејнера, одгегам некако, има ту картона да се покријем, мада тешко је да их задржиш кад дува ова кошава, брзо одлете... Некад се ушуњам у овај маркет, ту на улазу, да се мало угрејем, али брзо изађем. Боље да ја сам одем него да ме терају. Једва успевам да побегнем да ме не згази неки ауто на паркингу. Један ме је ударио, једва сам претеко. Били неки људи у белим мантилима, превили ме, изболи ме неким иглама, дали ми неке бомбоне и опет оставили овде. Нема нико да брине о мени. Мајке се не сећам, био сам мали кад ме је напустила, отац и не знам к'о ми је. Брата близанца ми прегазио камион кад смо били мали, а две сестре не знам ни да л' су живе. И њих одвели неки људи кад су биле мале...

Ех, и ја се распричао, мора да те задржавам. Па зар не разумеш шта причам? Нема везе, навикао сам ја да ме људи не разумеју. Ово је вучје време. Људи су постали праве звери, више реже једни на друге него што причају, зато се и све мање разумеју. Погледај се! Већи си од мене, можеш једном руком да ме задавиш. Мањи од тебе су ме ударали, шутирали, газили, нисам могао да се одбраним. А и како бих се бранио кад ми је од глади душа у носу. Ма немој ништа да ми причаш, не разумем ни ја тебе ништа. Различити смо ми светови, тешко ћеш наћи неког ко познаје истовремено тај твој и овај мој начин живота.

Шта си се сморио? Зар ћеш још да се расплачеш к'о нека жена? Продужи даље, не треба мени сажаљење, тога ми је преко главе. Лакше подносим презир, батине и гађење него сажаљење... Ех, оде... Отерах човека. Е, будало једна...
...

Опет ти, пријатељу? Извини за малопре, нисам навикао да ме било ко гледа као нормално биће. Шта је то? Салама? За мене? Па није требало, хвала ти до неба, пријатељу мој. Ух, што сам гладан! Не, не мораш да ме грлиш. Па зар ти није грозно да ме дираш оваквог, да ме тапшеш по леђима као да се знамо сто година? Требало би ја тебе да изгрлим. Џабе мени причаш, ништа ја тебе не разумем, ... Ух, како је укусно... (МЉАЦ!)... Данима нисам јео... (МЉАЦ!)... Гладан сам к'о вук... (МЉАЦ!)
...

Још си ту? Е, мој пријатељу, коначно и ја доживех да ми неко приђе к'о човеку. Више ми не смета ни овај ветар, ни ова хладноћа. Није ми више ни толико хладно. Овај загрљај и тапшање по леђима ми више значи од ове саламе коју си ми дао тако ми ове моје преостале три шапе. Идеш? Ај, уздравље, пријатељу!

Osoba koja će uvek biti uz vas bilo šta da se desi (bilo dobro, bilo loše), i koja vam omogućuje bolju socijalizaciju.