Prepreden potez prosečnog Srbina koji se provlači kroz vekove. Uvek smo imali zvaničnu valutu, ali smo pored nje imali i drugu koja je bila važnija i po kojoj smo sve računali. Nekako najdraža nam je bila Marka, valjda zato što se gotivimo sa Nemcima kroz istoriju.
Trik je jednostavan. U trenutku naplate napravite se Toša, i kažete da imate malo manje dinara od traženog iznosa. Kec iz rukava su vam devize. Pitate da li ih prima. U više od devedeset posto slučajeva preovladaće lenjost i uzeće vam onaj iznos koji ste predložili. Koga još ne smara da računa i menja devize za pišljivih iks dinara.
- Komšo, im`o si četiri zidarska, kilo podriguše, pola litra Vinjaka i šes` leba. To ti je 860 dinara.
- Komšo, primaš ti evre? U dinarima imam samo 780.
- Daj to, odlično!
------------------------------
- Evo ovaj krevetac je sjajan za vašu bebu. Pošto je malo krupnija, ovaj dušek će joj savršeno odgovarati.
- Koliko to košta?
- 5400 dinara. Ako uzmete ovaj antialergijski dušek to će biti 5800 dinara.
- Nek ide život! Jel primate vi evre, pošto imam samo 5600 dinara?
- Naravno da primamo gospodine. Primamo i sve vrste kartica: Master, Vizu, Dinu... Čekove i potvrdu od preduzeća takođe.
- (Jebem li ti mater) U redu, izvolite!
- Sto eura? Nemam ništa sitno da vam vratim. Evo izvolite ovu prostirku to je taman da zaokružimo. Hvala Vam što ste baš kod nas kupili krevetac. Dođite nam opet.
- (Dođem opet kurac. Jebem li ti pokolenje! MRŠ!) Doviđenja!
