Primitivna sredina ne postoji, postoje samo primitivni ljudi, a takvih ima u svim sredinama. Međutim, za pojedine beogradske gospođe (dame), to što neko nije rođen u Beogradu čini ga primitivnim, jer je zaboga, sa 19 prvi put video tramvaj, prethodno prvi put ugledavši zgradu sa više od 4 sprata. To što neko dolazi iz takve "primitivne" sredine postaje joj glavni argument u raspravi, koliko god da dotična gospođa nije u pravu. To najbolje znamo mi dođoši. Istina, nailazimo na odličan prijem kod većine, ali opet neki misle da su Bogom dani jer su "prohodali na asfaltu" ili jer su im pluća "puna olova".
Gospođa izvodi dete iz zubarske ordinacije. U čekaonici tišina, čuje se samo ona kako se povišenim tonom obraća prijateljici, takođe od njene vrste.
Gospođa: Izvadio mu je zub, samo, mnogo mi je čudno što ga šalje na sladoled. Kako to da posle vađenja ide na sladoled? To prvi put čujem. Ovaj mora da je u nekom Nišu naučio zanat pa ga šalje na sladoled...
Ja: Izvinite što se mešam, ali nisam mogao da ne čujem. Nije to samo zbog njega, svi zubari će vam tako reći, imam dosta iskustva. Vodite dete na sladoled, sad kad je izvađen zub ne treba da ga greje, već da...
Gospođa: Alo, dečko, jel tebe neko nešto pitao? Kakav je to način da mi upadaš u reč... Bla, bla, bla...
Ja: Izvinite molim vas, samo sam hteo da pomognem. (akcentovanje ovog "pomognem" je otkrilo moje pomoravsko poreklo)
Gospođa: E blago meni kad ćeš ti, pitaj Boga odakle si došao da mi pomogneš, bolje se vrati u tu tvoju sredinu odakle si, pa vi ližite sladolede posle vađenja dokle hoćete, a nas ostavite na miru. Koliko vas je Boga ti, ne mogu od vas ni u poštu, ni u prevoz, sad ni kod zubara...
Ja: Ne znam zašto ste nervozni, ali evo, ja primitivac imam jednu pesmu iz moje sredine da vas oraspoložim:
Mi imamo akva park,
akva park,
akva park,
mi imamo akva park
i zoo vrt!
