Ovo je princip kom pribegavaju svi poslodavci u ovom našem društvenom poretku...naime njihovi radnici nemaju svoje živote, nemaju porodice, decu, ništa...Oni ne žive u kućama već ormanima i tamo čekaju na poziv.Onda izlaze iz tog svog kvalitetnog ili nekvalitetnog ormana i postaju ljudi, tj. mašine ljudskog oblika i obavljaju sve što im je rečeno...Tu pored njih naravno stoje i mali ofingeri, snovi, nade i težnje.Oni ne mogu postati ništa više osim najobičnijeg predmeta, imaju sitne prohteve i njih zadovoljavaju oni koji najvernije stoje.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Тужно и тачно.
Skidam kapu za ovo.
Tacno nazalost... ++
+