Jer, pazi, nije dovoljno što si stanovnik Sveta, Evropljanin i Srbin. Neeee. Ti moraš biti i Podrinjac, Šumadinac, Banaćanin, Zlatiborac. Nećeš propustiti priliku da ponosno istakneš svoj grad (ili ako živiš na selu, najbližu varoš, ipak je glupo da kažeš da si sa sela, zar ne). Ali tvoj grad ima naselja, prokleto bilo! Pa naravno da ćeš naglasiti da si Dorćolac, iz Blokova ili sa Voždovca. Ako si toliki baksuz da ti je naselje veliko, onda moraš da preziciraš da si sa Bulbuldera, kod Vuka i slično.
Da, ali to nije sve. Ti takođe moraš da navijaš za neki klub, da slušaš određeni muzički pravac (da, znam, alternativni, ko još sluša mejnstrim?), da imaš specifične seksualne afinitete, da preferiraš određene serije i filmove, vrstu droge, alkohola i književnosti. Pa verska i politička pripadnost je pod moranje, zbog toga se i ratovi vode. Rusofil ili prozapadnjak? Eksplorer ili Fajerfoks? Intel ili AMD? Koka-kola ili Pepsi? Prasetina ili jagnjetina? BMV ili Mercedes? Kukuruz ili pšenica? Kafić ili kafana? Majkorsoft ili Epl? Kruška ili jabuka?Ajvar ili kiseo kupus? Mekdonalds ili domaći roštilj? Definicije ili posteri? Pa nije ti lako, razumem te. I dobro je imati stav, ali...
Sad, kad si se odlučio i zapisao (ko će to sve da popamti) šta si i za koga si, red je da počneš da ispunjavaš svoju svetu dužnost građanina Srbije: da veličaš svoj izbor i da se svim silama boriš protiv onih koji su se (voljno ili nevoljno) opredelili drukčije. I nećeš birati sredstva da ih uvrediš, poniziš i poraziš. Ako pobednika uopšte ima. Jer, o ukusima, kod nas, i te kako vredi raspravljati. Pa to nam je duševna hrana, samo to i radimo, u nedostatku svog posla koji bi trebalo da gledamo. Otuda nesloga, nervoza, neraspoloženje, apatija, bahatost, nesreće.
Crna hronika u svim dnevnim novinama.
