
Из било ког правца да улази у Београд, прво обиђе најужи центар града, одстоји једно пола сата заглављен у неком сокачету, затим глатко прође поред излазног перона не би ли направио још два-три лупинга око аутобуске и најзад, истовари путнике...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
+
Zamisli kako je tek nama koji svakoga dana "prispevamo" iz pravca Banovog Brda u centar.
....i sleti iza parka...;)+
знам како је, била сам од тих, ма само уватиш трамвај и кулираш...
замисли како је кад путујеш сваки дан из новог сада или из зрењанина, пређеш читаву раздаљину за пола сата и онда још сат времена гледаш кроз прозор и суздржаваш се да се скочиш и одсимулираш епи-напад,само да те пусте напоље, јер си, што се тебе тиче, одавно приспео
:)