Pritajeni mudroseri

Govno ne smrdi dok ga ne čačneš. Ako si se slučajno nadovezao na neki naizgled bezazleni komentar ovakve osobe ili si joj se ne daj Bože obratio-najebao si. Ovakve osobe su pokretne nagazne mine koje te naravno neće ubiti mada ćeš to poželeti. Kreću se slobodno među normalnim ljudima, gotovo neprimetni. Odaje ih tek poneki komentar ili pitanje mada nije isključeno i da ničim izazvani krenu u proces prosvećenja tebe zatupljenog zbog tvog, po njima, nedoličnog ponašanja, stava o bilo čemu ili bilo čega što si izgovorio mislio ti to ili se samo zajebavao, nebitno je.

Puni su mudrosti i oprečnih stavova o svemu. Željni su rasprave i diskusije. Njihovo znanje nije enciklopedijsko, oni se u sve razumeju do tančina, do srži. Samo pomeni temu-magistarski rad je tu. Čuj mene neukog-magistarski rad...za Nobela bre! Objasniće ti sve tajne života, ovozemaljskog i zagrobnog, starih civilizacija, kvantne fizike, domaćeg fudbala i izbora za Mis Papue Nove Gvineje.

Argumente grade na novinskim člancima, jućub filmovima, teorijama zavera, Vendi, Jovanu Deretiću i zadriglim (najčešće Američkim) šizofreničarima sa manijom gonjenja. Sve ima veze, sve postoji sa razlogom, sve je ukomponovana mašina koje je tu da te navede da radiš to što oni hoće. Koji oni? Zar je bitno...

Najefikasniji sistem odbrane moždanog sistema je rano prepoznavanje međutim kako to uvek nije moguće treba se truditi da se govno što manje džara jer je smrad onda manji. Ako je kasno treba pokušati debiloznim komentarima i pitanjima dovesti mudrosera do gubitka živaca ali su za to potrebne visinske pripreme na tlu Azije, čelični živci i litar vinjaka. Ostali mogu probati teranjem u tri lepe jer je i to nekada svrsishodno.