Opšta pojava do koje dolazi svaki put kada se nađemo u istoj prostoriji sa roditeljima i računarom. Strpljenje dece ide ispod minimalnog praga tolerancije a roditeljima ne preostaje ništa drugo osim da ostanu na istom stepenu tehnološkog neznanja na kojem su i pre toga bili. Problem u svemu tome je što će i ta deca postati roditelji, i to vrlo slični sopstvenim.
2010. Tvoja soba
Otac: Sine kako da uđem na internet?
Ti: Pa dupli klik na ikonicu i onda kucaš šta te zanima.
Otac: A jel mogu ja da ono što kažu surfujem?
Ti: Možeš ćale rekao sam ti kako.
Otac: A kako da nađem nešto o kolima što me zanima? Znaš, u moje vreme nije bilo ovoga, ne umem baš da se snađem.
Ti: Otkud znam, ukucaj nešto, odoh ja do grada.2043. Soba tvog sina
Ti: Sine, kako da uključim hologram ovog tvog kristalno-katodnog ekrana?
Tvoj sin: Ćale, staviš modulaciju na keca i on se integriše na zid.
Ti: A jel ima možda Mozila na ovom tvom računaru ili možda Gugl Hrom?
Tvoj sin: 'Ajde bre ćale ne lupaj, to se ne koristi već 25 godina, starije je od piramida.
Ti: Pa jebi ga sine, ovoga nije bilo u moje vreme.
Tvoj sin: Evo projektovao sam ti miša na radnu površinu pa se snađi, odoh ja kupim samonapajajuće baterije za mp17 plejer.
