Grejanje - naizgled trivijalna stvar... U avgustu, na plus dvesta u hladu. Kad dođu decembar i januar, shvatite da ste se preračunali. U zavisnosti od toga šta od goriva koristite za grejanje svoje pozadine, već na početku neke ozbiljne zime već će vam je biti pun kurac i ima da priželjkujete prvi brod koji ide po banane i vas da odbaci negde gde nećete morati da vezujete peć na leđa, makar se tukli s majmunima.
Pošto je mala verovatnoća da odete u toplije krajeve, morate da se borite sa sobom, a i sa predsobljem, ne biste li više zapušili jebene rupe u stolariji, koja kad je kupljena nije dihtovala. Dodali ste na kantove dovoljno gume da može da dođe vulkanizer da pogleda. Ne vredi, i dalje duva, mamu mu. Stvar rešava široki selotejp. Ko šljivi prozor, neće ga otvarati do proleća. Bacate drvlje i kamenje na bilo koga ko dođe, a prekrši dozvoljeno vreme otvorenosti ulaznih vrata (jedan milisekund). Grejete se naizmenično na struju i drva, ne zna se šta je gore. Kad dođe račun za struju, zajedno sa njim u koverti su i epileptični napad, šlog i infarkt, na čelu sa histerijom i opadanjem kose. Kidate kablove od peći i besni odlazite po drva, sa odlukom da naložite k'o da ćete čelik da kalite. E, juče, sekira je tupa, olupali je o beton prošli put kad ste cepali na brzaka (bilo mnogo 'ladno). Oštrite je u šupi, na putu ka hipotermiji. Nacepate sve što može, zamalo i sebi nogu. Srećni, sa drvima kući, pored peći... I tako od peći, do drva, od drva do peći, majku mu, cela zima prošla na stazi.
Od bola u leđima (od sekire i drva) i od iskušenja da nešto uključite u struju, bežite redom kod drugara, ortaka, rodbine koja ima centralno grejanje. Većina vas ne jebe dva posto, imaju posla. Nekako upadate kod ortaka, srećni zbog radijatora koji ćete diskretno da uzjašete...
- 'De si, matori, šta ima, kako ide? Što si u ćebetu?
- Ma, ništa, bila neka havarija na instalaciji, treći dan isključeno centralno...
- !"#$%&!!!.... Ništa, nemoj tu da se smrzavaš. Aj' kod mene da naložimo nešto...
