
За њега не постоје речи неће и не може. Он не пита како, већ делује истовремено и наравно успешно. Његова девиза је све се може, кад се хоће. И свака ствар на овоме свету има своју цену и добру будалу која ће да плати по истој. Јер он је ћаћа свог заната.
- Дај бре Миле, нећеш код Пере Осовине да враћаш покварене делове, кад знаш да их само такве и продаје ?
- Е будало једна, има Пера да ми врати кера! Ја ти кажем !
(Улази у радњу)
- Где си Перо, мајсторе над мајсторима! Ево да ти вратим онај део, нешто неће да ми ради. Ух, мајкуму, па је ли оно финансијска инспекција ? Перо да их свратимо док су у пролазу, верујем да ти недостају ...
- Ма пусти сад инспекцију, прво да ти вратим паре, а нови део иде гратис ! Углед фирме је најбитнији.
- Фала, мајсторе. Знаш да ти ја новац никад не бих тражио, ал већ кад нудиш.. Ај уздравље!
(Излази сретан и задовољно трља браду)
- Ха, шта сам ти рекао! Милета је тата свог заната.
- Па ти какав си и циганки би дете увалио, а камо ли зајебао старог Пераса.
- Ма пусти сад њега, лако ће он. Него, ајмо ми на пиву, смори ме ова трговина ...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
одлична дефка, +++