Veoma slična profesionalnoj deformaciji, samo što uglavnom udara na mozak. Za razliku od deformacije, za njeno manifestovanje nisu potrebne godine, već "samo" sati i sati neprekidnog rada.
3D-Dizajner: Šetaš se gradom, na svim objektima oko sebe vidiš wireframe, razmišljaš o tome kako su teksture na zgradama mogle biti kvalitetnije, mada ni osvetljenje nije baš najbolje i deluje nekako nerealno, kada ulicom prodje neki dobar automobil ti mozgaš o tome kako bi mogao da središ mrežu oko određenih detalja na karoseriji.
Programer: Posle 8 sati kucanja koda, laktom zakačiš svoju čašu CocaCola-e i prosipaš je po stolu. Uobičajena reakcija užurbanog odlaska po krpu izostaje dok ti bezuspešno pokušavaš to da rešiš uz pomoć CTRL+Z.
Vukajlija Dweller: U svim mogućim objektima i pojavama vidiš mogućnost za definiciju, a svaka iole interesantna slika koju vidiš predstavlja potencialni poster, još samo kada bi mogao da smisliš komentar koji neće biti totalni shit.
