Kratke pričice operisane od humora, koje nisu bile smiješne ni u paleolitu, kad su nastajale. Najčešće su usmjerene u veličanje predmeta kojeg dotični profesor predaje, a poenta i pouka vica je uvijek to da nema važnije stvari na planeti od (ubaci.ime.predmeta). Učenici čekaju kraj da bi se mogli nasmijati, i u tim trenucima sreće svi postaju šlihtare i smiju se iz petnih žila da bi zadovoljili profesorov ego.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
http://vukajlija.com/strucni-vicevi/157222 :)
+++ a Vukajlija me baš podseća na školu, pa imamo i mi ovde profesore i tako...