Srpska masovna veselja: miks folka, krmetine i znojavih zvanica. Naravno, tu je širi krug familije i sve se zaliva alkoholom, te se mogu raspoznati različite kategorije svojte koja pod njegovim dejstvom poprima određen šablon ponašanja. Pogledajmo neke primerke.
Veseli stric. Piće: vinjak. Iako je inače nadrkani siđoš i vatreni huligan lokalnog kluba, posle kvote od 10 čašica postaje Gudmen, rod Majke Tereze po babinoj liniji, uvek spreman da stupi u akciju. Kliberiće se sve vreme, grliti svakoga u epsilon okolini i pričati viceve mladoj na uvo. Uz puno sreće može se bezbedno transportovati do proizvoljne ravne površine, gde će ostati do jutra. Uz manje sreće, ispeglaće društvo za stolom usred sopstvene verzije Ibar vode i to, o ironije, baš na delu "Staniiii, staniii".
Fajter-sinovac. Piće: pivo. Kao trezan je tih i miran momak, član šahovskog kluba "Tigran Petrosjan tribjut" i kolekcionar praznih limenki. Usled samo par 'ladnih BIP-ova kreće da stvara sranja: gađa konobara pikavcem, pokazuje kumu srednji prst umočen u senf, otima pevačici mikrofon da bi zapevao "Enter Sendmen". Na kraju završi vezan u ostavi.
Rasplakana ujna. Piće: ljuta. Kršna domaćica, autorka više tona lenjih pita i masnih gibanica, sve vreme šmrca, briše nos stolnjakom i tiho jeca tako da cela klupa vibrira, jer je sve pogađa: što je mali mrav nest'o, što je mlada mnogo mlada, što je ona sama protraćila dvadeset godina sa ljomberom. Posle čokanja radže se hvata u kolo i udara brigu na veselje.
Deda-mirotvorac. Piće: lincura. Jednom nogom i štapom u grobu, časna starina posle tri i po čašice ukršta pogled i kreće u misiju pomirenja davno zavađene rodbine, sada sticajem okolnosti locirane u istom prostoru. Pribija ih na grudi: jednog sestrića na partizansku spomenicu, a drugog na Karađorđev krst i tera da se uzajamno izvine. Posle par neuspešnih pokušaja kreće da melodramatski kune, pominje ilovaču, Svetog Alempija i čiča-Dražinu lulu, praćen u pozadini sa "Pevaj, ujko". Završava u hitnoj baš kad poslužuju pečenje. Posle minuta ćutanja, servira se i kupus-salata.
Kokanjar. Piće: sve. Niko mu ime i koleno ne zna, a svima kao da je odnekud poznat. Jede i pije do iznemoglosti, kuca se sa svima, hvali organizaciju i venčanicu, peva Ipčeta na karaokama, vaćari deverušu. Budi se ispod stola, osoblje restorana ga ujutru poslužuje rasolom, trezni se do podneva, umiva i sprema za naredno veselje u istom objektu.
