Progledavanje

(Otac ulazi u sobu i deranjem te diže iz kreveta)
Otac: AJMO! Nema odmora dok traje obnova!
Sin (neartikulisano ispuštanje zvukova koji liče na gunđanje): ahhh... koliko ima sati?
Otac: Dovoljno! 'ajde da se radi, nema spavanja do podna!
Sin (uzima telefon i ne veruje da je tek pola 8): Ovo nije humano, tek je pola 8!
(Kao zombi jedva pronalazite vrata od kupatila, i sa velikom nesigurnošću pišate u neki otvor, i gunđate. Izlazite napolje u nadi da ćete popiti kafu koja će vas okrepiti i dati vam dovoljno snage da izdržite bar do ručka. Nakon dobro poznate svađe oko buđenja uputite se ka sobi sa žarkom željom da srčete onaj napitak koji vas raduje)
Sin: Da vidimo šta ima na vukajliji!
Otac(upada u sobu nakon 5min): Jesi posrk'o kafu?
Sin: Tek sam je skuvao!
Otac: 'Ajde gasi te pedofile i narkomane, samo gledaš u to! Napolje da počistiš kod zečeva!

Više od pola šolje kafe se zaledilo, nije ni za k..., jer posle takva kafa ima funkciju klistira. Kosti vas stežu i bole, pojedini delovi tela su ukočeni i nesposobni. Glava boli, masnice izviru, tada se setite da ste sinoć ipak bili humani i stali ste sa alkoholom kod onog dela kada se sve očanijčki želi vratiti nazad.