Brojem, veličinom i težinom svojih gluposti konačno preći granicu iza koje sposobnim i savesnim ljudima pažnju, sa gluposti čije posledice oni osećaju i/ili ispravljaju - privlače sami uzročnici.
To se dešava iznenada. Apotekarka dodaje na tas sićušne tegove, pa nekakvu sačmu, pa najzad listiće papira. Dugačka kazaljka apotekarskih terazija miruje, zatim počne da podrhtava i najzad naglo prelazi na sasvim suprotnu stranu.
A: Dobro ti je rešenje, samo znaš da gospodar tako nešto nikad nije odobrio.
B: Znam da nije... Ali... Zašto?
A: Misliš... Zašto?
B: Da, zašto?
V: Stvarno... Zašto?
G: Stvarno zašto?
D: Zašto?
Đ: Zaštozašto?
E: Zašto? Zašto? ,Zašto?
Dž: Šta je ovo!? Ž., je l'gledaš ti u te ekrane tamo?
Ž: Gledam, gazda.
Dž: Pa šta gledaš?! Piši otkaze!
Ž: Ali otići će pravo u konkurenciju! Gazda!
Dž: Nek otvore i sami firmu, šta me briga! Otkaz svima!
Ž: Pravo kažete, gazda... Evo i meni otkaz...
Dž: ... ... ... Proglupo sam.
