Kada omiljeno srpsko jelo, njegovo veličanstvo pasulj, stoji na toplom mestu neko vreme, (ponekad je dovoljno i par sati) on počinje da se kvari i oslobađa gasove. Gasovi izbijaju na površinu, i proizvode zvuk, sličan tihom zvižduku. Neko tad kaže i da je prozviždao.
-Ćao dragi, stigla sam.
-Neka si...
-Šta to radiš?
-Evo gledam u pasulj?
-Kakav pasulj?
-Onaj što sam skuvao pre neki dan, a ti zaboravila da ga staviš u frižider!
-JAAAAO! Šta mi bi da zaboravim? Jel prokisao?
-Ču prokisao? Pretvorio se u neki čudan oblik života, i sad čekam da progovori, jebem li ti majku majčinu!
