Prava devojka. Na ivici istrebljenja. Naziv su dobile po godišnjem dobu u kojem počinju da se otkrivaju i da dolaze do izražaja, i traju sve do jeseni. Na prvi pogled su prepoznatljive po dugim haljinama u cvetnim bojama, ne nose farmerke, imaju lepe grudi, al' ih ne otkrivaju. Ponekad, kad dune vetrić, mogu se nazreti naježene bradavice kroz svilenkastu haljinu. Imaju puštenu kosu, u prirodnoj boji, nikako peglanu/šiškastu/čičkastu/tarzanku/čiroki. Pravu ili talasastu, koja se na vetru njiše u ritmu hodanja. Hodaju polako, graciozno. Ne kvarcuju se, u sred leta su bele kao i u sred zime. Odišu ženstvenošću. Mirišu. Koriste što je manje šminke moguće. Ako nose naočare za sunce, one ne pokrivaju pola lica.
Takve devojke se ne jebu, sa njima se vodi ljubav.
