Džoker u svetu izgovora za neodlazak na posao na jedan ceo dan ili makar za produžetak spavanja od nekoliko sati pre odlaska na isti ukoliko si se ulio prethodne noći.
Najbolji mogući izgovor koji postoji, jer ne postoji čovek toliko okrutan da te cima da dođeš na posao znajući koliko je tebi sada zajebano da se odvojiš od WC šolje i rizikuješ ponižavajuće useravanje u gaće na putu do posla, a opet nije neka bolest da moraš kod lekara i da ti treba mišljenje specijaliste da ti se opravda dan.
Naravno, najbolje je odmah na početku radnog veka u nekom kolektivu početi da lažiraš sklonost prema slabom stomaku, jer onda ćeš moći malo češće da koristiš proliv kartu, a ako si od starta odlučio da glumiš čvrstog lika koji nema sa tim problema, kartu ćeš moći da izvučeš iz špila samo baš u ekstremno retkim slučajevima, pa ćeš morati da paziš kako je i kada koristiš.
- Halo.
- Uf...uuuuuf.....
- Ko je to?
- Ja sam....šefe...pfuuuuu....Đole....aaaaah....
- Jesi ti normalan Markoviću, šta uzdišeš i fukćeš tako k'o konj?
- Šefe, moram da se javim, evo neki me proliv napao, ne smem sa WC šolje da ustanem. Ako krenem, usraću se.
- Pa dobro mogao si poruku da pošalješ, a ne sa šolje da me zoveš. Znači danas ne dolaziš?
- Teško šefe. Ako popusti dolazim, ako ne, onda dolazim sutra.
- Dobro. Imaš slobodan dan. Odmori, saniraj to i nemoj da kupuješ burek u onoj pekari odmah pored kafane, ne valja. Posebno ne u šest ujutru kada uvaljuju podgrejan. Imaš dvesta metara niže odličan burek. I utišaj televizor Markoviću kada zoveš kao sa šolje, jer sam gotovo siguran da nemaš TV u klonji.
