Početak pušenja, al onog pravog.
Prvi susret je kada vam tetak krijući daje cigaru, a vi radoznali klinac od 6,7 godina vučete k'o konj. Ni kašalj, ni suze u očima vas ne sprečavaju. Ispušite je čak čitavu.Poslije toga ne pada vam na pamet da zapalite. Jeb'o tetka, štaš se njemu kurčiti.
Eh, dolazi osmi razred. Sa njim i nuđenje cigara od najstarijeg đaka, koji samo treći razred nije obnovio. Opet vam ne legnu kako treba, ali šta fali spržiti 2,3 dnevno. Obavezno je pranje zuba i ruku čim uđete u kuću.
Keva ima nos za sve, a vama problemi ne trebaju.
I onda dođe srednja škola. Nema drugara iz osnovne koji bi vam dao cigare, pa shvatite da nema ništa od grebanja i uzmete sami sebi kutiju.
E to je taj momenat, tada dobiješ diplomu pušača. Sve do tad je bilo lažno, sada se stvar lomi.
Kafa se ne može popiti bez par stućenih cigara. Pivo da ne spominjem.
Odmore ne koristiš za jelo, jer ionako si potrošio pare od užine za kutiju, nego sa starijom ekipom diminjaš.
Keva sve više i više počinje sa detektivskim poslovima, pa je u tom periodu vrlo bitno sakriti svaki dokaz.
Štek za kutiju se nalazi u blizini kuće, ali nikako u kući.
Najpogodnije mjesto za pušenje je wc, jer pušten golub nakon svega odlično prikriva smrad cigare.
Tako živiš godinu, eventualno dvije dok keva ne shvati sve. Ti u tim buntovničkim godinama se i ne kriješ više, pa priznaješ.
Dva šamara od nje, i pet od ćaleta su neizbježni tu noć. Ali boli te kurac, prestaće, a ti ćeš moći diminjati gdje god stigneš.
Jes da ćeš se još neko vrijeme kriti iako znaju, jer je jako glup osjećaj zapaliti pred starcima.
Krajem četvrtog razreda, jednog mahmurnog jutra čuješ kevin glas:"Kafa je gotova, ajde na balkon". Ustaješ, tek skidaš majicu i pantole od sinoć i odlaziš na balkon.
Dok srćeš vrelu kafu, odjednom vidiš cigaru pred očima. Keva nudi, ej. Sav sretan uzimaš cigaru, dok iznad glave u oblaku dima stvara se natpis "Propušen".
