Uz džidži-midži, jedan od najstarijih 'zanata'. U osiromašenoj Srbiji, paradoksalno, polako izumire.
Dok su od pamtiveka prosjaci uglavnom bile osobe sa fizičkim ili mentalnim hendikepom, kod nas se usled katastrofalne ekonomske situacije, u ugrožene ubraja skoro cela nekadašnja srednja klasa. I umesto da sedi na prometnoj raskrsnici i uzaludno moli za milostinju, srpski prosjak radije pretura po kontejnerima, đubrištima i napuštenim imanjima. Jednostavno, našem prosjaku nema ko ni da udeli. Nema se - ne može se.
Ovi pregaoci što imaju ne idu trotoarom, na raskrsnicama prolaze kroz crveno, a u crkvu ne zalaze. A i zašto bi davali mukom stečeno kroz montirane tendere, otimano iz državnog budžeta, zaimano kriminalom?
Teška je sudbina srpskog prosjaka danas, kažem vam.
- Ajmo dalje, ti klempavi, otvaraj torbu, vadi sošku i ostale ćage, spremi dvajes evra, samo življe to malo!
- Prosim?
- Jesu vas tome naučili u Evropskoj Uniji? Milisave, dajder onu štanglu za prosjake, živtija.
----------------------------------------------------------------------------------------------
- Daj, kume, neki dinar za mleko na ovu makanju, da bog poživi tebe i tvoju vamiliju, uvek imao i uvek davao, da ti sve cveta...
- Prestani, Đeljana, života ti, nemam banke prebijene, al' ću ti dam tip: treća ulica levo, osmi kontejner s desne strane. Imali neki slavu prekjuče, izgleda.
