Još jedna izmišljotina krimosa, njihovih pevaljki/majki i novokompovanih ljudi od ugleda je i slavljenje rodjendana dece u kafićima. Od seljačkih produženih svadbarskih šatri do elitnih lokala - da svi vide, da svi čuju, da se ima, da se može. Istinska farsa nastaje kad i običan svet, po ugledu na elitu, i sam dečicu iz kućne atmosfere, (uz sokiće i kolače) seli u kafiće i to na rate plaća...
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Ok slažem se. Ali šta ćeš sa ljudima koji žive u 40m2, a slave deci rođendan? Zamisli , da dovedeš 15-ak klinaca u stan, izvrnuli bi ga naopačke, a to treba neko da sredi. Brzo se živi danas, jbg.