Treba ići protiv sebe. Siguran put ka promeni. Čega? Nečega. Treba slušati muziku koja ne prija uhu, u inat. Ukoliko imaš love, ti živi kao sirotinja. Ukoliko ti na pvt stižu slike nage dojke, ti traži večni ban. Treba odjebati prvu dobru pičku i zavoleti skrnelja, bogalja. Ili bar tako nešto besmisleno uraditi, pošto ništa nema smisla, a i šta će mu, jebeš život ako ga provedeš tražeći smisao. Treba uraditi nešto iz monologa Erland Jozefsona u prvoj sceni filma ''žrtva'' iliti ''sakrifajs'', - buditi se svaki dan u isto vreme, oko 7 časova, otići do toaleta, napuniti čašu vodom, i istu tu vodu prosuti u kanalizaciju. Uzastopno, ponavljati iznova i iznova, kao ritual, dok ne postane navika, i nešto će se promeniti, sigurno. Uništiti dokonost života i konačno uraditi nešto produktivno, obrisati dotu i dohvatiti se knjige recimo.
Protiv sebe je neka besmislena kontra, kad si se od početka postavio kao pizda, sad svima na svaku idiotsku ponudu vičeš ''DA'' ''DA'' ,jer ne postoji hrabrost za ''NE, teraj se u kurac''. Fazon, nije da pravim kolekciju brac lutki, ali jeste. Život sam po sebi nema mnogo toga da ponudi, osim nekog dosadnog, mizernog prolaska vremena, zato ga treba živeti što bednije. U stilu nekog prosjaka, sakupljača kartona, a kad ih sakupiš na gomilu, ti polij benzinom i spali! Protiv sebe je apsurdni šablon kojeg se većina drži, i za koji nije potrebno saznanje. On je kao matematika. Za nju nam nije potrebno saznanje, već ima svoj logički tok, domino efekat, jedno povlači drugo... sad gledam, zapravo, došao sam do toga da je matematika apsurdna, nije li to apsurdno? ? ?
Ići protiv sebe je do jaja, besmisleno, ali nekako do jaja.
Kako bi blok aut odradio: ''sve što smislim stvorim ga za sebe, al' protiv sebe...''
-ĐES SAVA KRU TE JEBA HAHAHAH!?
-ĆES LIKOTA!???!?!?A zapravo mrze da se pozdravljaju, da je bilo prilike, jedan bi prešao na drugu stranu puta i gledao u pod...
